U daljini čujem muziku neku

Vest da je Kralj narodne muzike Šaban Šaulić tragično izgubio život najglasnije je odjeknula u Šapcu. Rodbina, prijatelji, kumovi, komšije, sa nevericom su dočekali vest da ga više neće videti, da su svi zajednički planovi prekinuti.
-Bio sam mu kum, saradnik i večni prijatelj. Poslednji put smo se videli kod Kola na Novom Beogradu. Njemu je Šaban bio kum i posvetio mu je pesmu „Kole pije“. Dogovarali smo se da odemo kod njega u Krčedin. Tog vikenda nismo mogli jer je Kolu nešto iskrslo i... priča nekadašnji direktor „Glasa Podrinja“ i „Radio Šapca“ Velimir Milošević, koji je bio Šabanov kum kada se drugi put venčao sa svojom suprugom Gocom.
Kafana „Kod Lile“ u šabačkoj Mali bila je jedno od mesta na kom je pevač počeo svoju karijeru, čega tada nije bio ni svestan, ali i mesto kom se stalno vraćao kada je postao velika zvezda. Atmosfera u kafani sumorna, svi sa suzama u očima.
-Kao da je otišao jedan deo mene. Kao da je otišao član moje porodice. Verujem da se tako oseća veliki deo Šapčana. Izgubili smo velikog čoveka, ali i pevača koji je bio legenda ne samo Šapca, Srbije i bivše Jugoslavije, nego i evropski i svetski čovek, kaže Lila Ahmetović, vlasnik kafane i Šabanov prijatelj od detinjstva.
Pola veka na estradi
Pre nekoliko meseci Šaban je u Areni održao koncert pred više od 20.000 ljudi i na taj način obeležio 50 godina karijere. Te davne 1968 godine doneo je najvažniju odluku u životu, da li će postati pevač ili fudbaler. Pamte ga stariji Šapčani kao odličnog fudbalera, ipak kada je snimio prvu pesmu bilo je jasno koji će biti njegov put.
-Upoznao sam ga kad je imao 10 godina, zajedno smo igrali fudbal u dvorištu „Vukove škole“. Delili smo se na Kamenjak i Malu. Bio je izvrstan fudbaler i uvek me je pobeđivao. Voleo je da pevuši, čak i dok igra fudbal, ali niko nije slutio da će postati pevač, priča Mile Savić bivši bokser, Šabanov drug iz detinjstva.
Kaže voleo je da peva pesme Nedeljka Bilkića, Safeta Isovića i drugih narodnih pevača tada popularnih.
-Bio je izuzetan imitator. Tada nije bio svestan svog glasa i talenta koji poseduje. Ovde su bile na četiri ćoška četiri kafane. Negde je morao početi. Ne znam da li je prvi put ovde zapevao, ali je ovde provodio najviše vremena. Stric Alija mu je živeo preko puta. Ja bih svirao klavir, a on je pevao. Dočekivali smo jutra ovde, seća se Lila Ahmetović Šabanovih dana pre popularnosti.
Priseća se i da je te, sudbonosne 1968. godine sa muzičarima iz ulice svirao u jednom bifeu i da su ga tu čuli saradnici Budimira Buce Jovanovića, kompozitora Radija Beograd. Kasnije su došli da ga traže u jedan sat noću, da ide u Beograd da ga tamo čuju. Iz Beograda se, kaže, vratio sa pesmom „Dajte mi utjehu“. Svi su bili ponosni na njega, a kafana „Kod Lile“ prepuna onih koji su želeli da čuju pesmu.
Kralj je (ne)krunisan
Pored Buce Jovanović ogromne zasluge za pevačev uspeh ima Velja Milošević koji se borio od prvog dana da Šabanov dar bude prepoznat i adekvatno cenjen.
-Naišli smo na strašan državni otpor jer se njegov način pevanja smatrao šundom. Imao sam dobre odnose sa tadašnjim direktorima Produkcije gramofonskih ploča i morao sam da se borim sa njima. Pesma „Dođi da ostarimo zajedno“ je proglašena za šund. Rekli su da šund nije ni tekst pesme, ni muzika, ni aranžman, nego njegov način pevanja. Tada je značajnu ulogu odigrao Safet Isović koji je komisiji rekao da je Šaban pevač broje jedan, onda pet praznih mesta pa on, a posle svi ostali. Objasnio im je da Šaban jednu pesmu može da otpeva na pet načina, dok on to ne može. Šund je tada oporezivan i njegova prva ploča mesec dana je oporezivana, a kasnije su to ukinuli, priča Velja Milošević.
Po njegovom savetu Šaban je čak dve godine išao kod stručnjaka da ispravi dikciju sa kojom je imao problem, da niko ne bi mogao da mu zameri ni to.
Slava ga nije
promenila
Stare prijatelje nikada nije zaboravio. Kod Lile je dolazio kada god je pronalazio vremena. Mile Savić se odselio u Nemačku, u Hanover, a sa pevačem se viđao svaki put kada je dolazio da nastupa u ovom gradu.
-Uvek je pronalazi vremena za mene i moju decu koja su želela da ga vide svaki put kada dođe. Moj sin ga je prošle godine posetio u Krčedinu. Zanimljivo je da su na njegove koncerte išli i Nemci. Oni vole našu narodnu muziku. Šaban je bio svetska zvezda, svuda je bio poznat. Njegove pesme pevali su i Amerikanci. Bio je i tekstopisac, kompozitor. On ne može biti zaboravljen. Ja ću ga pamtiti pre svega po drugarstvu, a onda po pesmama, kaže Mile Savić.
Šaban nikada nije održao solistički koncert van Beogada. Njegov kum kaže da je smatrao da ima vremena za to.
-Estrada je izgubila nemerljivo blago. Imao je 50ak svojih pesama koje nije stigao da snimi. Trebao je da otpeva i snimi još mnogo starih izvornih pesama. Tog dana je imao let preko Beča do Beograda, a ne iz Dizeldorfa. Međutim, tražio je od Goce da mu prebukira kartu, da se što pre vrati u Beograd, jer je najviše voleo da se odmara kod svoje kuće, priča Velja Milošević.
Stanovnici ulice Avde Karabegović pokrenuli su peticiju da ova ulica ponese Šabanovo ime. Bio bi to mali način da se oduže čoveku koji je Šabac i šabačku Malu proslavio u svetu.

