USVOJEN LOKALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLjAVANjA ZA 2019.
POSLE DUŽE OD DECENIJE PREKO DVE HILjADE ZAPOSLENIH
Na kraju 2017. godine koceljevačka opština je imala preko dve hiljade zaposlenih što je prvi put nakon jedanaest godina, a ovaj statistički pokazatelj jasno ukazuje na privredni razvoj tamnavskog kraja
Prema poslednjem popisu opština Koceljeva je imala nešto više od 13 hiljada stanovnika prilično ujednačene polne strukture. Nešto više od 70 odsto stanovnika živi u ruralnom delu dok sedište lokalne samouprave broji preko četiri hiljade žitelja. Procenjuje se da je radno sposobnih lica gotovo osam hiljada od kojih je nešto veći broj muškaraca. Nosioci privrednog razvoja su poljoprivreda, drvno prerađivačka industrija, proizvodnja i izrada obuće, proizvodnja sokova, industrija pekarskih proizvoda, proizvodnja stočne hrane...
Na kraju 2017. godine koceljevačka opština je imala preko dve hiljade zaposlenih što je prvi put nakon jedanaest godina a ovaj statistički pokazatelj jasno ukazuje na privredni razvoj tamnavskog kraja. Početkom 2015. radno mesto imalo je oko 1,5 hiljada stanovnika da bi taj broj do kraja pretprošle godine dostigao cifru od 2.076. Najviše zaposlenih je u prerađivačkoj industriji kao i u oblasti trgovine na veliko i malo i popravci motornih vozila ali značajan broj njih egzistenciju ostvaruje u obrazovnim, zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite kao i u državnoj upravi.
IPAK VISOKA STOPA
NEZAPOSLENOSTI
Uprkos razvoju privrede i otvaranju novih radnih mesta stopa nezaposlenosti na teritoriji koceljevačke opštine je oko 19 i prilično je visoka u poređenju sa republičkom koja iznosi nešto više od 11. Prema podacima LAPZ u ovoj lokalnoj samoupravi i dalje se broj nezaposlenih kreće od 1,5 do 1,6 hiljada a na kraju prošle godine na evidenciji NSZ ispostave u Koceljevi bilo ih je 1.534.
U Lokalnom akcionom planu zapošljavanja za 2019. godinu navodi se da je koceljevačka opština predvidela realizaciju programa na poboljšanju uslova za zapošljavanje mladih i smanjivanje njihove nezaposlenosti, na uključivanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica kao i podršku otvaranju novih radnih mesta.
–Ovim dokumentom su propisane određene mere koje će se sufinansirati od strane Republike. I za ovu godinu je predviđena mera javnih radova. Opština Koceljeva je u svom budžetu opredelila sredstva za sufinansiranje LAPZ-a i to je iznos od tri miliona dinara i imamo mogućnost da konkurišemo kod NSZ za sufinansiranje. Ova sredstva smo iskoristili i u prošloj godini i na naša tri miliona dobili smo još toliko- podsetio je načelnik Odeljenja za privredu, poljoprivredu, saobraćaj i turizam Miodrag Tadić.
PREZENTACIJA PROGRAMA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA
U cilju zapošljavanja što većeg broja lica koceljevačka opština je u saradnji sa šabačkom filijalom Nacionalne službe zapošljavanja nedavno održala prezentaciju u okviru koje su prisutnim poslodavcima predstavljeni programi i mere aktivne politike zapošljavanja.
Direktor Filijale Šabac Radivoje Mićić istakao je najpre odličnu saradnju sa ovom lokalnom samoupravom i podsetio da je NSZ servis građana, mesto gde se ponuda i tražnja radne snage najdirektnije susreću.
–Postoje neka mišljenja da mi neka radna mesta imamo pa ih onda delimo. Međutim, poslodavci su ti koji imaju radna mesta a mi smo tu da samo dovedemo u vezu njih i nezaposlene. Jedna od metoda da se to uradi jesu upravo mere aktivne politike. Pre svega, to su finansijske mere gde se direktnom finansijskom podrškom stimulišu poslodavci da zaposle određeni broj lica. Postoje i mere koje su usmerene ka zaposlenima. To je stimulacija nezaposlenih lica da uz finansijsku pomoć države pokrenu sopstveni biznis- pojasnio je direktor NSZ u Šapcu i istakao da je ove godine Vlada Srbije izdvojila preko četiri milijarde dinara za mere aktivne politike što je za 25 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Prema njegovim rečima Filijala Šabac je u toku 2018. na ovaj način finansirala u privredu oko 74 miliona dinara na području grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva.
