37 godina koceljevačkog “Poletarca”

Prošlog petka u PU “Poletarac” bilo je raspevanije i razigranije nego obično, jer su “poletarci” tog dana slavili 37-mi rođendan vrtića. Kao i svake godine tim povodom za decu je priređena pozorišna predstava u izvođenju glumaca jednog beogradskog pozorišta, a Deda Mraz, koji je stigao čak sa Havaja, svim mališanima koji su slušali mame i tate, bake i deke, svoje vaspitačice, doneo je novogodišnje paketiće. Rođendan ne bi bio pravi da nisu duvali svećice na rođendanskoj torti i uživali u đuskanju i žurci za nezaborav.
Kada je osnovano krajem decembra 1981. godine koceljevačko obdanište imalo je tek po jednu mešovitu i predškolsku grupu. Kasnije su formirane jaslena, dve mešovite grupe i predškolci. U to vreme svaka grupa koristila je po dva boravka. Jedan, u kojem su se mališani igrali i drugi u kojem su spavali.
Danas se u ovoj ustanovi nalazi sedam grupa ali bi, po broju dece, trebalo da ih bude osam ipo.
–To znači da u tri grupe ima po pola grupe više pa smo tu uspeli da u okviru javnih radova angažujemo vaspitače. Mnogo nam je to značilo posebno u adaptaciji. O 217-oro upisane dece brine ukupno 27 zaposlenih radnika od kojih su četvoro angažovani na određeno vreme već deset godina- kaže direktorka ove ustanove Gordana Mijailović.
Ovo je reprezentativna ustanova u kojoj su zaposlene uglavnom žene. –Imamo samo jednog muškarca, ali vrednog. Samo jedan muškarac je koristan. Već dvojica bi stvarala pometnju i kvarila radnu atmosferu- ističe direktorka PU “Poletarac”.
Uprkos nedavnom proširenju vrtića formirane su liste čekanja za upis na kojima se nalazi oko 30 mališana. Međutim, broj zainteresovanih za usluge obdaništa je još veći ali mnogi roditelji nisu ni pokušali da konkurišu za mesto u ovoj ustanovi.
–Vrtić je osnovan 21. decembra 1981-e godine a dograđen je u decembru 2011-e. Novi deo ima sedam godina. Obdanište ima 37 godina baš kao i predsednik opštine Koceljeva. Mi smo problem manjka prostora i nedovoljnog kapaciteta naglasili osnivaču koji je rekao da će u 2019-oj godini ući u njegovo rešavanje- izjavila je Mijailović.
PILAV KAO ZAŠTITNI ZNAK JOKINE KUHINjE
Dok vrtić slavi 37-i rođendan Jovanka Gajić, poznatija kao kuvarica Joka obeležava isto toliko godina rada u njemu. Od samog početka brinula se o koceljevačkim mališanima i svojim kulinarskim umećem odgajila brojne generacije. Nekada, kada je dece bilo manje, posao u kuhinji bio je lakši. Danas svakodnevno sprema veliki broj obroka ali napominje da je, sa druge strane, modernizovana kuhinja koja u velikoj meri ubrzava i olakšava proces rada.
–Mislim da su se ukusi i apetiti dece u velikoj meri promenili i da su današnja deca ješnija- kaže Joka.
Ipak, ono što se ne menja jeste neprikosnoveni Jokin pilav, omiljeno jelo svih generacija. Ovo jelo je od otvaranja vrtića zaštitni znak njene kuhinje. Gotovo da nema mame čije dete je boravilo u vrtiću da nije dobila kritiku:” Ti ne znaš da spremiš pilav kao Joka”.
–Često se dešava da se mame javljaju i traže recept za ovo jelo koje deca kući neće ni da okuse. Bilo je raznih anegdota. Majke su se dovijale na razne načine pa se jedna od njih dosetila da u posebnu šerpicu odvoji pilav i iznese pred dete govoreći mu da sam mu ja poslala njegovo omiljeno jelo- priča ova kuvarica i dodaje da poletarci rado jedu i makarone sa sosom i mlevenim mesom, krompir paprikaš, sarmu, pasulj...
SA PUNIM POVERENjEM
OSTAVLjAJU IM DECU
Od prvog dana u PU “Poletarac” rade vaspitačice Dragica Petković i Rajna Janković kao i medicinska sestra Danka Lazarević koja se brine o najmlađima.
Za svoj poziv kažu da je izuzetno lep i human, ali istovremeno veoma zahtevan jer traži celog čoveka.
–Ja sam neko vreme bila i sestra u jaslama a potom duži period vaspitačica u grupama. Podjednako je naporno sa svim uzrastima, koliko god se mi osećali mladima. Mogu da budem izuzetno fizički aktivna kada me ponese adrenalin, ali nakon nekog vremena godine i trag koje na nama ostavljaju se ipak osećaju. Ovo je veoma odgovoran posao. Traži posvećenost, maksimalno obrazovanje, morate da budete svakodnevno informisani, da idete u korak sa vremenom, stalno usavršavate- priča Rajna i dodaje da se briga o deci ne završava na kraju smene.
Radeći svoj posao vaspitači neizostavno postaju deo detetovog odrastanja a vrtić druga porodica.
–Neophodno je da kada radite ovaj posao na neki način budete upleteni u druge porodice, da razumete prilike u njima kako biste bolje razumeli dete. Nema jasne granice između svakodnevnog života i posla- kaže ova vaspitačica sa 37 godina rada u koceljevačkom vrtiću.
Isto toliko bogatog iskustva stekla je i Dragica, koju generacije mališana zovu vaspitačica Gaga. Rad sa decom sačuvao joj je mlad duh. Nekadašnji rad sa najmlađima bio je lak a sa njihovim roditeljima još lakši. Danas je to ipak nešto drugačije.
–Danas je malo teže uspostaviti saradnju sa roditeljima. Verovatno je razlog prezaposlenost. Verovatno da borba za dinar predstavlja prioritet. Roditelji nam sa punim poverenjem ostavljaju svoju decu a na roditeljske sastanke dolaze ukoliko su ogranizovani van radnog vremena. Kada smo mi počinjali da radimo sve je bilo mnogo lakše a postojali su i “baka servisi”- smatra Gaga.
Skloni smo često da kažemo da nam se deca danas “rađaju sa fakultetom”. Čini se, ipak, da je to zabluda.
–Praksa kaže da su deca danas najviše upućena na kompjutere i crtane filmove na engleskom jeziku koji ne razumeju jer dugo traje. Danas im je sve u sporijem razvoju u odnosu na ranije generacije koje su na početku rada vrtića boravile u njemu. Govor im je usporen, motorika takođe...Nekadašnjim generacijama je lopta bila omiljena igračka a danas nama, vaspitačima, treba dve godine rada kako bi im ovaj rekvizit postao omiljeni. To praktično znači da deca ne znaju da se igraju- objašnjava ova vaspitačica.
Osim primarne uloge čuvanja najmlađih u vrtiću se trude da upućuju dete na dete, da stvaraju međusobne komunikacije, da im razvijaju radoznalost i neguju talente, uče toleranciji, da ih socijalizuju i pripreme za školske izazove.