Krivina u ogledalu
Oliver i JK
Dan pre izlaska ovog broja Glasa Podrinja obeležena je godišnjica ubistva Olivera Ivanovića, srpskog političara sa Severa Kosova. Isto toliko vremena traje enigma, a sigurno će trajati i još duže, ko je i zašto ubio Olivera.
Sticajem nekih okolnosti, poslednji veliki intervju za štampane medije Oliver je dao našem nedeljniku. Bilo je to 30. oktobra 2017. godine. Istog dana je snimljen i njegov poslednji intervju za neku televiziju i to za TV Šabac. Sa Oliverom sam stupio u kontakt i oduševila me je radost sa kojom je prihvatio da dođe u Šabac i da bude naš gost.
Taj ponedeljak je Oliver iskoristio da obiđe svog, kako je rekao, najdražeg strica koji živi u našem gradu. Bio je veseo, nasmejan, raspoložen za razgovor. Lepo smo se ispričali. Pored činjenice da je govorio o kriminogenim elementima na Severu Kosova koji su u stvari pravi nosioci moći i vlasti, na mene je najveći utisak ostavio deo razgovora u kojem je pričao o tome da li su mu i koliko pomogli ljudi koji su na vlasti u Beogradu dok je bio utamničen u kosovskom zatvoru zbog optužbe za ratni zločin.
- Pomagali su me i to ne sporim, s tim da bih ja njima pomogao mnogo više. Odmagali nisu. Pomogli su mi oko advokata, to je meni mnogo značilo. Moram da priznam, da ako ste na zvaničnoj funkciji u Srbiji, teško da možete da uradite mnogo barem javno, zato što je optužba veoma teška. Kada je neko optužen za ratni zločin onda mu je teško pomoći zvanično. Uzimam i jednu i drugu stvar u obzir, ali ja bih im pomogao mnogo više - rekao je tada Oliver.
Ove poslednje rečenice se uvek setim kada čujem našeg Prvorođenog kako se busa u grudi da je on, i samo on, pomagao Oliveru dok je bio u zatvoru. O tome kako su mu on i njegovi odmagali i etiketirali ga kao domaćeg izdajnika i stranog plaćenika, nešto baš i ne govori. Niko ko ima imalo morala u sebi nikada neće da zaboravi onu odvratnu kampanju koja je protiv Olivera vođena na Pinku i sve one ogavne spotove koji su tim povodom emitovani. Pravdali su se te "gromade" srpske politike, posle šest metaka kojima je Oliver ubijen na pragu svoje partije u Severnoj Mitrovici, da je to kampanja i da je tada dozvoljeno sve, isto kao što je dozvoljeno i to da predvodnik takve kampanje i samozvani frajer sa Pravnog fakulteta Marko Đurić nariče nad Oliverovim grobom.
Još jedan dokaz monstruozne kampanje, sada i protiv mrtvog Olivera, predstavlja i spinovanje tabloidne vojske naprednjačke propagandne mašinerije koja umesto da piše o Oliveru, na naslovnim stranama objavljuju švalerske aktivnosti Jelene Karleuše, koja je sasvim slučajno, nekoliko puta nastupila protiv ove vlasti. Umesto da ovih nekoliko dana čitamo i govorimo o Oliveru, nacija se zavitlava sa JK i njenim muškarcima. I to je uhodana mantra ovog režima.
Kao što se nikoga nije plašio za vreme života, Oliver ne treba da se brine ni sada. Srbija za koju se borio i kakvu je sanjao postoji i pobediće, kad tad.
Sticajem nekih okolnosti, poslednji veliki intervju za štampane medije Oliver je dao našem nedeljniku. Bilo je to 30. oktobra 2017. godine. Istog dana je snimljen i njegov poslednji intervju za neku televiziju i to za TV Šabac. Sa Oliverom sam stupio u kontakt i oduševila me je radost sa kojom je prihvatio da dođe u Šabac i da bude naš gost.
Taj ponedeljak je Oliver iskoristio da obiđe svog, kako je rekao, najdražeg strica koji živi u našem gradu. Bio je veseo, nasmejan, raspoložen za razgovor. Lepo smo se ispričali. Pored činjenice da je govorio o kriminogenim elementima na Severu Kosova koji su u stvari pravi nosioci moći i vlasti, na mene je najveći utisak ostavio deo razgovora u kojem je pričao o tome da li su mu i koliko pomogli ljudi koji su na vlasti u Beogradu dok je bio utamničen u kosovskom zatvoru zbog optužbe za ratni zločin.
- Pomagali su me i to ne sporim, s tim da bih ja njima pomogao mnogo više. Odmagali nisu. Pomogli su mi oko advokata, to je meni mnogo značilo. Moram da priznam, da ako ste na zvaničnoj funkciji u Srbiji, teško da možete da uradite mnogo barem javno, zato što je optužba veoma teška. Kada je neko optužen za ratni zločin onda mu je teško pomoći zvanično. Uzimam i jednu i drugu stvar u obzir, ali ja bih im pomogao mnogo više - rekao je tada Oliver.
Ove poslednje rečenice se uvek setim kada čujem našeg Prvorođenog kako se busa u grudi da je on, i samo on, pomagao Oliveru dok je bio u zatvoru. O tome kako su mu on i njegovi odmagali i etiketirali ga kao domaćeg izdajnika i stranog plaćenika, nešto baš i ne govori. Niko ko ima imalo morala u sebi nikada neće da zaboravi onu odvratnu kampanju koja je protiv Olivera vođena na Pinku i sve one ogavne spotove koji su tim povodom emitovani. Pravdali su se te "gromade" srpske politike, posle šest metaka kojima je Oliver ubijen na pragu svoje partije u Severnoj Mitrovici, da je to kampanja i da je tada dozvoljeno sve, isto kao što je dozvoljeno i to da predvodnik takve kampanje i samozvani frajer sa Pravnog fakulteta Marko Đurić nariče nad Oliverovim grobom.
Još jedan dokaz monstruozne kampanje, sada i protiv mrtvog Olivera, predstavlja i spinovanje tabloidne vojske naprednjačke propagandne mašinerije koja umesto da piše o Oliveru, na naslovnim stranama objavljuju švalerske aktivnosti Jelene Karleuše, koja je sasvim slučajno, nekoliko puta nastupila protiv ove vlasti. Umesto da ovih nekoliko dana čitamo i govorimo o Oliveru, nacija se zavitlava sa JK i njenim muškarcima. I to je uhodana mantra ovog režima.
Kao što se nikoga nije plašio za vreme života, Oliver ne treba da se brine ni sada. Srbija za koju se borio i kakvu je sanjao postoji i pobediće, kad tad.
Umesto da ovih nekoliko dana čitamo i govorimo o Oliveru, nacija se zavitlava sa JK i njenim muškarcima.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