–Jedan deo tih sredstava pripao je opštini Koceljeva koja ima zaista vitalnu privredu i koja prepoznaje šta znače sredstva NSZ. To su sredstva koja su bespovratna, besplatna i beskamatna. Naravno da postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni. NSZ ima cilj da zajedno sa poslodavcima i nezaposlenima nalazi metod kako do tih bespovratnih sredstava doći i na koji način ih iskoristiti a da to bude u skladu sa javnim pozivom, odnosno zakonom, kako ne bi došli u situaciju da vraćaju sredstva sa kamatom a i to se, nažalost, dešava jer korisnici ne sagledaju do kraja ugovore. Tome upravo služe ovakve prezentacije- poručio je Mićić.
On je podsetio da se neretko dešava da firme koje zapošljavaju preko 50 ili 100 radnika dođu u situaciju da plaćaju penale jer nemaju zaposlena lica sa invaliditetom a mogu to da učine jer je za njih predviđena potpuna refundacija svih troškova.
Sve mere aktivne politike zapošljavanja su usmerene na teže zapošljive kategorije lica kojih je na području grada Šapca i tri lokalne samouprave oko 65 odsto. U ovu kategoriju spadaju i oni koji duže od godinu dana čekaju na posao.
–Od oko 12 hiljada, 7-8 su upravo takva lica. Zahvaljujući merama aktivne politike zapošljavanja 450 ljudi je u toku prošle godine dobilo posao. Opština Koceljeva je jedna od opština koja već dve godine koristi meru otvaranja novih radnih mesta. Jedan od korisnika ovih mera je i kompanija “Karina moda” koja je to preko naše filijale učinila dva puta i odlično su koristili ta sredstva, zaposlili su oko 50 ljudi. Ako jedna strana kompanija to prepoznaje kao odličnu meru, ne vidim razlog zašto ih naše, domaće ne koriste- tvrdi direktor NSZ u Šapcu.
VRAĆANjE PRIPRAVNIKA “NA VELIKA VRATA”
Krajem februara meseca objavljen je javni poziv po 12 različith vrsta programa među kojima su javni radovi, subvencije za zapošljavanje iz kategorije teže zaposlivih lica na novootvorenim radnim mestima, samozapošljavanje, samozapošljavanje pripadnika romske nacionalne manjine, subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, refundacija troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, stručna praksa, sticanje praktičnih znanja, obuke za poznatog poslodavca ali i jedan novi, program pripravnika.
Upravo o njemu govorila je Mirjana Ilić iz NSZ koja je istakla da u ovom programu nije reč o volontiranju.
–Ovde poslodavac mora da zasnuje radni odnos sa licem, da ga drži u radnom odnosu jedan određeni period i po izlasku iz mere. Imamo dva osnovna poziva, pripravnici sa srednjim i pripravnici sa visokim obrazovanjem. Za srednje je šest meseci period njegovog usavršavanja i nakon toga poslodavac je u obavezi da ga drži još tri meseca u radnom odnosu dok je kod visoke stručne spreme trajanje programa godinu dana i dodatnih šest meseci koliko traje obaveza poslodavca- objasnila je Ilić.
Programom je predviđeno da mesečna zarada pripravnika bude 28, odnosno 30 hiljada dinara, u zavisnosti od stepena stručne spreme.
Ilić je pojasnila da je ovaj javni poziv povoljniji za nezaposlena lica jer na ovaj način ipak zasnivaju radni odnos i istakla da je neophodno da budu ispunjeni i određeni uslovi kako bi mogli biti angažovani u okviru ovog programa.
