Umetnost recitovanja u Kulturnom centru
Veština poetskog izražavanja
Pesma je nevidljiva, ali je recitator svojim izvođenjem učini vidljivom. Kroz čitanje, odabir pesme po senzibilitetu i mogućnostima, recitatori se upoznaju sa činiocima izražajnog kazivanja. Pesma dolazi iz srca, duše
Prezentacija pod nazivom „Umetnost recitovanja“ nedavno je realizovana u Kulturnom centru. Dugogodišnje iskustvo, znanje i bavljenje umetničkim kazivanjem poezije Branka Todorović, prenela je na učenike osnovnih i srednjih škola, zainteresovane za lepo i izražajno recitovanje.
Kroz čitanje, odabir pesme po senzibilitetu i mogućnostima, recitatori se upoznaju sa činiocima izražajnog kazivanja, pravilnim akcentovanjem, logičkim i emotivnim naglašavanjem, intonacijom, ritmom i mnogim drugim elementima koji će im pomoći da pesmu grade do potpunog razumevanja.
-Kada zakokružimo sve potrebne elemente, gradeći kompoziciju jedne pesme, iznova i iznova, osetimo njen ritam, valere i tek kada deca shvate, otkriju široku lepezu mogućnosti koje jedna pesma krije, tada smo uspeli. Pesma je nevidljiva, ali je svojim izvođenjem učinimo vidljivom. Glas je ono što prezentujemo. Divno je umeti recitovati i iznova stvarati pesmu. Doživljaj pesnika je jedan, doživljaj dobrog recitatora može biti sasvim drugačiji i to je sasvim u redu. Pesma ne mora izazvati uvek istu emociju. Recitator ima pravo da joj da nov život, oboji drugom bojom, po svom senzibilitetu - navodi Branka i dodaje da je recitovanje zahtevan vid umetnosti. Od recitatora se očekuje dobra čujnost, razumljivost i izražajnost.
-Recitovanje je težak oblik umetnosti, teži od glume. Nadam se da me glumci neće pogrešno shvatiti. Oni su vešti, jer su upravo to, dobri glumci. Ukoliko bismo govorili o postupku, načinu i logičkom promišljanju pesme, to je nešto drugo. Zbog toga je recitovanje prava mera između glume i čitanja. Recitatoru je sužen prostor. Ne poseduje rekvizite koji mu pomažu. Nema širinu pokreta na koje bi mogao da se osloni. Jedini instrument mu je glas. To je zahtevno i zbog toga je scena važna. Kada nauči da vlada prostorom i glasom, mnogo toga može.
Branka navodi da osnova dobrog govora leži u dikciji koja podrazumeva dobru artikulaciju, razgovetnost, jasnoću govora, akcenatsku i melodijsku pravilnost, a to je sve manje prisutno kod mladih.
-Mladi polako, ali sigurno gube ono što je osnovno, a to je jezik. Nemaju artikulaciju, ne postoji odgovarajuća dikcija. Deca su potisnula svoje emocije i, iz iskustva kroz rad sa njima, mislim da je to najteže. Recitatorima je najteže da probude emocije i to su prave „porođajne muke“. Ne shvataju da ništa ne nastaje iz grla. Sve dolazi iz srca, duše i glave. Neophodno je da probudimo usnulo biće u nama. Verujem da je za mlade ljude neophodno da od školskih dana shvate značaj obrazovanja i negovanja stvaralačkog duha. Kakva god da su vremena, a dugo su nepogodna, obrazovanje niko ne može da nam oduzme. Ako ne razvijamo duhovnu stranu imaćemo problem. Urušiće nam se obrazovanje i sve one vrednosti koje su temelj jednog društva. Pripadam generaciji koja je učila iz knjiga. Družili smo se uz dobru literaturu, igrali. Roditelji, bake i deke čitali su nam priče i poeziju pred spavanje. U knjigama se kriju odgovori na sve zagonetke sveta. One nam pružaju mogućnost posebnog putovanja.
Smotra recitatora
U Kulturnom centru u ponedeljak 18. marta počelo je Opštinsko takmičenje recitatora. Ova manifestacija jedna je od najstarijih u Srbiji i jedina koja se ovoj ustanovi kulture organizuje od samog osnivanja 1963. godine. Finalno takmičenje Opštinske smotre, zakazano je za petak. Kulturni centar kao organizator učenicima pruža priliku da razgovaraju o brojnim temama vezanim za umeće kazivanja poezije i prezentovanja na sceni.
