RAZGOVOR SA DR BRANKOM MIŠIĆEM,
GINEKOLOGOM DOMA ZDRAVLjA „DR DRAGA LjOČIĆ“
GINEKOLOGOM DOMA ZDRAVLjA „DR DRAGA LjOČIĆ“
KLIMAKTERIJUM
Postoji nekoliko faza klimakterijuma, od kojih svaka ima posebne karakteristike. Menopauza je genetski određena, nastupa oko pedesete godine. Posledica je pada funkcije jajnika, odnosno, smanjene proizvodnje estrogena i progesterona. U kojim slučajevima je dobro koristiti hormonsku terapiju? Za ublažavanje simptoma menopauze pomažu i prirodni preparati
O klimakterijumu, kao posebnom i „ranjivom“ periodu žene postoje mnoge predrasude i nedovoljno informacija. Da bi naše čitateljke prepoznale karakteristike perioda kroz koji prolaze, ili da bi se dobro pripremile, razgovarali smo sa dr Brankom Mišićem, ginekologom Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“.
Šta je klimakterijum?
- Klimakterijum je dug vremenski period postepenog gašenja funkcije jajnika, koji predstavlja prelazno doba između perioda polne zrelosti i kasne starosti, ili senijuma. Ako je menopauza po definiciji poslednja menstruacija u životu žene, onda klimakterijum počinje pet do deset godina pre tog događaja i traje desetak godina posle menopauze.
Koje su faze klimakterijuma i šta ih definiše?
- Premenopauza počinje oko četrdesete godine i završava se menopauzom. Perimenopauza je kratko razdoblje koje traje od godinu do dve pre i godinu dana posle menopauze. Tačno vreme menopauze, odnosno, datum poslednje menstruacije, može se samo retrogradno potvrditi zato što je neophodno da od datuma poslednje menstruacije prođe godinu dana. Sledeća faza u klimakterijumu je postmenopauza, koja se završava takozvanim senijumom – od šezdeset pete do sedamdesete godine.
Koji faktori mogu uticati na pojavu rane menopauze, ili na njeno, eventualno, kašnjenje?
- Klimakterijum je fiziološki proces u situaciji kada se menopauza desi u periodu oko pedesete (pedeset prve) godine života žene. Ukoliko se poslednja menstruacija dogodi pre četrdesete, reč je o prevremenoj menopauzi (menopausis praecox), a ukoliko menopauza nastupi posle pedeset pete godine, radi se o kasnoj menopauzi (menopausis tarda). Za razliku od prve menstruacije u životu žene- menarha, koja se sve ranije javlja, period kada žena ulazi u menopauzu se ne menja. Na menarhu utiču kvalitetnija ishrana, bolji uslovi života kroz vekove, smanjenje broja zaraznih bolesti, a menopauza je genetski određena i mali broj faktora može uticati na promenu genetski determinisanog stanja. Na samom rođenju žensko dete ima oko 1- 2 miliona folikula iz kojih se razvijaju jajne ćelije. Broj ovih folikula u jajniku se svake godine smanjuje i do puberteta njihov broj pada na 200 - 300 000. Ako računamo da je prva menstruacija nastupila sa jedanaest godina, a menopauza u pedeset prvoj, žena je četrdeset godina bila u reproduktivnom periodu. Ako je za tih četrdeset godina svaki mesec imala ovulaciju – pucanje zrelog folikula i oslobađanje jajne ćelije – može se zaključiti da je 480 maksimalan broj folikula koji sazri kod jedne žene u njenom repreduktivnom periodu. Kada se tu izuzmu periodi ovulacije, trudnoće, dojenja - oko četristo zrelih jajnih ćelija ovulira, a ostale propadnu.
Koje su endokrine promene do kojih dolazi u periodu menopauze?
- Menopauza je posledica pada funkcije jajnika, odnosno smanjene proizvodnje glavnih polnih hormona žene – estrogena i progesterona. Promene u nivou hormona najranije se manifestuju u menstrualnom ciklusu. Nekoliko godina pre menopauze obično ciklus počne da kasni, kod nekih žena se pak javlja učestalo krvarenje, menstruacija biva oskudna, ili obilna i produžena. Pored toga, i druga tkiva i organi osetljiva su na pad polnih hormona, a to su mozak, koža i sluzokože, urogenitalni organi, kosti, krvni sudovi.
