Šabac je videlo slobode u Srbiji

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović izjavio je prošle srede, da je grad na čijem je čelu „videlo slobode u Srbiji“, koje će od svoje zemlje napraviti mesto gde slobodni ljudi pristojno žive.
U Francuskom institutu u Beogradu na skupu posvećenom piscu i prevodiocu Stanislavu Vinaveru, Zelenović je rekao da su Francuska i Pariz za Vinavera imali neprocenjiv značaj i bili njegovo „Videlo sveta“.
„Vinaver je najevropskiji poslenik srpske kulture. Svojim delom i genijalnošću otvorio je širom vrata ulasku evropske duhovnosti u naše nacionalno biće“, rekao je Zelenović.
On je dodao da je Vinaverovo delo dragoceno danas u Srbiji, jer govori o slobodi, modernosti i toleranciji, o tome da li i kako da budemo društvo ljudi otvorenog uma.
„Kultura, u kojoj je Vinaverovo delo i njegova borba protiv mračnjaštva, kao i njegov patriotizam, jedan od ugaonih kamenova, mora da bude temelj naše borbe za normalnu Srbiju“, poručio je Zelenović.
Zelenović je rekao da je prijateljstvo i razumevanje sa Francuskom i danas od ključnog značaja za Srbiju i da skup posvećen Vinaveru u Francuskom institutu svedoči tom prijateljstvu i želji da delimo zajedničku evropsku budućnost.
Profesor Gojko Tešić rekao je da je Vinaverovo „Videlo sveta“ najlepši spomenik koji je jedan pojedinac mogao podići Francuskoj i da je Vinaver poznavalac svega što čini francuski duh.
„Porodica Vinaver je deo najlepše šabačke tradicije. Njegova majka je bila uspešna pijanistkinja a otac lekar koji je doneo prvi rentgen aparat u Srbiju“, podsetio je Tešić.
Profesor Radivoje Konstatinović podsetio je na manifestaciju posvećenu Vinaveru koja je u Šapcu pokrenuta 2015. i „čestitao Šapčanima što nastavljaju najevropskiju i najsrpskiju tradiciju“.
Fondacija Stanislav Vinaver čiji je osnivač Grad Šabac predstavila je u Francuskom institutu naučni zbornik sa skupa posvećenog vezama tog pisca i francuske umetnosti, koji je organizovan kao deo Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu.
Prevodilac, pisac, novinar i diplomata Stanislav Vinaver rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine, u uglednoj jevrejskoj porodici.
Vinaver je preveo na srpski jezik „Dobrog vojnika Švejka“ Jaroslava Hašeka, „Gargantuu i Pantagruela“ Fransoa Rablea, „Alisu u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, „Doživljaje Toma Sojera“ Marka Tvena, „Tristrama Šendija“ Lorensa Sterna.
Prevodio je sa engleskog, poljskog, češkog, ruskog i nemačkog jezika. Njegovi slobodni prevodi, osoben stil i novi izrazi nailazili su na otpor izdavača, ali su postali nenadmašni, skoro kao i originalna dela.
Među delima Stanislava Vinavera su „Zanosi i prkosi Laze Kostića“, „Nadgramatika“, „Evropska noć“, „Čuvari sveta“, „Pantologija novije srpske pelengirike“ i „Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike“, „Šabac i njegove tradicije“, „Gromobran sveta“, i druga.