Preporuka za čitanje
Trijumfalna kapija
Eriha Mariju Remarka kritičari su osporavali, nekada i u podsmešljivom tonu govorili o njegovim delima, uz blagu ironiju komentarisali književni rad Jevreja iz Nemačke, ali su, gotovo u inat, čitaoci „gutali“ strane koje je ovaj književnik ispunjavao. Glas čitalaca, na njemu zasnovan ekonomski imperativ privlačili su Remarka izdavačima. U redovima krojenim životnim pričama autora koga je ratni vihor otrgao iz srednjoškolske klupe, terajući ga da ljubav prema otadžbini demonstrira u rovovima i ravnicama Francuske, a potom ga ta ista domovina prograsila nepoželjnim zbog porekla, kriju uzbudljive priče i antiratne poruke. Kraj Remarkovih dela nije kraj storije započete na prvoj strani, već novi početak razmišljanja o besmislu kandži povesti koje grabe pojedinca primoravajući ga na snalaženje u trenutku, bez pripreme.
Rastao je spisateljski Erih od aluzija na besmisao ubijanja u Prvom svetskom ratu, do osvrta na međuratni period, a punu zrelost dostigao svojim najvećim delom „Trijumfalna kapija“. Autobiografski, a opet književno kreiranom imaginacijom prati priču Revika, ispričanu iz prvog lica. Vrhunski lekar kome je stručnost osporila pošast nacizma proteravši ga iz njegove zemlje, prinuđen je na rad pod lažnim imenom u „gradu svetlosti“. On je niko, ilegalac jednak svim drugim beguncima, radi za druge, uzimajući tek neki procenat za najskuplje operacije, no vrtlog vremena nemilosrdno ostavlja komplikovane implikacije i na druge segmente života. U pokušaju da pobegne u mir, da misaono otputuje uz miris jeseni i omiljenu cigaretu, suočava se sa novim likovima u svom životu, ni aveti prošlosti ne ostavljaju lekara ni u drugoj zemlji. Svakodnevica uprljana flekama prošlosti, repovima koje nije on pravio, rastočena je u decilitrima kalvadosa. Želi da zaboravi, a ne može, pokušava da pobegne, ali mu ne daju, alkohol nije čarolija, umeće za operacionim stolom nije spas, večno je osuđen da luta između čoveka/humanitarca/lekara i begunca od besmisla. Nije pobegao, već zauvek beži, nije se spasao, ponovo se susreo sa sudbinom, a nije on ni Revik...
Rastao je spisateljski Erih od aluzija na besmisao ubijanja u Prvom svetskom ratu, do osvrta na međuratni period, a punu zrelost dostigao svojim najvećim delom „Trijumfalna kapija“. Autobiografski, a opet književno kreiranom imaginacijom prati priču Revika, ispričanu iz prvog lica. Vrhunski lekar kome je stručnost osporila pošast nacizma proteravši ga iz njegove zemlje, prinuđen je na rad pod lažnim imenom u „gradu svetlosti“. On je niko, ilegalac jednak svim drugim beguncima, radi za druge, uzimajući tek neki procenat za najskuplje operacije, no vrtlog vremena nemilosrdno ostavlja komplikovane implikacije i na druge segmente života. U pokušaju da pobegne u mir, da misaono otputuje uz miris jeseni i omiljenu cigaretu, suočava se sa novim likovima u svom životu, ni aveti prošlosti ne ostavljaju lekara ni u drugoj zemlji. Svakodnevica uprljana flekama prošlosti, repovima koje nije on pravio, rastočena je u decilitrima kalvadosa. Želi da zaboravi, a ne može, pokušava da pobegne, ali mu ne daju, alkohol nije čarolija, umeće za operacionim stolom nije spas, večno je osuđen da luta između čoveka/humanitarca/lekara i begunca od besmisla. Nije pobegao, već zauvek beži, nije se spasao, ponovo se susreo sa sudbinom, a nije on ni Revik...
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
