U SUSRET SVETSKOM DANU BORBE PROTIV TUBERKULOZE
OBRATITE PAŽNjU NA DUG KAŠALj
Na pragu treće decenije 21. veka tuberkuloza još uvek nije iskorenjena. Nekada bolest velike smrtnosti, danas se uspešno leči, ali je put do izlečenja dug
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze je 24. mart, datum kada je dr Robert Koh 1882. godine otkrio bacil ove bolesti. Prvi antibiotici su otkriveni tek 1946. godine, a do tada se veoma često umiralo od tuberkuloze i gotovo da nema porodice koja, u ranijim decenijama, nekog člana nije izgubila zbog nje. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Mačvanski okrug je uz Raški vodeći u Srbiji po broju obolelih.
-Radi se o zaraznoj bolesti koju izaziva bakterija bacil tuberkuloze. Prenosi se, pre svega, vazduhom, a izvor je bolesnik koji ima aktivnu plućnu tuberkulozu. Osoba sa nelečenom tuberkulozom kada kašlje, kija, pa čak i govori, zajedno sa kapljicama pljuvačke izbacuje u vazduh bacile. Te male čestice jako dugo mogu da ostanu u vazduhu i do prenošenja dolazi ukoliko ih druga osoba udahne, kaže dr Katarina Šimon iz Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić”.
Ipak, ovo ne treba da bude razlog za zabrinutost. Čak 90 odsto inficiranih nikada se ne razboli. Bitna je otpornost organizma. Do obolevanja dolazi usled pada imuniteta, iscrpljenosti nekom drugom bolešću, neuhranjeni, a često obolevaju i alkoholičari, zavisnici od droga i oboleli od komplikovanijih oblika dijabetesa. HIV pozitivni imaju čak 10 puta veće šanse da obole od tuberkuloze. Takođe, česta je i u društveno marginalizovanim sredinama, izbegličkim kampovima, kampovima za azilante i nehigijenskim naseljima.
-Odojčad su u velikom riziku da obole, ako nisu vakcinisana. BSŽ vakcina potpuno štiti desetak godina. Ne prenosi se rukovanjem ili putem krvi. Preventivno, treba voditi računa o ličnoj i higijeni prostorija, često provetravati. Ishrana je veoma važna i treba da bude bogata voćem, povrćem i proteinima. Sa druge strane, imuni sistem uništavaju duvan, alkohol i naravno narkotici, ističe naša sagovornica.
Lekari u primarnim zdravstvenim ustanovama posebno vode računa o pacijentima koji kašlju duži vremenski period, osećaju se malaksalo, umorno, žale se na noćno znojenje i imaju blago povišenu telesnu temperaturu. Krvavi ispljuvak je signal da se pacijent odmah uputi u bolnicu.
-Pacijente sa ovim simptomima po urađenim laboratorijskim nalazima upućujemo na pregled kod pneumofiziologa. Ako i snimak pluća potvrdi tuberkulozu, pacijent se obavezno leči u bolničkim uslovima. Lečenje traje od šest, pa nekada čak i do devet meseci. Bitno je da se pacijent upozna sa ozbiljnošću bolesti. Ono što jako zabrinjava su multirezistentni sojevi tuberkuloze koji ne reaguju na antibiotsku terapiju, zato što pacijent ne ispoštuje režim lečenja, kaže dr Šimon.
Kao i kod većine drugih bolesti veća mogućnost za komplikacije su godine i opšte stanje organizma. Ukoliko druge bolesti narušavaju imuni sistem, tuberkuloza se teže leči i veća je stopa smrtnosti.
-Postoje dva oblika tuberkuloze. Plućna tuberkuloza se javlja u 90 odsto slučajeva, a postoje i vanplućni oblici ove bolesti: centralnog nervnog sistema, limfnih čvorova, kostiju, a najteži oblik je kada se “raseje” po celom organizmu, navodi dr Šimon i ističe da je za suzbijanje tuberkuloze izuzetno značajno i praćenje ljudi koji su bili u kontaktu sa obolelim.
Naša sagovornica ističe da od tuberkuloze može oboleti svako i svuda, a inače češće obolevaju muškarci od žena.
Srbija “niskoopterećena”
Naša sagovornica upozorava da jedna osoba nelečena od tuberkuloze za godinu dana može da zarazi 10 do 15 ljudi. Stopa obolelih se svake godine smanjuje za pet odsto, ali da bi se bolest eliminisala to treba da bude deset odsto.
