NEKADAŠNjI FUDBALER FK “MAČVA“, MILAN JOVANOVIĆ
PONOSNO NOSIO CRVENO-CRNI DRES
Krase ga visokokvalitetne karakterne osobine. Porodičan, preduzimljiv, vredan, uporan i danas i ranije kao igrač FK “Mačve“. Odličan klupski igrač. Korektan i pošten ostao je u sećanju publici, saigračima, građanima... Potekao u “Mačvi“ u kojoj je i završio karijeru kao jedan od igrača sa najviše odigranih utakmica. Naš sagovornik, Milan Jovanović za “Glas Podrinja“ govori
Šta je za Vas značilo igrati za FK “Mačvu“ Šabac?
- Značilo mi je veliko zadovoljstvo i sreću. To me je ispunjavalo u svakom pogledu. Sećam se kada pobedimo i izađem na korzo, da se prošetam, prilazilo mi je mnogo ljudi da čestita na pobedi i da se raduje uspesima “Mačve“, dok bi posle poraza svi tugovali.
Naravno da je igranje u “Mačvi“ donosilo veliku popularnost, ali i odgovornost, pa sam se trudio da to nosim dostojanstveno. Uvek sam imao korektan odnos i stav prema navijačima, javnom mnjenju, običnom čoveku, jer sam smatrao da oni to zaslužuju, čim dolaze da navijaju za nas i da nas podržavaju. I danas mi prilaze mnogi, stariji i ljudi srednjih godina, i sa zadovoljstvom mi pričaju kako se sećaju pojedinih utakmica i sastava celog tima “Mačve“. Meni danas zaigra srce od radosti kad mi neko priđe i kaže: “Milanče, bio si dobar igrač i još bolji čovek. Kako ste igrali fudbal danas bi “Mačva“ bila prvak Srbije“.
Kao fudbaler sam upoznao i moju sjajnu suprugu Božicu, divnu ženu i moju najveću podršku, s kojom imam predivnog sina Zorana, fizioterapeuta u mlađim kategorijama “Mačve“ i rukometnom klubu “Medicinar“.
Da li je sadašnje rukovodstvo zaboravilo nekadašnje igrače?
- Neću da kažem da smo zaboravljeni, ali bi saradnja mogla da bude intenzivnija! Meni je “Mačva“ uvek u srcu i spreman sam da pomognem u svakom pogledu. Mislim da je ogromna većina nas, bivših fudbalera, spremna da pomogne u rešavanju brojnih problema i da neka svoja iskustva i stavove prenese, sve za dobrobit “Mačve“. Naravno uz uslov, da je to nekom potrebno i da nas pita. Nekad i dobar savet para vredi kako kaže narodna poslovica.
- Značilo mi je veliko zadovoljstvo i sreću. To me je ispunjavalo u svakom pogledu. Sećam se kada pobedimo i izađem na korzo, da se prošetam, prilazilo mi je mnogo ljudi da čestita na pobedi i da se raduje uspesima “Mačve“, dok bi posle poraza svi tugovali.
Naravno da je igranje u “Mačvi“ donosilo veliku popularnost, ali i odgovornost, pa sam se trudio da to nosim dostojanstveno. Uvek sam imao korektan odnos i stav prema navijačima, javnom mnjenju, običnom čoveku, jer sam smatrao da oni to zaslužuju, čim dolaze da navijaju za nas i da nas podržavaju. I danas mi prilaze mnogi, stariji i ljudi srednjih godina, i sa zadovoljstvom mi pričaju kako se sećaju pojedinih utakmica i sastava celog tima “Mačve“. Meni danas zaigra srce od radosti kad mi neko priđe i kaže: “Milanče, bio si dobar igrač i još bolji čovek. Kako ste igrali fudbal danas bi “Mačva“ bila prvak Srbije“.
Kao fudbaler sam upoznao i moju sjajnu suprugu Božicu, divnu ženu i moju najveću podršku, s kojom imam predivnog sina Zorana, fizioterapeuta u mlađim kategorijama “Mačve“ i rukometnom klubu “Medicinar“.
Da li je sadašnje rukovodstvo zaboravilo nekadašnje igrače?
- Neću da kažem da smo zaboravljeni, ali bi saradnja mogla da bude intenzivnija! Meni je “Mačva“ uvek u srcu i spreman sam da pomognem u svakom pogledu. Mislim da je ogromna većina nas, bivših fudbalera, spremna da pomogne u rešavanju brojnih problema i da neka svoja iskustva i stavove prenese, sve za dobrobit “Mačve“. Naravno uz uslov, da je to nekom potrebno i da nas pita. Nekad i dobar savet para vredi kako kaže narodna poslovica.
Najnoviji broj
18. april 2024.