– Nezaposleni moraju biti najmanje šest meseci na evidenciji NSZ. Kod visoke stručne spreme pripravnik ne može biti stariji od 30 godina a njegova prosečna ocena tokom studiranja mora biti iznad 8,5- rekla je Ilić i dodala da za ovu meru mogu da apliciraju isključivo poslodavci iz privatnog sektora. Direktor filijale je ocenio da je ovo odlična mera Vlade Srbije u pokušaju zaustavljanja “odliva mozgova”.
–Ako im odmah, nakon završetka fakulteta ponudimo posao, jedino tako možemo sprečiti ljude da odu iz zemlje. Ova mera je nekada bila ukinuta i sada se vraća na “velika vrata”. Za nju će biti izdvojena velika sredstva- smatra Mićić.
Na kraju 2017. godine koceljevačka opština je imala preko dve hiljade zaposlenih što je prvi put nakon jedanaest godina a ovaj statistički pokazatelj jasno ukazuje na privredni razvoj tamnavskog kraja. Početkom 2015. radno mesto imalo je oko 1,5 hiljada stanovnika da bi taj broj do kraja pretprošle godine dostigao cifru od 2.076. Najviše zaposlenih je u prerađivačkoj industriji kao i u oblasti trgovine na veliko i malo i popravci motornih vozila ali značajan broj njih egzistenciju ostvaruje u obrazovnim, zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite kao i u državnoj upravi.
IPAK VISOKA STOPA
NEZAPOSLENOSTI
Uprkos razvoju privrede i otvaranju novih radnih mesta stopa nezaposlenosti na teritoriji koceljevačke opštine je oko 19 i prilično je visoka u poređenju sa republičkom koja iznosi nešto više od 11. Prema podacima LAPZ u ovoj lokalnoj samoupravi i dalje se broj nezaposlenih kreće od 1,5 do 1,6 hiljada a na kraju prošle godine na evidenciji NSZ ispostave u Koceljevi bilo ih je 1.534.
U Lokalnom akcionom planu zapošljavanja za 2019. godinu navodi se da je koceljevačka opština predvidela realizaciju programa na poboljšanju uslova za zapošljavanje mladih i smanjivanje njihove nezaposlenosti, na uključivanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica kao i podršku otvaranju novih radnih mesta.
–Ovim dokumentom su propisane određene mere koje će se sufinansirati od strane Republike. I za ovu godinu je predviđena mera javnih radova. Opština Koceljeva je u svom budžetu opredelila sredstva za sufinansiranje LAPZ-a i to je iznos od tri miliona dinara i imamo mogućnost da konkurišemo kod NSZ za sufinansiranje. Ova sredstva smo iskoristili i u prošloj godini i na naša tri miliona dobili smo još toliko- podsetio je načelnik Odeljenja za privredu, poljoprivredu, saobraćaj i turizam Miodrag Tadić.
PREZENTACIJA PROGRAMA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA
U cilju zapošljavanja što većeg broja lica koceljevačka opština je u saradnji sa šabačkom filijalom Nacionalne službe zapošljavanja nedavno održala prezentaciju u okviru koje su prisutnim poslodavcima predstavljeni programi i mere aktivne politike zapošljavanja.
Direktor Filijale Šabac Radivoje Mićić istakao je najpre odličnu saradnju sa ovom lokalnom samoupravom i podsetio da je NSZ servis građana, mesto gde se ponuda i tražnja radne snage najdirektnije susreću.
–Postoje neka mišljenja da mi neka radna mesta imamo pa ih onda delimo. Međutim, poslodavci su ti koji imaju radna mesta a mi smo tu da samo dovedemo u vezu njih i nezaposlene. Jedna od metoda da se to uradi jesu upravo mere aktivne politike. Pre svega, to su finansijske mere gde se direktnom finansijskom podrškom stimulišu poslodavci da zaposle određeni broj lica. Postoje i mere koje su usmerene ka zaposlenima. To je stimulacija nezaposlenih lica da uz finansijsku pomoć države pokrenu sopstveni biznis- pojasnio je direktor NSZ u Šapcu i istakao da je ove godine Vlada Srbije izdvojila preko četiri milijarde dinara za mere aktivne politike što je za 25 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Prema njegovim rečima Filijala Šabac je u toku 2018. na ovaj način finansirala u privredu oko 74 miliona dinara na području grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva.