-Od 2003. godine na 100.000 stanovnika bilo je 37 obolelih , dok ih je 2016. godine bilo 12. Te godine ukupno je u Srbiji prijavljeno 837 obolelih, od toga je umrlo njih oko 20. Ovi brojevi svrstavaju Srbiju među zemlje sa niskim opterećenjem od tuberkuloze, kaže dr Katarina Šimon.
-Radi se o zaraznoj bolesti koju izaziva bakterija bacil tuberkuloze. Prenosi se, pre svega, vazduhom, a izvor je bolesnik koji ima aktivnu plućnu tuberkulozu. Osoba sa nelečenom tuberkulozom kada kašlje, kija, pa čak i govori, zajedno sa kapljicama pljuvačke izbacuje u vazduh bacile. Te male čestice jako dugo mogu da ostanu u vazduhu i do prenošenja dolazi ukoliko ih druga osoba udahne, kaže dr Katarina Šimon iz Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić”.
Ipak, ovo ne treba da bude razlog za zabrinutost. Čak 90 odsto inficiranih nikada se ne razboli. Bitna je otpornost organizma. Do obolevanja dolazi usled pada imuniteta, iscrpljenosti nekom drugom bolešću, neuhranjeni, a često obolevaju i alkoholičari, zavisnici od droga i oboleli od komplikovanijih oblika dijabetesa. HIV pozitivni imaju čak 10 puta veće šanse da obole od tuberkuloze. Takođe, česta je i u društveno marginalizovanim sredinama, izbegličkim kampovima, kampovima za azilante i nehigijenskim naseljima.
-Odojčad su u velikom riziku da obole, ako nisu vakcinisana. BSŽ vakcina potpuno štiti desetak godina. Ne prenosi se rukovanjem ili putem krvi. Preventivno, treba voditi računa o ličnoj i higijeni prostorija, često provetravati. Ishrana je veoma važna i treba da bude bogata voćem, povrćem i proteinima. Sa druge strane, imuni sistem uništavaju duvan, alkohol i naravno narkotici, ističe naša sagovornica.
Lekari u primarnim zdravstvenim ustanovama posebno vode računa o pacijentima koji kašlju duži vremenski period, osećaju se malaksalo, umorno, žale se na noćno znojenje i imaju blago povišenu telesnu temperaturu. Krvavi ispljuvak je signal da se pacijent odmah uputi u bolnicu.
-Pacijente sa ovim simptomima po urađenim laboratorijskim nalazima upućujemo na pregled kod pneumofiziologa. Ako i snimak pluća potvrdi tuberkulozu, pacijent se obavezno leči u bolničkim uslovima. Lečenje traje od šest, pa nekada čak i do devet meseci. Bitno je da se pacijent upozna sa ozbiljnošću bolesti. Ono što jako zabrinjava su multirezistentni sojevi tuberkuloze koji ne reaguju na antibiotsku terapiju, zato što pacijent ne ispoštuje režim lečenja, kaže dr Šimon.
Kao i kod većine drugih bolesti veća mogućnost za komplikacije su godine i opšte stanje organizma. Ukoliko druge bolesti narušavaju imuni sistem, tuberkuloza se teže leči i veća je stopa smrtnosti.
-Postoje dva oblika tuberkuloze. Plućna tuberkuloza se javlja u 90 odsto slučajeva, a postoje i vanplućni oblici ove bolesti: centralnog nervnog sistema, limfnih čvorova, kostiju, a najteži oblik je kada se “raseje” po celom organizmu, navodi dr Šimon i ističe da je za suzbijanje tuberkuloze izuzetno značajno i praćenje ljudi koji su bili u kontaktu sa obolelim.
Naša sagovornica ističe da od tuberkuloze može oboleti svako i svuda, a inače češće obolevaju muškarci od žena.
Naša sagovornica upozorava da jedna osoba nelečena od tuberkuloze za godinu dana može da zarazi 10 do 15 ljudi. Stopa obolelih se svake godine smanjuje za pet odsto, ali da bi se bolest eliminisala to treba da bude deset odsto.
-Od 2003. godine na 100.000 stanovnika bilo je 37 obolelih , dok ih je 2016. godine bilo 12. Te godine ukupno je u Srbiji prijavljeno 837 obolelih, od toga je umrlo njih oko 20. Ovi brojevi svrstavaju Srbiju među zemlje sa niskim opterećenjem od tuberkuloze, kaže dr Katarina Šimon.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