Da li je moguće analizom hormona utvrditi početak menopauze?
- Dijagnoza menopauze postavlja se retrogradno – godinu dana posle datuma poslednje menstruacije. Svako krvarenje koje se javi nakon godinu dana smatra se patološkim i zahteva detaljnu obradu. Ukoliko žena nema ciklus nekoliko meseci pa se dogodi menstruacija, to još nije menopauza – radi se o periodu pre ili perimenopauze. Sumnju na početak klimakterijuma ili premenopauzu postavljamo na osnovu anamnestičkih podataka pacijentkinje. Žale se na poremećaj ciklusa, pojačan umor, razdražljivost, povremene nalete iznenadnih vrućina, nesanicu... Pored ginekološkog pregleda i ultrazvuka male karlice, radi se i hormonski status. U toj, početnoj fazi, nivoi hormona mogu još uvek da budu u granici referentnih vrednosti. Prvi pokazatelj je pad vrednosti AMH ( antimilerijan hormon ) – njegove vrednosti počinju da padaju nekoliko godina pre nego što dođe do ispada u vrednosti drugih hormona. U kasnijoj fazi smanjene su vrednosti hormona jajnika - estrogena i progesterona . Kao posledica toga, hipofiza, organ koji kontroliše rad drugih endokrinih žlezda, počinje da luči veću količinu svojih hormona kako bi stimulisala jajnik da nastavi proizvodnju svojih hormona koji su u padu. Zato u nalazu krvi postoji povećana količina FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon). U konačnoj fazi, vrednonsti AMH su minimalne, smanjene su vrednosti estrogena i progesterona a povećane vrednosti FSH i LH – to je tipičan nalaz hormonskog statusa žene u postmenopauzi .
Koje su indikacije za hormonsku nadoknadu?
- Jajnik je po funkciji žlezda sa unutrašnjim lučenjem hormona, koji se, kada prestane da proizvodi hormone, mogu nadoknaditi. Indikacije za hormonsku nadoknadu su prevremena menopauza, stanje nakon kastracije (hirurško uklanjanje jajnika, ili kastracija zračenjem), urođeno oboljenje jajnika, izraženi simptomi estrogenog nedostatka. Hormonalna terapija se može davati i preventivno, u cilju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. U terapiji se mogu davati samo estrogeni, ili kombinovani preparati koji u sebi sadrže estrogenu i progesteronsku komponentu. Žene koje nemaju matericu ne moraju da dobijaju gestagene (progesteron), a ženama sa matericom se mora davati i progesteron. Ako to ne bi radili, došlo bi do zadebljanja endometrijuma - hiperplazije ili karcinoma endometrijuma. Uvođenjem progesterona, taj rizik se eliminiše.
Za ublažavanje simptoma menopauze koriste se i prirodni preparati?
- Pored hormonske supstitucione terapije, u terapiji ublažavanja menopauzalnih simptoma koriste se i fitoestrogeni. To su prirodne supstance koje se nalaze u nekim biljkama, a pokazuju aktivnost sličnu estrogenima. Zbog sličnosti u građi sa estrogenima, vezuju se za estrogene receptore i izazivaju estrogene efekte. Pokazalo se da žene iz Japana i drugih zemalja Dalekog Istoka imaju mnogo manje izražene menopauzalne tegobe, što se pripisalo upotrebi soje i drugih namirnica bogatim fitoestrogenima. To su leguminoze, crvena detelina, semenke, bobice...
Važno je da se žena pripremi za „ranjivi period“, da se informiše na vreme i zna šta može da očekuje, mada je to, najčešće, individualano?
- Svi znaci i simptomi klimakterijuma su individualni i svaka osoba se posebno razmatra i odlučuje o terapiji. Koji će simptomi dominirati i kako će se žena sa njima nositi, i to je individualno. U razgovoru sa pacijentkinjom, donosi se odluka o uključivanju hormonske terapije. Pacijentkinja mora da bude svesna rizika i koristi koje ova terapija pruža, odgovorna za svoje zdravlje i redovna na kontrolama. Samo u takvim uslovima, pravilnom i doziranom terapijom, mogu se eliminisati simptomi, povećati kvalitet života i prevenirati pojava kasnijih bolesti.
