Predstava Bela griva u Šabačkom pozorištu
Priča o prijateljstvu i bliskosti
Predstava je namenjena deci starijoj od šest godina, ali i odraslima koje možda treba podsetiti na period detinjstva. Poetična priču o dečaku i ždrebetu, ljubavi i povernju
Poznati roman za decu „Bela griva“, koji govori o velikom prijateljstvu između dečaka i ždrebeta, adaptiran je u pozorišnu predstavu koja je premijerno izvedena u šabačkom teatru.
Ideja da se dečji klasik nađe na repertoaru bila je magični teatarski momenat koji je objedinio posetu direktorke pozorišta Milene Bogavac Šabačkom hipodromu, rediteljkinu ljubav prema plemenitim životinjama i pomalo zaboravljenu temu bliskosti. Autorska ekipa okupljena oko rediteljke Irene Ristić, koju čini dramaturškinja Tijana Grumić, šabački ansambl i članovi Omladinskog kluba doneli su na scenu toplu priču o prijateljstvu i poverenju. Predstava je namenjena deci starijoj od šest godina, ali i odraslima koje možda treba podsetiti na period detinjstva.
Rediteljka Irena Ristić, autorka specifične poetike, stvorila je predstavu sa snažnim porukama. Svojim radom poseća nas na teme koje smo, kako sama navodi, pomalo zaboravili tokom odrastanja.
-Od određenih pojmova samo prerano odustali, ili smo ih zaboravili, kada je reč o svetu odraslih. Pre svega mislim na pitanja bliskosti i uspostavljanje odnosa koji su zasnovani na principima jednakosti. To su vrlo važne teme, jer jednakost često izjednačavamo sa anarhijom, odsustvom sistema, a mislim da je to zapravo potencijalni temelj civilizacijskih promena. Zbog toga mi je bilo važno da se na ovaj način bavim odnosom bliskosti, kroz poetičnu priču o dečaku i konju. Naravno, bliskost i jednakost nije moguće lako definisati i podrazumeva problematizaciju poverenja, preispitivanja relacija koji su zasnovane upravo na ovom važnom faktoru. Bela griva pripitomljuje dečaka, isto koliko i dečak nju, ali i sopstvene unutrašnje gospodare. Sve ovo naliči na temu za odrasle, jer smo, čini mi se, rano odustali od razgovora sa mladim ljudima i stigli do faze koju Bertold Breht naziva „obesčovečena čovečnost“ u kojoj dominira pitanje tlačenja i posedovanja. Vrlo rano deca nauče šta znači dominacija poseda i zlostavljanje. Iz pozicije odraslih imamo zadatak da ukažemo na ovaj problem. Otuda pitanje Bele grive, razumevanja, bliskosti - istakla je rediteljka Irena Ristić.
Specifičnost predstave je u korišćenju klasičnih tehnika britanskog „pričanja priče“. Publika ima priliku da razvoj radnje prati kroz naraciju četiri junaka (dečaka-Folka, Bele grive, Antonija-starog konjušara i Gazde), i tako sazna istinu iz njihovih vizura.
Predstava podseća na instalaciju, jer je zadatak slušaoca ne samo da pomno prati tok radnje, nego i da sakuplja deliće slagalice kako bi kompletirao priču. Članovi Omladinskog kluba imaju ulogu vodiča i usmeravaju publiku od jednog do drugog naratora. Predstava nudi mogućnost različitih tumačenja i slojevitost, tako da je poželjno pogledati u više navrata. Svaka naredna poseta donosi drugačiju suštinu priče.
Glumci nisu samo su izvođači na sceni, oni su i autori priča. Radioničarski pristup koji je prethodio samoj izvedbi predstave doneo je svežinu u pristupu. Inspirisani romanom i svojim iskustvom obogatili su lik koji tumače. Angažovanost publike i solidarnost potrebna je od prvog trenutka, kako bi stupili na scenu. Scenografija (Škart kolektiv) je formirana od recikliranog materijala i istovremeno je dobro idejno i ekološko rešenje. Opštem utisku doprinela je i autorska muzika koju je za predstavu komponovao Boris Mladenović, a izveli uživo članovi Omladinskog kluba.
Naredna repriza predstave „Bela griva“, zakazana je za 27. februar od 18 časova.
