Krivina u ogledalu
Mirno spavaj Dalaj Lamo
U neka, ne tako davna, vremena bila je sramota ne služiti vojni rok. Čak i oni koji stvarno nisu bili sposobni za vojsku, tražili su vezu ne bi li ipak dobili priliku da ispune svoj dug prema domovini.
Tada nisi mogao ni posao da dobiješ ako nisi bio u armiji, a danas je sve moguće, pa i to da se visoki činovi ponižavaju salutirajući čoveku o kojem se malo toga zna. Ne zna se kako je kupio veliki stan u Beogradu, a kamoli da li je oslobođen od vojske zbog ravnih tabana ili pilećih grudi. Verovatno to ne zna ni on. Važno da je oslobođen vojske, i nije jedini. Njemu uz rame je i onaj Vladimir Đukanović koji ima suptilne metode za sprovođenje naprednjačke demokratije u Srbiji. On, doduše, nije predmet ovog pisanija, možda i na sreću.
Kada na čelu odbrane jedne zemlje, bila ona makar i Srbija, imate takvog lika kao što je Aleksandar Vulin onda nije neočekivano da taj isti Vulin čestita Božić blagopočivšem patrijarhu Pavlu. I još pride, pravdajući se, kaže kako neće da kazni radnicu koja je napisala tu čestitku, jer je on levičar i ne veruje u kažnjavanje radnika. To vam je slika i prila današnje Srbije i njene vlasti. On bi morao da kazni samog sebe, ali ne može to da shvati. Napao je ljude na društvenim mrežamam kako su jedva dočekali situaciju da ga kritikuju. Jok neće. Šta je on mislio, da ako Pink to ne objavi nije se ni desilo? Ostaće upamćeno za vjek i vjekov ovaj njegov gaf.
Ministar koji to može da bude samo u ovakvoj konstalaciji snaga, toliko je bahat i osion da nije sposoban sam da napiše čestitku za Božić, već to umesto njega treba da uradi neko koga građani Srbije plaćaju da olakša težak ministarski posao. Nije nenormalno da čovek koji je nesposoban da ide u vojsku, a sposoban da bude ministar vojni, istovremno nije sposoban i da napiše jedno najobičnije saopštenje, odnosno čestitku. Sposoban je zato i ima „artiljeriju“ da zapuca po svima onima koji su našli zashodno da se sprdaju sa njim.
Ovakvim svojim ponašanjem je prvo uvredio Patrijarha Pavla, a onda i živog patrijarha srpskog Irinjeja koji se Bogu zahvaljuje na milosti što imamo ovakvog vrhovnog komandanta kakvog imamo. To što je uvredio vernike Srpske pravoslavne crkve da i ne govorimo. Njega ionako bole ravni tabani za vernike i za crkvu. Odavno po internetu kruži snimak gde se svi oko njega krste, a on onako gord sa izbačenim prsima prkosi crkvenoj službi.
Kažu mi ljudi, praštaj, do juče je bio komunista, ne zna taj. Ako ne zna, što se trpa tamo gde mu nije mesto. Kako je lud, mogao je i Dalaj Lami da čestita Božić. On i njegovi pajtaši nikako da shvate da biti vlast nije zezanje, već čast i odgovornost. Brukaju svoj narod gde god stignu. Diče se podrškom čoveka koji je odslužio kaznu zatvora zbog silovanja sopstvene žene i napadaju celu opoziciju da je silovatljska zbog jednog glupog tvita još glupljeg sindikalca. Kunu se u Žiku Seljaka koji tera publiku u svojoj emisiji da se smeje fazonu u kojem se jedna od njegovih gošći kaže da je Borko Stefanović bio udaren u glavu i pre nego što su ga napali u Kruševcu. Gde je svemu ovom kraj?
Sada će taj isti Vulin da gostuje na Pinku i Hepiju do iznemoglosti i sebe i voditelja, ne bi li popravio negativni PR koji je sam sebi stvorio. Mi ćemo za to vreme da nastavimo da se sladimo njegovim glupostima po društvenim mrežama. Vulin će, sigurno, da i napreduje u budućnosti. Dokle god je stepen gluposti manji od nivoa opčinjenosti i poslušnosti prema vođi, Vulin je miran. Čak i da je normalan i da mu pororadi savest i da se u vidu nekog pokajanja prema državi i narodu odluči da odstupi, Prvorođeni ne bi prihvatio taj čin, jer retko ko je dorastao Vulinu. Čak i onaj Milenko Jovanov, retko iritantan lik koji onomad prelete iz DSS u SNS, nije dorastao tom nivou.
Gde je granica, ta crvena linija kada i gospodar naših sudbina mora da kaže –dosta je? Ne, ona ne postoji. Neće je ni biti dok je ovog režima. Ovaj režim je operisan od odgovornost i to je dokazano više puta. Papir trpi sve, pa i ovu bruku ministar vojnog. Najgore je što oni ne samo da misle, nego i veruju da su Bogom dani. Mi možemo samo da se nadamo da je Dalaj Lama miran i spokojan, jer ovakvu greška, da se, na primer, njemu čestita neki pravoslavni praznik, ni Vulin na bi napravio.