POSLEDICE NEDOSTATKA ESTROGENA
Posledice nedostatka estrogena mogu se podeliti na rane, srednje, duge i kasne. Rani simptomi, koji nastaju kao posledica naglog pada nivoa hormona, pre svega estrogena, vrlo su intenzivni, utiču na kvalitet života žene, ali su prolaznog karaktera i uglavnom se povlače za tri do pet godina. Prvi simptom je umor i iscrpljenost i javlja se kod gotovo 90 % žena. Mnogi i ne obrate pažnju na ovaj simptom, jer se umor i iscrpljenost povezuju sa povećanom fizičkom i radnom aktivnošću, obavezama na poslu, kod kuće ... Vrlo česti simptomi u prvoj fazi su takozvani vazomotorni simptomi i postali su sinonim za premenopauzu. Manifestuju se u vidu valunga – iznenadnih napada toplote, vrućine, noćnog preznojavanja, lupanja srca.... Nastaju zbog poremećene aktivacije termoregulacionog centra u hipotalamusu zbog čega dolazi do širenja krvnih sudova i napada vrućine, a talas toplote se završava znojenjem i posledičnim padom temperature. Naleti su češći noću, za vreme sna i u toplijim krajevima. Valunzi se javljaju spontano, bez spoljašnjeg okidača, ali mogu biti isprovocirani uzimanjem toplog pića, hrane, boravkom u toploj prostoriji ili stresnom situacijom. S vremenom se hipotalamus nauči na manjak estrogena i simptomi se smanjuju, ili potpuno iščeznu. Vreme trajanja je varijabilno – obično od dve do pet godina. Srednje duge posledice nastaju pet do deset godina od menopauze i manifestuju se urogenitalnim promenama, promenama na koži i zglobovima. Dolazi do atrofije urogenitalnih organa koji su bogati receptorima za estrogene, vagina postaje kraća, uža, suve sluznice, glatkih zidova. Zbog svega navedenog, podložnija je infekcijama i povredama, pa se u ovom periodu pacijentkinje žale na suvoću, peckanje, svrab i bolne odnose. U kasnijoj fazi dolazi do suženja vaginalnog ulaza a male usne skoro u potpunosti nestaju, veličina materice se takođe smanjuje, a, ukoliko su postojali miomi, smanjuje se njihova veličina. Kao i genitalni organi, tako i delovi urinarnog sistema reaguju na manjak estrogena, zato što su istog embrionalnog porekla. Gubi se elastičnost i smanjuje vaskularizacija mokraćne bešike i uretre. Iz tog razloga nastaje inkontinencija mokraće – nevoljno pražnjenje bešike, učestalo, hitno i bolno mokrenje. Sledeće stadijum je spuštanje i prolaps zidova vagine i uterusa. Koža u postmenopauzi postaje tanja, atrofičnog epiderma, naročito na delovima koji su izloženi svetlosti . Atrofična koža postaje suva, sa svrabom, podložna oštećenju i povredama. Kasne (hronične) posledice nastaju posle deset godina od menopauze - kardiovaskularne bolesti, osteoporoza, senilna demencija. Dokazano je da estrogeni štite kardiovaskularni sistem žene, zbog čega su do menopauze žene zaštićene od infarkta miokarda i drugih kardiovaskularnih bolesti. Međutim, od menopauze ta zaštita se gubi i broj obolelih žena se izjedačava sa brojem obolelih muškaraca, a nakon šezdeset pete, ove bolesti su češće kod žena nego kod muškaraca iste životne dobi. Najčešći uzrok kardiovaskularnih oboljenja je ateroskleroza. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hiperlipoproteinemija, arterijska hipertenzija, šećerna bolest, pušenje, stres, smanjena fizička aktivnost. Zaštitni efekat estrogena ogleda se u uticaju na pojedine frakcije lipoproteina, povećava količinu HDL (dobrog) holesterola, a smanjuje količinu LDL (lošeg) holesterola. Pored toga, estrogeni utiču na elastičnost zida krvnog suda, izazivaju vazodilataciju. Nedostatkom estrogena gube se ovi zaštitni efekti i dolazi do pojave tromboembolijskih komplikacija. U postmenopauzi dolazi i do povećanja telesne mase i preraspodele masnog tkiva. U prve tri godine od menopauze ženama se poveća telesna težina jedan i po do dva kilograma. Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se karakteriše smanjenom koštanom masom zbog čega kosti postaju sklonije frakturama.Uzrokovana je pojačanom razgradnjom kosti zbog manjka estrogena. Za nastanak osteoporoze je bitno kolika je maksimalna koštana masa pre menopauze i brzina kojom se razgrađuje kost posle menopauze. Maksimalna gustina koštane mase je između dvadeset pete i tridesete godine , od tada blago opada, a značajan pad u gustini se dešava posle menopauze oko 2-3 % godišnje. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer ne daje simptome dok se ne dese prelomi kosti. Prelomi i nastaju kao posledica pada, ali se često desi da je kost toliko krta da i bez značajnog dejstva spoljašnje sile dođe do pucanja kosti. Najčešće se dešava prelom vrata butne kosti, kao i kičmenih pršljenova. Dijagnoza osteoporoze postavlja se merenjem koštane gustine na mestima koji su od najvećeg rizika za prelom – lumbalni pršljenovi, vrat butne kosti i ručni zglob.
