ODRŽANA SEDNICA OKRUŽNOG
ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE
ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE
Oštrije kontrole paljenja na otvorenom
Redovna, 24. sednica Okružnog štaba za vanredne situacije održana je u ponedeljak. Sastankom je predsedavao načelnik Mačvanskog upravnog okruga i šef Okružnog štaba za vanredne situacije Vladan Krasavac.
Na dnevnom redu se našlo pet tačaka. Pored usvajanja zapisnika sa prošle sednice teme su bile i: Usvajanje operativnog plana sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara, usvajanje zaključka o obrazovanju stručnih operativnih timova za izvršavanje specifičnih zadataka zaštite i spasavanja i informacija o spremnosti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i organa jedinica lokalne samouprave na teritoriji MUO da svojim kapacitetima učestvuju u aktivnostima zaštite i spasavanja. Peta tačka dnevnog reda bila je razno.
-Najvažnija tačka je donošenje operativnog plana sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara. Edukacija je najvažnija za preventivno delovanje i to svih generacija: od predškolskog uzrasta do najstarijeg stanovništva i to kako na seoskom, tako i na gradskom području. Svi treba da shvate koliko su štetne i posledice požara, koje mogu biti i katastrofalne. Edukaciju treba sprovoditi u okviru svih mesnih zajednica, u školskim i predškolskim ustanovama, ali i preko poljoprivrednih stručnih službi, kako bi se poljoprivrednicima ukazalo na negativan uticaj spaljivanja ostataka na zemljište, naveo je Vladan Krasavac.
Iz Odeljenja za vanredne situacije u Šapcu još jednom su apelovali da se ne spaljuju biljni ostaci. Spaljivanje je zabranjeno i Zakonom o zaštiti od požara i za fizička lica je kazna 10.000 dinara , a za pravna lica od 100.000 do 300.000 dinara. Pored toga, ukoliko se utvrdi da je na poljoprivrednom gazdinstvu vršeno spaljivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi u periodu od dve godine.
Na sastanku su predstavnici Odeljenja za vanredne situacije podsetili da je Vatrogasno-spasilačka jedinica iz Bogatića prošle godine na divljoj deponiji u Zminjaku u samo jednom danu intervenisala čak devet puta. Takođe, zbog paljenja ostataka na njivi pored puta na putu Bogatić – Glušac stvorena je dimna zavesa zbog koje se dogodio sudar.
Od proleća do jeseni, kada su požari na otvorenom učestali, vatrogasno-spasilačke jedinice su angažovane na gašenju njiva, tako da ukoliko bi došlo do izbijanja požara u urbanoj sredini, gde bi veći broj života mogao da bude ugrožen, ne bi moglo da se reaguje punim kapacitetima.
Inspektori preventivne zaštite u narednom periodu će, zajedno sa pripadnicima policije, obilaziti teren i ukoliko nekog zateknu da pali na otvorenom, pisaće mu kaznu licu mesta.
Na dnevnom redu se našlo pet tačaka. Pored usvajanja zapisnika sa prošle sednice teme su bile i: Usvajanje operativnog plana sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara, usvajanje zaključka o obrazovanju stručnih operativnih timova za izvršavanje specifičnih zadataka zaštite i spasavanja i informacija o spremnosti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i organa jedinica lokalne samouprave na teritoriji MUO da svojim kapacitetima učestvuju u aktivnostima zaštite i spasavanja. Peta tačka dnevnog reda bila je razno.
-Najvažnija tačka je donošenje operativnog plana sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara. Edukacija je najvažnija za preventivno delovanje i to svih generacija: od predškolskog uzrasta do najstarijeg stanovništva i to kako na seoskom, tako i na gradskom području. Svi treba da shvate koliko su štetne i posledice požara, koje mogu biti i katastrofalne. Edukaciju treba sprovoditi u okviru svih mesnih zajednica, u školskim i predškolskim ustanovama, ali i preko poljoprivrednih stručnih službi, kako bi se poljoprivrednicima ukazalo na negativan uticaj spaljivanja ostataka na zemljište, naveo je Vladan Krasavac.
Iz Odeljenja za vanredne situacije u Šapcu još jednom su apelovali da se ne spaljuju biljni ostaci. Spaljivanje je zabranjeno i Zakonom o zaštiti od požara i za fizička lica je kazna 10.000 dinara , a za pravna lica od 100.000 do 300.000 dinara. Pored toga, ukoliko se utvrdi da je na poljoprivrednom gazdinstvu vršeno spaljivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi u periodu od dve godine.
Na sastanku su predstavnici Odeljenja za vanredne situacije podsetili da je Vatrogasno-spasilačka jedinica iz Bogatića prošle godine na divljoj deponiji u Zminjaku u samo jednom danu intervenisala čak devet puta. Takođe, zbog paljenja ostataka na njivi pored puta na putu Bogatić – Glušac stvorena je dimna zavesa zbog koje se dogodio sudar.
Od proleća do jeseni, kada su požari na otvorenom učestali, vatrogasno-spasilačke jedinice su angažovane na gašenju njiva, tako da ukoliko bi došlo do izbijanja požara u urbanoj sredini, gde bi veći broj života mogao da bude ugrožen, ne bi moglo da se reaguje punim kapacitetima.
Inspektori preventivne zaštite u narednom periodu će, zajedno sa pripadnicima policije, obilaziti teren i ukoliko nekog zateknu da pali na otvorenom, pisaće mu kaznu licu mesta.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
