NESVAKIDAŠNjI PUT VOJNIČKE ČUTURICE ČEDOMIRA ROSIĆA IZ BADOVINACA
Logoraška uspomena, uskoro kod naslednika
Uz pomoć komšinice Lejle, Fejsbuka i upornih Badovinčana, nesvakidašnji ratni suvenir, treba za Uskrs da stigne u Beograd
Stara je istina da život piše romane. Jedinstvena je priča o Čedomiru M. Rosiću, nekadašnjem redovu vojske Kraljevine Srbije iz Badovinaca. Već na početku Drugog svetskog rata Čedomir je od strane okupatora zarobljen u jednoj Sarajevskoj kasarni, a nekoliko meseci kasnije deportovan u nemački logor Halstog 8. Na vojničkoj čuturici, koju je poneo sa sobom uspeo je da neprimećeno ispiše lične podatke: Dan, mesec i godinu rođenja, mesto, gde je rođen, datum kada je zarobljen, logoraški broj... ) Na još neutvrđen način ova nesvakidašnja “lična karta u vidu čuturice) dospela je na buvljak u Barseloni. Tamo ju je kupila izvesna gospođa Elodi. Uz pomoć komšinice Lejle ( poreklom iz Srbije) i društvene mreže Fejsbuk, uspeli su da stupe u kontakt sa vrlo preduzimljivim ljudima iz Badovinaca ( Ljubinko Jevtić, Milena Popović, Dobrinko i Dragan Rosić... ) i zaintrigiraju njihovu pažnju, nebi li utvrdili ko je bio autor uklesanih reči na čuturici.
- Rosića danas ima u tri ulice u Badovincima. I pored dosta napora i istraživanja, nismo uspeli da saznamo ko je Čedomir M. Rosić. Pozvali smo u pomoć našeg meštanina Radomira J. Popovića, koji je viši naučni saradnik zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. On nam je brzo javio da je lice za kojim tragamo rođen petog, jedanaestog 1914. godine i sve ostalo o njemu, kaže Milena Popović iz mesne zajednice Badovinci.
Čedomir je zarobljen 15. 02. 1941. godine u Sarajevu, a 28. 04. 1941. godine deportovan u logor. Imao je logoraški broj 59330. Dočekao je živ slobodu i kraj robije. U Beograd se doselio 25. februara 1931. godine. Tu je radio kao sarač i izrodio troje dece. Sve ovo saznao je pominjani Radomir J. Popović uz dodatak da Čedomirovi sinovi danas nažalost nisu živi, a za jedinu ćerku Dragicu, nama podataka. Zna samo da bi ona, ako je živa danas imala 79. godina.
Unuk Dragan i unuka Indira su itekako zainteresovani da dedin “relikvi”, dospe na počasno mesto u stanu. Smatraju da bi tako sačuvali dragu uspomenu na dedu, koji je još ostavio logoraške beleške “Život kroz borbu”, koje ljubomorno čuvaju. Imaju i dosta fotografija iz tog perioda, a s nestrpljenjem očekuju polovinu narednog meseca ( za Uskrs), kada bi Lejla trebalo da iz Barselone donese Čedomirovu čuturicu u Beograd. I badovinčani se pripremaju da prisustvuju tom svečanom činu. Biće to kažu, dragoceno svedočanstvo o životu naših ljudi u nemačkom zarobljeništvu. Ovog puta znaju samo da je Čedomirova vojnička čuturica, na volšeban način posle sedam decenija dospela na jedan buvljak u Barseloni. Uvereni su da će uskoro krasiti zid nekog od Čedomirovih naslednika, a možda dospe i u kakav srpski muzej.
- Rosića danas ima u tri ulice u Badovincima. I pored dosta napora i istraživanja, nismo uspeli da saznamo ko je Čedomir M. Rosić. Pozvali smo u pomoć našeg meštanina Radomira J. Popovića, koji je viši naučni saradnik zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. On nam je brzo javio da je lice za kojim tragamo rođen petog, jedanaestog 1914. godine i sve ostalo o njemu, kaže Milena Popović iz mesne zajednice Badovinci.
Čedomir je zarobljen 15. 02. 1941. godine u Sarajevu, a 28. 04. 1941. godine deportovan u logor. Imao je logoraški broj 59330. Dočekao je živ slobodu i kraj robije. U Beograd se doselio 25. februara 1931. godine. Tu je radio kao sarač i izrodio troje dece. Sve ovo saznao je pominjani Radomir J. Popović uz dodatak da Čedomirovi sinovi danas nažalost nisu živi, a za jedinu ćerku Dragicu, nama podataka. Zna samo da bi ona, ako je živa danas imala 79. godina.
Unuk Dragan i unuka Indira su itekako zainteresovani da dedin “relikvi”, dospe na počasno mesto u stanu. Smatraju da bi tako sačuvali dragu uspomenu na dedu, koji je još ostavio logoraške beleške “Život kroz borbu”, koje ljubomorno čuvaju. Imaju i dosta fotografija iz tog perioda, a s nestrpljenjem očekuju polovinu narednog meseca ( za Uskrs), kada bi Lejla trebalo da iz Barselone donese Čedomirovu čuturicu u Beograd. I badovinčani se pripremaju da prisustvuju tom svečanom činu. Biće to kažu, dragoceno svedočanstvo o životu naših ljudi u nemačkom zarobljeništvu. Ovog puta znaju samo da je Čedomirova vojnička čuturica, na volšeban način posle sedam decenija dospela na jedan buvljak u Barseloni. Uvereni su da će uskoro krasiti zid nekog od Čedomirovih naslednika, a možda dospe i u kakav srpski muzej.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