HORMONSKA TERAPIJA
Kombinovana terapija može biti sekvencijalna ili kontinuirana. Sekvancijalna se daje ženama mlađim od pedeset godina, ona u potpunosti imitira menstrualni ciklus i daje menstrualno krvarenje. Tablete se piju dvadeset jedan dan, pravi se pauza od sedam dana, a za vreme pauze nastupi krvarenje. Kontinuiranom primenom, bez pauze u uzimanju tableta, posle nekoliko meseci upotrebe dolazi do atrofije endometrijuma i prestanka krvarenja. Lečenje može biti kratkotrajno, dve do tri godine i služi za uklanjanje akutnih simptoma, srednjedugo četiri do sedam godina, a u slučaju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti radi se dugotrajna terapija – desetak godina. Pre nego se počne sa primenom ovih preparata, trebalo bi utvrditi da li postoje kontraindikacije za njihovu primenu. Kontraindikacije su rak dojke, akutna tromboembolija, vaginalno krvarenje nepoznatog porekla, akutno i teško oboljenje jetre. Terapija se može davati oralno, transdermalno – flasteri koji se lepe na kožu ili transdermalni sprejevi i intramuskularno, kao depo injekcije. Znači, pre primene se mora obaviti ginekološki pregled , kolposkopija i PAPA test, mamografija i (ili) UZ pregled dojki, laboratorijske analize sa lipidnim statusom, pregled krvnog pritiska , UZ pregled abdomena i male karlice. Prva kontrola se obavlja nakon tri, a potom na šest meseci.
Šta je klimakterijum?
- Klimakterijum je dug vremenski period postepenog gašenja funkcije jajnika, koji predstavlja prelazno doba između perioda polne zrelosti i kasne starosti, ili senijuma. Ako je menopauza po definiciji poslednja menstruacija u životu žene, onda klimakterijum počinje pet do deset godina pre tog događaja i traje desetak godina posle menopauze.
Koje su faze klimakterijuma i šta ih definiše?
- Premenopauza počinje oko četrdesete godine i završava se menopauzom. Perimenopauza je kratko razdoblje koje traje od godinu do dve pre i godinu dana posle menopauze. Tačno vreme menopauze, odnosno, datum poslednje menstruacije, može se samo retrogradno potvrditi zato što je neophodno da od datuma poslednje menstruacije prođe godinu dana. Sledeća faza u klimakterijumu je postmenopauza, koja se završava takozvanim senijumom – od šezdeset pete do sedamdesete godine.
Koji faktori mogu uticati na pojavu rane menopauze, ili na njeno, eventualno, kašnjenje?