Bacači prstiju
u aprilu
Tekst za predstavu "Bacači prstiju" nagrađen je Sterijinom nagradom. U Šabačkom pozorištu premijera je planirana za 02. april. Reditelj Bojan Đorđev je istakao da tekst donosi analizu stvarnosti, raslojenosti sveta u kome živimo lokalno i globalno, tako da predstavlja mešavinu koju nosi „road movie“, bajka i kratka epozodna priča o dve devojke koje putuju autostopom.
Ideja da se dečji klasik nađe na repertoaru bila je magični teatarski momenat koji je objedinio posetu direktorke pozorišta Milene Bogavac Šabačkom hipodromu, rediteljkinu ljubav prema plemenitim životinjama i pomalo zaboravljenu temu bliskosti. Autorska ekipa okupljena oko rediteljke Irene Ristić, koju čini dramaturškinja Tijana Grumić, šabački ansambl i članovi Omladinskog kluba doneli su na scenu toplu priču o prijateljstvu i poverenju. Predstava je namenjena deci starijoj od šest godina, ali i odraslima koje možda treba podsetiti na period detinjstva.
Rediteljka Irena Ristić, autorka specifične poetike, stvorila je predstavu sa snažnim porukama. Svojim radom poseća nas na teme koje smo, kako sama navodi, pomalo zaboravili tokom odrastanja.
-Od određenih pojmova samo prerano odustali, ili smo ih zaboravili, kada je reč o svetu odraslih. Pre svega mislim na pitanja bliskosti i uspostavljanje odnosa koji su zasnovani na principima jednakosti. To su vrlo važne teme, jer jednakost često izjednačavamo sa anarhijom, odsustvom sistema, a mislim da je to zapravo potencijalni temelj civilizacijskih promena. Zbog toga mi je bilo važno da se na ovaj način bavim odnosom bliskosti, kroz poetičnu priču o dečaku i konju. Naravno, bliskost i jednakost nije moguće lako definisati i podrazumeva problematizaciju poverenja, preispitivanja relacija koji su zasnovane upravo na ovom važnom faktoru. Bela griva pripitomljuje dečaka, isto koliko i dečak nju, ali i sopstvene unutrašnje gospodare. Sve ovo naliči na temu za odrasle, jer smo, čini mi se, rano odustali od razgovora sa mladim ljudima i stigli do faze koju Bertold Breht naziva „obesčovečena čovečnost“ u kojoj dominira pitanje tlačenja i posedovanja. Vrlo rano deca nauče šta znači dominacija poseda i zlostavljanje. Iz pozicije odraslih imamo zadatak da ukažemo na ovaj problem. Otuda pitanje Bele grive, razumevanja, bliskosti - istakla je rediteljka Irena Ristić.
Specifičnost predstave je u korišćenju klasičnih tehnika britanskog „pričanja priče“. Publika ima priliku da razvoj radnje prati kroz naraciju četiri junaka (dečaka-Folka, Bele grive, Antonija-starog konjušara i Gazde), i tako sazna istinu iz njihovih vizura.
Predstava podseća na instalaciju, jer je zadatak slušaoca ne samo da pomno prati tok radnje, nego i da sakuplja deliće slagalice kako bi kompletirao priču. Članovi Omladinskog kluba imaju ulogu vodiča i usmeravaju publiku od jednog do drugog naratora. Predstava nudi mogućnost različitih tumačenja i slojevitost, tako da je poželjno pogledati u više navrata. Svaka naredna poseta donosi drugačiju suštinu priče.
Glumci nisu samo su izvođači na sceni, oni su i autori priča. Radioničarski pristup koji je prethodio samoj izvedbi predstave doneo je svežinu u pristupu. Inspirisani romanom i svojim iskustvom obogatili su lik koji tumače. Angažovanost publike i solidarnost potrebna je od prvog trenutka, kako bi stupili na scenu. Scenografija (Škart kolektiv) je formirana od recikliranog materijala i istovremeno je dobro idejno i ekološko rešenje. Opštem utisku doprinela je i autorska muzika koju je za predstavu komponovao Boris Mladenović, a izveli uživo članovi Omladinskog kluba.
Naredna repriza predstave „Bela griva“, zakazana je za 27. februar od 18 časova.
u aprilu
Tekst za predstavu "Bacači prstiju" nagrađen je Sterijinom nagradom. U Šabačkom pozorištu premijera je planirana za 02. april. Reditelj Bojan Đorđev je istakao da tekst donosi analizu stvarnosti, raslojenosti sveta u kome živimo lokalno i globalno, tako da predstavlja mešavinu koju nosi „road movie“, bajka i kratka epozodna priča o dve devojke koje putuju autostopom.
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