Prezentacija pod nazivom „Umetnost recitovanja“ nedavno je realizovana u Kulturnom centru. Dugogodišnje iskustvo, znanje i bavljenje umetničkim kazivanjem poezije Branka Todorović, prenela je na učenike osnovnih i srednjih škola, zainteresovane za lepo i izražajno recitovanje.
Kroz čitanje, odabir pesme po senzibilitetu i mogućnostima, recitatori se upoznaju sa činiocima izražajnog kazivanja, pravilnim akcentovanjem, logičkim i emotivnim naglašavanjem, intonacijom, ritmom i mnogim drugim elementima koji će im pomoći da pesmu grade do potpunog razumevanja.
-Kada zakokružimo sve potrebne elemente, gradeći kompoziciju jedne pesme, iznova i iznova, osetimo njen ritam, valere i tek kada deca shvate, otkriju široku lepezu mogućnosti koje jedna pesma krije, tada smo uspeli. Pesma je nevidljiva, ali je svojim izvođenjem učinimo vidljivom. Glas je ono što prezentujemo. Divno je umeti recitovati i iznova stvarati pesmu. Doživljaj pesnika je jedan, doživljaj dobrog recitatora može biti sasvim drugačiji i to je sasvim u redu. Pesma ne mora izazvati uvek istu emociju. Recitator ima pravo da joj da nov život, oboji drugom bojom, po svom senzibilitetu - navodi Branka i dodaje da je recitovanje zahtevan vid umetnosti. Od recitatora se očekuje dobra čujnost, razumljivost i izražajnost.
-Recitovanje je težak oblik umetnosti, teži od glume. Nadam se da me glumci neće pogrešno shvatiti. Oni su vešti, jer su upravo to, dobri glumci. Ukoliko bismo govorili o postupku, načinu i logičkom promišljanju pesme, to je nešto drugo. Zbog toga je recitovanje prava mera između glume i čitanja. Recitatoru je sužen prostor. Ne poseduje rekvizite koji mu pomažu. Nema širinu pokreta na koje bi mogao da se osloni. Jedini instrument mu je glas. To je zahtevno i zbog toga je scena važna. Kada nauči da vlada prostorom i glasom, mnogo toga može.
Branka navodi da osnova dobrog govora leži u dikciji koja podrazumeva dobru artikulaciju, razgovetnost, jasnoću govora, akcenatsku i melodijsku pravilnost, a to je sve manje prisutno kod mladih.
-Mladi polako, ali sigurno gube ono što je osnovno, a to je jezik. Nemaju artikulaciju, ne postoji odgovarajuća dikcija. Deca su potisnula svoje emocije i, iz iskustva kroz rad sa njima, mislim da je to najteže. Recitatorima je najteže da probude emocije i to su prave „porođajne muke“. Ne shvataju da ništa ne nastaje iz grla. Sve dolazi iz srca, duše i glave. Neophodno je da probudimo usnulo biće u nama. Verujem da je za mlade ljude neophodno da od školskih dana shvate značaj obrazovanja i negovanja stvaralačkog duha. Kakva god da su vremena, a dugo su nepogodna, obrazovanje niko ne može da nam oduzme. Ako ne razvijamo duhovnu stranu imaćemo problem. Urušiće nam se obrazovanje i sve one vrednosti koje su temelj jednog društva. Pripadam generaciji koja je učila iz knjiga. Družili smo se uz dobru literaturu, igrali. Roditelji, bake i deke čitali su nam priče i poeziju pred spavanje. U knjigama se kriju odgovori na sve zagonetke sveta. One nam pružaju mogućnost posebnog putovanja.
U Kulturnom centru u ponedeljak 18. marta počelo je Opštinsko takmičenje recitatora. Ova manifestacija jedna je od najstarijih u Srbiji i jedina koja se ovoj ustanovi kulture organizuje od samog osnivanja 1963. godine. Finalno takmičenje Opštinske smotre, zakazano je za petak. Kulturni centar kao organizator učenicima pruža priliku da razgovaraju o brojnim temama vezanim za umeće kazivanja poezije i prezentovanja na sceni.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