- Klimakterijum je fiziološki proces u situaciji kada se menopauza desi u periodu oko pedesete (pedeset prve) godine života žene. Ukoliko se poslednja menstruacija dogodi pre četrdesete, reč je o prevremenoj menopauzi (menopausis praecox), a ukoliko menopauza nastupi posle pedeset pete godine, radi se o kasnoj menopauzi (menopausis tarda). Za razliku od prve menstruacije u životu žene- menarha, koja se sve ranije javlja, period kada žena ulazi u menopauzu se ne menja. Na menarhu utiču kvalitetnija ishrana, bolji uslovi života kroz vekove, smanjenje broja zaraznih bolesti, a menopauza je genetski određena i mali broj faktora može uticati na promenu genetski determinisanog stanja. Na samom rođenju žensko dete ima oko 1- 2 miliona folikula iz kojih se razvijaju jajne ćelije. Broj ovih folikula u jajniku se svake godine smanjuje i do puberteta njihov broj pada na 200 - 300 000. Ako računamo da je prva menstruacija nastupila sa jedanaest godina, a menopauza u pedeset prvoj, žena je četrdeset godina bila u reproduktivnom periodu. Ako je za tih četrdeset godina svaki mesec imala ovulaciju – pucanje zrelog folikula i oslobađanje jajne ćelije – može se zaključiti da je 480 maksimalan broj folikula koji sazri kod jedne žene u njenom repreduktivnom periodu. Kada se tu izuzmu periodi ovulacije, trudnoće, dojenja - oko četristo zrelih jajnih ćelija ovulira, a ostale propadnu.
Koje su endokrine promene do kojih dolazi u periodu menopauze?
- Menopauza je posledica pada funkcije jajnika, odnosno smanjene proizvodnje glavnih polnih hormona žene – estrogena i progesterona. Promene u nivou hormona najranije se manifestuju u menstrualnom ciklusu. Nekoliko godina pre menopauze obično ciklus počne da kasni, kod nekih žena se pak javlja učestalo krvarenje, menstruacija biva oskudna, ili obilna i produžena. Pored toga, i druga tkiva i organi osetljiva su na pad polnih hormona, a to su mozak, koža i sluzokože, urogenitalni organi, kosti, krvni sudovi.
Da li je moguće analizom hormona utvrditi početak menopauze?
- Dijagnoza menopauze postavlja se retrogradno – godinu dana posle datuma poslednje menstruacije. Svako krvarenje koje se javi nakon godinu dana smatra se patološkim i zahteva detaljnu obradu. Ukoliko žena nema ciklus nekoliko meseci pa se dogodi menstruacija, to još nije menopauza – radi se o periodu pre ili perimenopauze. Sumnju na početak klimakterijuma ili premenopauzu postavljamo na osnovu anamnestičkih podataka pacijentkinje. Žale se na poremećaj ciklusa, pojačan umor, razdražljivost, povremene nalete iznenadnih vrućina, nesanicu... Pored ginekološkog pregleda i ultrazvuka male karlice, radi se i hormonski status. U toj, početnoj fazi, nivoi hormona mogu još uvek da budu u granici referentnih vrednosti. Prvi pokazatelj je pad vrednosti AMH ( antimilerijan hormon ) – njegove vrednosti počinju da padaju nekoliko godina pre nego što dođe do ispada u vrednosti drugih hormona. U kasnijoj fazi smanjene su vrednosti hormona jajnika - estrogena i progesterona . Kao posledica toga, hipofiza, organ koji kontroliše rad drugih endokrinih žlezda, počinje da luči veću količinu svojih hormona kako bi stimulisala jajnik da nastavi proizvodnju svojih hormona koji su u padu. Zato u nalazu krvi postoji povećana količina FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon). U konačnoj fazi, vrednonsti AMH su minimalne, smanjene su vrednosti estrogena i progesterona a povećane vrednosti FSH i LH – to je tipičan nalaz hormonskog statusa žene u postmenopauzi .
Koje su indikacije za hormonsku nadoknadu?
- Jajnik je po funkciji žlezda sa unutrašnjim lučenjem hormona, koji se, kada prestane da proizvodi hormone, mogu nadoknaditi. Indikacije za hormonsku nadoknadu su prevremena menopauza, stanje nakon kastracije (hirurško uklanjanje jajnika, ili kastracija zračenjem), urođeno oboljenje jajnika, izraženi simptomi estrogenog nedostatka. Hormonalna terapija se može davati i preventivno, u cilju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. U terapiji se mogu davati samo estrogeni, ili kombinovani preparati koji u sebi sadrže estrogenu i progesteronsku komponentu. Žene koje nemaju matericu ne moraju da dobijaju gestagene (progesteron), a ženama sa matericom se mora davati i progesteron. Ako to ne bi radili, došlo bi do zadebljanja endometrijuma - hiperplazije ili karcinoma endometrijuma. Uvođenjem progesterona, taj rizik se eliminiše.