25 “Raspevanih
jeseni” druženja
“Radio Šabac” i “Glas Podrinja” 25 godina su organizovali festival Raspevana jesen. Najveće muzičke zvezde bivše Jugoslavije zajedno sa amaterima pevali su po svim gradovima nekadašnje zemlje, a finale je uvek bilo u Šapcu. Pevačima je bila čast da učestvuju, a mnogi i danas tvrde da su im to bila najlepša druženja.
-Turneja je trajala tri meseca. Svi smo išli autobusom. Put je često bio baš dug. Kada je bio prvi put sa Gocom na odmoru na Kanaraskim ostrvima Šaban je kupio ručnu tombolu. Time smo prekraćivali vreme u autobusu, pa se dešavalo da posle mnogo sati puta stignemo do hotela i umesto da idemo da se odmorimo mi i dalje igramo tombolu, seća se Velja Milošević.

Jedna ljubav za dva braka
-Mnogo je trošio i bacao pare dok se nije oženio. Plaćao je cehove za celu kafanu. Govorio sam mu da to ne radi, ne zbog para, nego zato što su ljudi nezahvalni i mnogi su to shvatali na pogrešan način. Kada se oženio mnogo je radio. Čak i kada nije radio bio je u kafani sa društvom. Goca to više nije mogla da podnese i razveli su se na brzinu. Posle desetak dana shvatili su da ne mogu jedno bez drugog i ponovo su se venčali, priča Velja Milošević koji im je tada bio kum.
Kaže da je Goca bila jako mlada kada je počela da se zabavlja sa Šabanom i njen otac nije hteo da čuje za njega. Kasnije ga je zavoleo i uvek bio na njegovoj strani.