Pomažu sebi i drugima

Nedavno je u Skupštini Beograda bilo prijatno biti Mačvanin. Priznao je to i Nenad Beserovac, predsednik opštine Bogatić u kraćem obraćanju javnosti, povodom dobijanja priznanja u akciji Instituta za transfuziju krvi Srbije, gde je diploma za najhumanije selo Srbije po drugi put pripala Metkoviću u Mačvi, jednom od 14 sela u opštini Bogatić. Predsednik je istom prilikom izjavio da je učešće u ovom događaju, za njega, jedna od retkih prilika, zbog čega je vredno baviti se politikom.

Obaveštenja od
vrata do vrata
Zadovoljstvo nije skrivao ni Ivan Birtašić, sekretar mesne organizacije Crvenog krsta Metković, koji je istakao da je za uspeh jedne akcije dobrovoljnog davanja krvi u selu najvažnija posvećenost i uporan rad na terenu, mimo bilo kakvih obaveštenja, putem plakata ili radija.
- Ljudima treba na najbolji način objasniti da dajući krv poboljšavaju svoje zdravlje i ujedno pomažu drugima. To pokušavam da im objasnim idući od vrata do vrata u njihova domaćinstva, dodaje Birtašić, naglašavajući da mu u svemu dosta pomaže Odbor crvenog krsta od sedam članova. Tako su u dve prošlogodišnje akcije, početkom i pri kraju godine, prikupili oko 200 jedinica krvi.
Metkovačka mesna organizacija Crvenog krsta okuplja oko 100 članova, što praktično znači da je skoro svaki drugi meštanin član Crvenog krsta i učestvuje u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. U celini su dobro organizovani.
- Sve je više mladih u našim redovima, a doživljavam situaciju da mi kažu kako će odmah dobrovoljno davati krv, čim postanu punoletni, naglašava Birtašić. U svemu imaju značajnu pomoć opštinskog Crvenog krsta i same opštine Bogatić, bez čije pomoći ne bi bilo dobrih rezultata. Nije beznačajno ni učešće brojnih sponzora, kojima se i ovim putem najsrdačnije zahvaljuju.

Novac najčešće
ograničavajući
faktor
Metković spada u najstarija naselja opštine Bogatić. O tome svedoče i prastari nazivi atara: Selište, Crkvine, Paljevine... Ovaj deo Mačve, po svedočenju starijih uvek je bio poprište velikih bojeva i sukoba raznih vojski, jer se nalazi na sredini između Šapca i Sremske Mitrovice. Kuršumi različitih vrsta i starosti, još uvek mogu da se iskopaju u seoskim atarima. Po tome meta ili možda metak, dobi i naziv Metković. Po drugoj verziji većina stanovnika potiče iz Hercegovine, tako da doseljenici doneše ime, kome samo u novoj sredini pridodaše pridev mačvanski. Bilo kako bilo ovo selo je autentično mačvansko i ne izdvaja se u Mačvi, samo po humanosti.
- Razvojne aktivnosti najviše su usmerene u obnovu seoskih puteva. Radimo i veliku prostoriju za različite namene, okupljanja meštana, ali sve to najviše zavisi od obezbeđenja novca. Rečju, razvojnih planova je puno, a novca za njihovu realizaciju malo, kaže Zoran Mijatović, predsednik povereništva mesne zajednice.
Meštani najviše strahuju od “bele kuge”. Mnogo je praznih i napuštenih kuća u selu. Broj učenika u seoskoj četvororazrednoj školi se stalno smanjuje. S druge strane njive ovih vrednih ljudi ne ostaju u parlogu.
Vraćajući se na početak ove priče treba naglasiti da su Metkovci, drugu godinu za redom neprikosnoveni u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Naravno, ne samo u opštini Bogatić, već celoj Srbiji. Za sada nije utvrđeno koliko su na ovaj način spasli ljudskih života ali pouzdano se zna da je mesna organizacija Crvenog krsta gotovo meteorski napredovala. Još uvek se prepričava slučaj iz 2014. godine, kada se za dobrovoljno davanje krvi prijavilo njih 125. Čekali su u redu da daju krv tri sata.
Takmičarski duh, dobra organizacija, to je ono što ih izdvaja od drugih. Akcije dobrovoljnog davanja krvi organizuju obično, dva puta godišnje o verskim praznicima. Opština, kažu zdušno pomaže u svemu. Ona snosi sve troškove organizacije i finansira izlete za dobrovoljne davaoce krvi.
Građani su shvatili značaj ovakvog humanitarnog doprinosa i rado se odazivaju akcijama. Ima primera da je njima ili njihovim bližnjima krv neophodna, radi daljeg lečenja i tada, obično nema problema. To je, ističu oni sa kojima smo razgovarali, samo jedan od razloga da mnogi dobrovoljno daju krv.