Za ublažavanje simptoma menopauze koriste se i prirodni preparati?
- Pored hormonske supstitucione terapije, u terapiji ublažavanja menopauzalnih simptoma koriste se i fitoestrogeni. To su prirodne supstance koje se nalaze u nekim biljkama, a pokazuju aktivnost sličnu estrogenima. Zbog sličnosti u građi sa estrogenima, vezuju se za estrogene receptore i izazivaju estrogene efekte. Pokazalo se da žene iz Japana i drugih zemalja Dalekog Istoka imaju mnogo manje izražene menopauzalne tegobe, što se pripisalo upotrebi soje i drugih namirnica bogatim fitoestrogenima. To su leguminoze, crvena detelina, semenke, bobice...
Važno je da se žena pripremi za „ranjivi period“, da se informiše na vreme i zna šta može da očekuje, mada je to, najčešće, individualano?
- Svi znaci i simptomi klimakterijuma su individualni i svaka osoba se posebno razmatra i odlučuje o terapiji. Koji će simptomi dominirati i kako će se žena sa njima nositi, i to je individualno. U razgovoru sa pacijentkinjom, donosi se odluka o uključivanju hormonske terapije. Pacijentkinja mora da bude svesna rizika i koristi koje ova terapija pruža, odgovorna za svoje zdravlje i redovna na kontrolama. Samo u takvim uslovima, pravilnom i doziranom terapijom, mogu se eliminisati simptomi, povećati kvalitet života i prevenirati pojava kasnijih bolesti.
Posledice nedostatka estrogena mogu se podeliti na rane, srednje, duge i kasne. Rani simptomi, koji nastaju kao posledica naglog pada nivoa hormona, pre svega estrogena, vrlo su intenzivni, utiču na kvalitet života žene, ali su prolaznog karaktera i uglavnom se povlače za tri do pet godina. Prvi simptom je umor i iscrpljenost i javlja se kod gotovo 90 % žena. Mnogi i ne obrate pažnju na ovaj simptom, jer se umor i iscrpljenost povezuju sa povećanom fizičkom i radnom aktivnošću, obavezama na poslu, kod kuće ... Vrlo česti simptomi u prvoj fazi su takozvani vazomotorni simptomi i postali su sinonim za premenopauzu. Manifestuju se u vidu valunga – iznenadnih napada toplote, vrućine, noćnog preznojavanja, lupanja srca.... Nastaju zbog poremećene aktivacije termoregulacionog centra u hipotalamusu zbog čega dolazi do širenja krvnih sudova i napada vrućine, a talas toplote se završava znojenjem i posledičnim padom temperature. Naleti su češći noću, za vreme sna i u toplijim krajevima. Valunzi se javljaju spontano, bez spoljašnjeg okidača, ali mogu biti isprovocirani uzimanjem toplog pića, hrane, boravkom u toploj prostoriji ili stresnom situacijom. S vremenom se hipotalamus nauči na manjak estrogena i simptomi se smanjuju, ili potpuno iščeznu. Vreme trajanja je varijabilno – obično od dve do pet godina. Srednje duge posledice nastaju pet do deset godina od menopauze i manifestuju se urogenitalnim promenama, promenama na koži i zglobovima. Dolazi do atrofije urogenitalnih organa koji su bogati receptorima za estrogene, vagina postaje kraća, uža, suve sluznice, glatkih zidova. Zbog svega navedenog, podložnija je infekcijama i povredama, pa se u ovom periodu pacijentkinje žale na suvoću, peckanje, svrab i bolne odnose. U kasnijoj fazi dolazi do suženja vaginalnog ulaza a male usne skoro u potpunosti nestaju, veličina materice se takođe smanjuje, a, ukoliko su postojali miomi, smanjuje se njihova veličina. Kao i genitalni organi, tako i delovi urinarnog sistema reaguju na manjak estrogena, zato što su istog embrionalnog porekla. Gubi se elastičnost i smanjuje vaskularizacija mokraćne bešike i uretre. Iz tog razloga nastaje inkontinencija mokraće – nevoljno pražnjenje bešike, učestalo, hitno i bolno mokrenje. Sledeće stadijum je spuštanje i prolaps zidova vagine i uterusa. Koža u postmenopauzi postaje tanja, atrofičnog epiderma, naročito na delovima koji su