Tada nisi mogao ni posao da dobiješ ako nisi bio u armiji, a danas je sve moguće, pa i to da se visoki činovi ponižavaju salutirajući čoveku o kojem se malo toga zna. Ne zna se kako je kupio veliki stan u Beogradu, a kamoli da li je oslobođen od vojske zbog ravnih tabana ili pilećih grudi. Verovatno to ne zna ni on. Važno da je oslobođen vojske, i nije jedini. Njemu uz rame je i onaj Vladimir Đukanović koji ima suptilne metode za sprovođenje naprednjačke demokratije u Srbiji. On, doduše, nije predmet ovog pisanija, možda i na sreću.
Kada na čelu odbrane jedne zemlje, bila ona makar i Srbija, imate takvog lika kao što je Aleksandar Vulin onda nije neočekivano da taj isti Vulin čestita Božić blagopočivšem patrijarhu Pavlu. I još pride, pravdajući se, kaže kako neće da kazni radnicu koja je napisala tu čestitku, jer je on levičar i ne veruje u kažnjavanje radnika. To vam je slika i prila današnje Srbije i njene vlasti. On bi morao da kazni samog sebe, ali ne može to da shvati. Napao je ljude na društvenim mrežamam kako su jedva dočekali situaciju da ga kritikuju. Jok neće. Šta je on mislio, da ako Pink to ne objavi nije se ni desilo? Ostaće upamćeno za vjek i vjekov ovaj njegov gaf.
Ministar koji to može da bude samo u ovakvoj konstalaciji snaga, toliko je bahat i osion da nije sposoban sam da napiše čestitku za Božić, već to umesto njega treba da uradi neko koga građani Srbije plaćaju da olakša težak ministarski posao. Nije nenormalno da čovek koji je nesposoban da ide u vojsku, a sposoban da bude ministar vojni, istovremno nije sposoban i da napiše jedno najobičnije saopštenje, odnosno čestitku. Sposoban je zato i ima „artiljeriju“ da zapuca po svima onima koji su našli zashodno da se sprdaju sa njim.
Ovakvim svojim ponašanjem je prvo uvredio Patrijarha Pavla, a onda i živog patrijarha srpskog Irinjeja koji se Bogu zahvaljuje na milosti što imamo ovakvog vrhovnog komandanta kakvog imamo. To što je uvredio vernike Srpske pravoslavne crkve da i ne govorimo. Njega ionako bole ravni tabani za vernike i za crkvu. Odavno po internetu kruži snimak gde se svi oko njega krste, a on onako gord sa izbačenim prsima prkosi crkvenoj službi.
Kažu mi ljudi, praštaj, do juče je bio komunista, ne zna taj. Ako ne zna, što se trpa tamo gde mu nije mesto. Kako je lud, mogao je i Dalaj Lami da čestita Božić. On i njegovi pajtaši nikako da shvate da biti vlast nije zezanje, već čast i odgovornost. Brukaju svoj narod gde god stignu. Diče se podrškom čoveka koji je odslužio kaznu zatvora zbog silovanja sopstvene žene i napadaju celu opoziciju da je silovatljska zbog jednog glupog tvita još glupljeg sindikalca. Kunu se u Žiku Seljaka koji tera publiku u svojoj emisiji da se smeje fazonu u kojem se jedna od njegovih gošći kaže da je Borko Stefanović bio udaren u glavu i pre nego što su ga napali u Kruševcu. Gde je svemu ovom kraj?
Sada će taj isti Vulin da gostuje na Pinku i Hepiju do iznemoglosti i sebe i voditelja, ne bi li popravio negativni PR koji je sam sebi stvorio. Mi ćemo za to vreme da nastavimo da se sladimo njegovim glupostima po društvenim mrežama. Vulin će, sigurno, da i napreduje u budućnosti. Dokle god je stepen gluposti manji od nivoa opčinjenosti i poslušnosti prema vođi, Vulin je miran. Čak i da je normalan i da mu pororadi savest i da se u vidu nekog pokajanja prema državi i narodu odluči da odstupi, Prvorođeni ne bi prihvatio taj čin, jer retko ko je dorastao Vulinu. Čak i onaj Milenko Jovanov, retko iritantan lik koji onomad prelete iz DSS u SNS, nije dorastao tom nivou.
Gde je granica, ta crvena linija kada i gospodar naših sudbina mora da kaže –dosta je? Ne, ona ne postoji. Neće je ni biti dok je ovog režima. Ovaj režim je operisan od odgovornost i to je dokazano više puta. Papir trpi sve, pa i ovu bruku ministar vojnog. Najgore je što oni ne samo da misle, nego i veruju da su Bogom dani. Mi možemo samo da se nadamo da je Dalaj Lama miran i spokojan, jer ovakvu greška, da se, na primer, njemu čestita neki pravoslavni praznik, ni Vulin na bi napravio.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
