Krivina u ogledalu
Laž
Koliko god se trudili da nas ubede da su građanski protesti nebitni i da je opozicija nepostojeća, nešto ipak govori da nije baš tako. Iz petnih žila se upinju, svakodnevno, iz sata u sat, da svoje biračko telo dodatno mobilišu i ubede da ih ti protesti ne zanimaju, da je sve to politika propalih političara, da sa njima nema pregovora.
I onda nemaju kud nego navrat nanos izmisle kampanju u sred protesta pod nazivom „Budućnost Srbije“. Šparta ovaj politički cirkus po našoj lepoj Srbiji. Kažu da partija nema veze sa tim. Predsednici opština i gradonačelnici, takođe. A, eto vidite, u Šapcu je Budućnost Srbije zakazala sekretarica gradskog odbora, odnosno povereništva, Srpske napredne stranke, ne kabinet predsednika Srbije. I još u prijavi najavila očekivanih 10.000 ljudi plus vatromet na kraju. Nije im, izgleda, bilo do vatrometa, nešto se izjalovilo.
Evo sada su, ti veliki magovi koji misle samo o tome da peglaju imidž Prvorođenog, u Terazijskom tunelu videli napad na radnike Gradske čistoće. Ne samo da su videli, već su i pustili snimak gde se to - ne vidi. Lično oni, ne neko drugi. Na tom snimku se vidi kako se pojedini demonstranti vraćaju u tunel, prozivaju radnike što skidaju nalepnice sa zidova tunela i snimaju ih mobilnim telefonima. Od prvog do poslednjeg predstavnika vlasti u Srbiji, uključujući i najpoznatijeg srpskog dezertera Aleksandra Vulina, svi su taj događaj komentarisali kao linč i nasilje, samo je nedostajalo silovanje.
Osudili su napad na radnike, njihovo prebijanje, lepljenje nalepnica po njihovim jaknama, iako se jasno vidi da je jedino oblepljen nalepnicama bio kamion.
„Prebijeni“ radnici gradske čistoće lakše su podneli svoje žrtvovanje činjenicom da su postali novi članovi Pinkovog sazvežđa. Pružena im je sva pažnja i nega, čak ih je ugostio i Sarapa koji se zabezeknuo monstuoznošću kukavičkih napada razularene opozicione rulje na radnike koji su samo ispunjavali nečije naređenje. Pet minuta slave. Problem je što je to sazvežđe prepuno i tu se ne zadržava mnogo. Oni će sutra već ispunjavati neko drugo naređenje, niko se ovoga neće ni sećati. Čak će i Vulin preći na drugu temu.
Zašto je potrebna tolika količina laži? Verovatno zato što se tako bez po muke ostaje na vlasti. Istina je u Srbiji postala zarobljena onog trenutka kada se Prvorođeni, resetovao, samoinstalirao i samopokrenuo u srpskog Mesiju. Klimoglavci su to jedva dočeli svesni da svoje mizerne životne uloge mogu da unaprede iz epizodnih u malo značajnije pod uslovom da tog istog Mesiju nepokolebljivo prate, slušaju i služe mu. Kada se te dve stvari ukomponuju sve je moguće, pa čak i da opstajete na površini sa tolikim lažima. Kažu psihijatri da je najveći stepen laži taj kada počnete sami da verujete u njih. Živite u toliko iskrivljenoj svesti da verujete da je moguće skuvati džem na smederevcu koji radi na vazduh. Da biste se uverili u to, vi ćete čak i osetiti paru i miris tog džema ako se sagnete i pomirišete sadržaj šerpe na tom smederevcu. Osetiće i ovi što se ne skidaju sa Pinka, daleko dogura taj miris.
Svaki režim koji se zasnivao na lažima propao je na takav način da se po lošem izučavao u političkoj istoriji. Tako će biti i sa ovim, nema sumnje. Drugo je pitanje kada. To mnogo zavisi i od nas samih i od naše spremnost, ali i hrabrost da mu se suprotstavimo. Strah se uvukao u naše ljude. Postali smo kukavice, što je i očekivano kada su nam najveće kukavice na vlasti. Čovek koji ima potrebu da sebe veliča i dodeljuje samom sebi ulogu lava definitivno ima neki problem. Problem imaju i oni koji veruju u to da je on lav. Prosto je nemoguće da ti Srbi, koji su začeti u radikalskoj sterilnoj atmosferi, sada su ljudi kojima ništa nije strano zarad opstanka na vlasti. Niko se od njih nije uzbudio kada su rekli da će predsednika Srbije da obese kada se vrati sa ceremonije potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU. Sećate se toga? Sada im smeta kada neki ludak na proteste donese maketu vešala napravljenu od plastičnih cevi koje se koriste za „ve ce“ šolju.
Sve izvrnu i onda danima obrađuju besomučnom zloupotrebom medija. A, narod to gleda, upija, trpi. Upitao bih sve njih ovog trenutka - gde se izgubi „najveći izdajnik srpskog naroda i ubica“ Saša Janković? Zašto ga niko više ne spominje? Možda zato što više nije u politici, nije bitan. Jasno je da su građanski protesti, ali i srpska opozicija, veoma bitni i da veoma ugrožavaju aktuelni režim, jer da nisu, imali bi sudbinu Saše Jankovića. Niko ih ne bi spominjao, niko ih ne bi vređao, niko se ne bi bavio njima. Ovako, jasno je da ih mnogo boli.