izloženi svetlosti . Atrofična koža postaje suva, sa svrabom, podložna oštećenju i povredama. Kasne (hronične) posledice nastaju posle deset godina od menopauze - kardiovaskularne bolesti, osteoporoza, senilna demencija. Dokazano je da estrogeni štite kardiovaskularni sistem žene, zbog čega su do menopauze žene zaštićene od infarkta miokarda i drugih kardiovaskularnih bolesti. Međutim, od menopauze ta zaštita se gubi i broj obolelih žena se izjedačava sa brojem obolelih muškaraca, a nakon šezdeset pete, ove bolesti su češće kod žena nego kod muškaraca iste životne dobi. Najčešći uzrok kardiovaskularnih oboljenja je ateroskleroza. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hiperlipoproteinemija, arterijska hipertenzija, šećerna bolest, pušenje, stres, smanjena fizička aktivnost. Zaštitni efekat estrogena ogleda se u uticaju na pojedine frakcije lipoproteina, povećava količinu HDL (dobrog) holesterola, a smanjuje količinu LDL (lošeg) holesterola. Pored toga, estrogeni utiču na elastičnost zida krvnog suda, izazivaju vazodilataciju. Nedostatkom estrogena gube se ovi zaštitni efekti i dolazi do pojave tromboembolijskih komplikacija. U postmenopauzi dolazi i do povećanja telesne mase i preraspodele masnog tkiva. U prve tri godine od menopauze ženama se poveća telesna težina jedan i po do dva kilograma. Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se karakteriše smanjenom koštanom masom zbog čega kosti postaju sklonije frakturama.Uzrokovana je pojačanom razgradnjom kosti zbog manjka estrogena. Za nastanak osteoporoze je bitno kolika je maksimalna koštana masa pre menopauze i brzina kojom se razgrađuje kost posle menopauze. Maksimalna gustina koštane mase je između dvadeset pete i tridesete godine , od tada blago opada, a značajan pad u gustini se dešava posle menopauze oko 2-3 % godišnje. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer ne daje simptome dok se ne dese prelomi kosti. Prelomi i nastaju kao posledica pada, ali se često desi da je kost toliko krta da i bez značajnog dejstva spoljašnje sile dođe do pucanja kosti. Najčešće se dešava prelom vrata butne kosti, kao i kičmenih pršljenova. Dijagnoza osteoporoze postavlja se merenjem koštane gustine na mestima koji su od najvećeg rizika za prelom – lumbalni pršljenovi, vrat butne kosti i ručni zglob.
Kombinovana terapija može biti sekvencijalna ili kontinuirana. Sekvancijalna se daje ženama mlađim od pedeset godina, ona u potpunosti imitira menstrualni ciklus i daje menstrualno krvarenje. Tablete se piju dvadeset jedan dan, pravi se pauza od sedam dana, a za vreme pauze nastupi krvarenje. Kontinuiranom primenom, bez pauze u uzimanju tableta, posle nekoliko meseci upotrebe dolazi do atrofije endometrijuma i prestanka krvarenja. Lečenje može biti kratkotrajno, dve do tri godine i služi za uklanjanje akutnih simptoma, srednjedugo četiri do sedam godina, a u slučaju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti radi se dugotrajna terapija – desetak godina. Pre nego se počne sa primenom ovih preparata, trebalo bi utvrditi da li postoje kontraindikacije za njihovu primenu. Kontraindikacije su rak dojke, akutna tromboembolija, vaginalno krvarenje nepoznatog porekla, akutno i teško oboljenje jetre. Terapija se može davati oralno, transdermalno – flasteri koji se lepe na kožu ili transdermalni sprejevi i intramuskularno, kao depo injekcije. Znači, pre primene se mora obaviti ginekološki pregled , kolposkopija i PAPA test, mamografija i (ili) UZ pregled dojki, laboratorijske analize sa lipidnim statusom, pregled krvnog pritiska , UZ pregled abdomena i male karlice. Prva kontrola se obavlja nakon tri, a potom na šest meseci.
M.Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