–Jedan deo tih sredstava pripao je opštini Koceljeva koja ima zaista vitalnu privredu i koja prepoznaje šta znače sredstva NSZ. To su sredstva koja su bespovratna, besplatna i beskamatna. Naravno da postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni. NSZ ima cilj da zajedno sa poslodavcima i nezaposlenima nalazi metod kako do tih bespovratnih sredstava doći i na koji način ih iskoristiti a da to bude u skladu sa javnim pozivom, odnosno zakonom, kako ne bi došli u situaciju da vraćaju sredstva sa kamatom a i to se, nažalost, dešava jer korisnici ne sagledaju do kraja ugovore. Tome upravo služe ovakve prezentacije- poručio je Mićić.
On je podsetio da se neretko dešava da firme koje zapošljavaju preko 50 ili 100 radnika dođu u situaciju da plaćaju penale jer nemaju zaposlena lica sa invaliditetom a mogu to da učine jer je za njih predviđena potpuna refundacija svih troškova.
Sve mere aktivne politike zapošljavanja su usmerene na teže zapošljive kategorije lica kojih je na području grada Šapca i tri lokalne samouprave oko 65 odsto. U ovu kategoriju spadaju i oni koji duže od godinu dana čekaju na posao.
–Od oko 12 hiljada, 7-8 su upravo takva lica. Zahvaljujući merama aktivne politike zapošljavanja 450 ljudi je u toku prošle godine dobilo posao. Opština Koceljeva je jedna od opština koja već dve godine koristi meru otvaranja novih radnih mesta. Jedan od korisnika ovih mera je i kompanija “Karina moda” koja je to preko naše filijale učinila dva puta i odlično su koristili ta sredstva, zaposlili su oko 50 ljudi. Ako jedna strana kompanija to prepoznaje kao odličnu meru, ne vidim razlog zašto ih naše, domaće ne koriste- tvrdi direktor NSZ u Šapcu.
Krajem februara meseca objavljen je javni poziv po 12 različith vrsta programa među kojima su javni radovi, subvencije za zapošljavanje iz kategorije teže zaposlivih lica na novootvorenim radnim mestima, samozapošljavanje, samozapošljavanje pripadnika romske nacionalne manjine, subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, refundacija troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, stručna praksa, sticanje praktičnih znanja, obuke za poznatog poslodavca ali i jedan novi, program pripravnika.
Upravo o njemu govorila je Mirjana Ilić iz NSZ koja je istakla da u ovom programu nije reč o volontiranju.
–Ovde poslodavac mora da zasnuje radni odnos sa licem, da ga drži u radnom odnosu jedan određeni period i po izlasku iz mere. Imamo dva osnovna poziva, pripravnici sa srednjim i pripravnici sa visokim obrazovanjem. Za srednje je šest meseci period njegovog usavršavanja i nakon toga poslodavac je u obavezi da ga drži još tri meseca u radnom odnosu dok je kod visoke stručne spreme trajanje programa godinu dana i dodatnih šest meseci koliko traje obaveza poslodavca- objasnila je Ilić.
Programom je predviđeno da mesečna zarada pripravnika bude 28, odnosno 30 hiljada dinara, u zavisnosti od stepena stručne spreme.
Ilić je pojasnila da je ovaj javni poziv povoljniji za nezaposlena lica jer na ovaj način ipak zasnivaju radni odnos i istakla da je neophodno da budu ispunjeni i određeni uslovi kako bi mogli biti angažovani u okviru ovog programa.
– Nezaposleni moraju biti najmanje šest meseci na evidenciji NSZ. Kod visoke stručne spreme pripravnik ne može biti stariji od 30 godina a njegova prosečna ocena tokom studiranja mora biti iznad 8,5- rekla je Ilić i dodala da za ovu meru mogu da apliciraju isključivo poslodavci iz privatnog sektora. Direktor filijale je ocenio da je ovo odlična mera Vlade Srbije u pokušaju zaustavljanja “odliva mozgova”.
–Ako im odmah, nakon završetka fakulteta ponudimo posao, jedino tako možemo sprečiti ljude da odu iz zemlje. Ova mera je nekada bila ukinuta i sada se vraća na “velika vrata”. Za nju će biti izdvojena velika sredstva- smatra Mićić.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