I onda nemaju kud nego navrat nanos izmisle kampanju u sred protesta pod nazivom „Budućnost Srbije“. Šparta ovaj politički cirkus po našoj lepoj Srbiji. Kažu da partija nema veze sa tim. Predsednici opština i gradonačelnici, takođe. A, eto vidite, u Šapcu je Budućnost Srbije zakazala sekretarica gradskog odbora, odnosno povereništva, Srpske napredne stranke, ne kabinet predsednika Srbije. I još u prijavi najavila očekivanih 10.000 ljudi plus vatromet na kraju. Nije im, izgleda, bilo do vatrometa, nešto se izjalovilo.
Evo sada su, ti veliki magovi koji misle samo o tome da peglaju imidž Prvorođenog, u Terazijskom tunelu videli napad na radnike Gradske čistoće. Ne samo da su videli, već su i pustili snimak gde se to - ne vidi. Lično oni, ne neko drugi. Na tom snimku se vidi kako se pojedini demonstranti vraćaju u tunel, prozivaju radnike što skidaju nalepnice sa zidova tunela i snimaju ih mobilnim telefonima. Od prvog do poslednjeg predstavnika vlasti u Srbiji, uključujući i najpoznatijeg srpskog dezertera Aleksandra Vulina, svi su taj događaj komentarisali kao linč i nasilje, samo je nedostajalo silovanje.
Osudili su napad na radnike, njihovo prebijanje, lepljenje nalepnica po njihovim jaknama, iako se jasno vidi da je jedino oblepljen nalepnicama bio kamion.
„Prebijeni“ radnici gradske čistoće lakše su podneli svoje žrtvovanje činjenicom da su postali novi članovi Pinkovog sazvežđa. Pružena im je sva pažnja i nega, čak ih je ugostio i Sarapa koji se zabezeknuo monstuoznošću kukavičkih napada razularene opozicione rulje na radnike koji su samo ispunjavali nečije naređenje. Pet minuta slave. Problem je što je to sazvežđe prepuno i tu se ne zadržava mnogo. Oni će sutra već ispunjavati neko drugo naređenje, niko se ovoga neće ni sećati. Čak će i Vulin preći na drugu temu.
Zašto je potrebna tolika količina laži? Verovatno zato što se tako bez po muke ostaje na vlasti. Istina je u Srbiji postala zarobljena onog trenutka kada se Prvorođeni, resetovao, samoinstalirao i samopokrenuo u srpskog Mesiju. Klimoglavci su to jedva dočeli svesni da svoje mizerne životne uloge mogu da unaprede iz epizodnih u malo značajnije pod uslovom da tog istog Mesiju nepokolebljivo prate, slušaju i služe mu. Kada se te dve stvari ukomponuju sve je moguće, pa čak i da opstajete na površini sa tolikim lažima. Kažu psihijatri da je najveći stepen laži taj kada počnete sami da verujete u njih. Živite u toliko iskrivljenoj svesti da verujete da je moguće skuvati džem na smederevcu koji radi na vazduh. Da biste se uverili u to, vi ćete čak i osetiti paru i miris tog džema ako se sagnete i pomirišete sadržaj šerpe na tom smederevcu. Osetiće i ovi što se ne skidaju sa Pinka, daleko dogura taj miris.
Svaki režim koji se zasnivao na lažima propao je na takav način da se po lošem izučavao u političkoj istoriji. Tako će biti i sa ovim, nema sumnje. Drugo je pitanje kada. To mnogo zavisi i od nas samih i od naše spremnost, ali i hrabrost da mu se suprotstavimo. Strah se uvukao u naše ljude. Postali smo kukavice, što je i očekivano kada su nam najveće kukavice na vlasti. Čovek koji ima potrebu da sebe veliča i dodeljuje samom sebi ulogu lava definitivno ima neki problem. Problem imaju i oni koji veruju u to da je on lav. Prosto je nemoguće da ti Srbi, koji su začeti u radikalskoj sterilnoj atmosferi, sada su ljudi kojima ništa nije strano zarad opstanka na vlasti. Niko se od njih nije uzbudio kada su rekli da će predsednika Srbije da obese kada se vrati sa ceremonije potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU. Sećate se toga? Sada im smeta kada neki ludak na proteste donese maketu vešala napravljenu od plastičnih cevi koje se koriste za „ve ce“ šolju.
Sve izvrnu i onda danima obrađuju besomučnom zloupotrebom medija. A, narod to gleda, upija, trpi. Upitao bih sve njih ovog trenutka - gde se izgubi „najveći izdajnik srpskog naroda i ubica“ Saša Janković? Zašto ga niko više ne spominje? Možda zato što više nije u politici, nije bitan. Jasno je da su građanski protesti, ali i srpska opozicija, veoma bitni i da veoma ugrožavaju aktuelni režim, jer da nisu, imali bi sudbinu Saše Jankovića. Niko ih ne bi spominjao, niko ih ne bi vređao, niko se ne bi bavio njima. Ovako, jasno je da ih mnogo boli.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
