ŠAPČANI NA SAJMU PRIVREDE ZAPADNE SRBIJE U VALjEVU
Promocija domaćih proizvođača
Iako zamišljen kao regionalni, Sajam godinama unazad prevazilazi te okvire i izlagači dolaze iz više od 60 mesta u Srbiji. Pre 16 godina marketinška agencija “Gati” upustila se u entuzijastični poduhvat, organizaciju Sajma. Pre sedam godina priključio im se “Domaći trgovački lanac”, čime je manifestacija dobila novu energiju i veliki broj novih izlagača – malih i srednjih preduzeća iz Srbije
Valjevski Sajam privrede Zapadne Srbije (SPREG) održan je od četvrtka do subote 16. put. Više od 200 izlagača iz najrazličitijih privrednih sfera predstavilo se na četiri izložbena prostora. Sajam je organizovan u tri segmenta: poljoprivredni, industrijski i deo posvećen domaćoj prehrambenoj proizvodnji “Domaća priča”.
Iako zamišljen kao regionalni, Sajam godinama unazad prevazilazi te okvire i izlagači dolaze iz više od 60 mesta u Srbiji. Pre 16 godina marketinška agencija “Gati” upustila se u entuzijastični poduhvat, organizaciju Sajma. Pre sedam godina priključio im se “Domaći trgovački lanac”, čime je manifestacija dobila novu energiju i veliki broj novih izlagača – malih i srednjih preduzeća iz Srbije.
-Danas je ovo najveći i najorganizovaniji regionalni sajam u Srbiji. Konceptom se uklapa u neke velike sajmove u okruženju i Evropi. Svake godine podižemo standarde i povećavamo broj učesnika. Ove godine se javilo 30 novih firmi koje žele da ovde pokažu svoje proizvode. Nažalost, jedinstven smo primer gde nema podrške države ni lokalne samouprave. Napravili smo ozbiljnu stvar bez ičije pomoći. Zato je ovo lep primer kako poslovni ljudi mogu da udruže svoju energiju i znanje i stvore proizvod koji se zove Sajam privrede, navodi Desimir Tadić osnivač DTL-a.
Na Sajmu je izlagalo i nekoliko šabačkih firmi.
“Piramida 72” duže od 30 godina poznata je Šapčanima, ali lokalne okvire su prevazišli davno. Najveći su domaći proizvođač kućne hemije, kozmetike i papirne konfekcije sa najvećim portfoliom u našoj zemlji. Posetiocima Sajma predstavili su se samo manjim delom svog asortimana koji broji gotovo 500 artikala.
- Ovo je prilika da se predstavimo potencijalnim kupcima i da se vidimo sa prijateljima sa kojima se ne viđamo često. Posle Sajma uvek steknemo nove kupce i nove saradnike. Izuzetno je posećeno i svake godine dolazi sve više ljudi. Iako je regionalnog karaktera primećujem ovde firme iz cele Srbije. Ovde smo treći put i ne izlažemo ni na jednoj drugoj ovakvoj manifestaciji u zemlji, ali se predstavljamo na inostranim sajmovima, kaže Slobodan Vasić, regionalni menadžer „Piramide 72“ za Zapadnu Srbiju.
„Eliksir Natura“ šabački proizvođač osvežavajućih bezalkoholnih napitaka na Sajmu u Valjevu se pojavio sedmi put. Druge Sajmove ne posećuju. Izabrali su druge načine predstavljanja i plasmana robe, ali ovde čine izuzetak zbog jednog od strateških partnera DTL-a.
-Sajam iz godine u godinu raste, a i mi sa njim. Ranije smo imali mali, skroman štand, a sada se nalazimo na jednom od najboljih mesta. Dosta potrošača sa ove teritorije nas vidi, svide im se naši proizvodi, tako da je efekat Sajma dugoročan. Imamo konstantni rast prodaje poslednjih sedam godina. Stalno smo ovde i naš brend se prepoznaje. Takođe, ovde srećemo i druge lokalne proizvođače i ovo je baš prilika za nas, jer ovde prođe oko 20.000 ljudi, kaže Mihailo Paunović, generalni direktor „Eliksir Nautre“.
Prostor ispred hale bio je rezervisan uglavnom za izlagače iz oblasti poljoprivrede. Sadnice četinara i cveća ulepšale su sam ulaz u halu. Rasadnik „Saša“ iz Bogatića izložio je oko 600 sadnica dvadesetak različitih vrsta ukrasnog bilja.
-Proizvodnjom četinara se bavimo 17 godina, a ovde izlažemo deveti put. Predstavljamo se i na Sajmu poljoprivrede u Šapcu, kao i na Festivalu zimnice u Koceljevi. Dobra je prodaja i na samom Sajmu, ali se i kasnije dosta toga realizuje. Nema pravila šta će najviše kupovati. Ove godine smo imali sreće da nas je i vreme odlično poslužilo, ističe Aleksandar Glogovac, vlasnik rasadnika četinara.
Preko puta rasadnika iz Bogatića parkirani Fordovi, Rendžer i Kuga. Zastupnik Forda za Šabac, auto kuća “Holidej” četvrti put se predstavljala posetiocima valjevskog Sajma.
-Kolege koje su ovde dolazile ranijih godina zadovoljne su efektima ovog Sajma. Imali smo priliku da sada lično upoznamo predstavnike dosta kompanija sa kojima smo ranije kontaktirali putem telefona ili imejla i oni su bolje mogli da vide šta je to što mi nudimo. Ljudi se raspituju, ali radi se o poslu koji se ne završava za jedan dan. Tu su uglavnom privrednici koje interesuju privredna vozila, pa smo se i mi bazirali na teretni program. Naravno, prestavimo im i drugu našu ponudu. Imamo za svačiji ukus po nešto, navodi Dušan Milojičić, savetnik prodaje u “Holideju”.
“Dr Milk” je mlekara iz Uba. Na mestu komercijalnog direktora ove firme je šapčanin Milan Car. Fabrika koja se na tržištu pojavila 2016. godine vrlo brzo je našla put do srca potrošača i trpeza u celoj Srbiji, a izvoze i u Rusiju. Poseduju najviše domaće i evropske standarde. Na Sajmu su se predstavili svojim kompletnim programom.
-Prisutni smo u svim velikim trgovinskim lancima u Srbiji, ali Sajam je dobra prilika da se sretnemo sa drugim domaćim izlagačima i pričamo o proširenju saradnje i sa drugim prodajnim objektima. Pripremamo se za Novosadski sajam, a u februaru smo učestvovali na sajmu prehrambenih proizvoda u Moskvi “Prodekspo”. Radi se o najvećem ovakvom sajmu u Rusiji. Tamo smo počeli da izvozimo još ranije, ali sada smo našli i nove kupce. Sklopili smo ugovore sa tri ruske i jednom beloruskom firmom. Trenutno prerađujemo 280 tona sirovog mleka, ali proizvodnju stalno širimo. Sada je u izgradnji pogon za proizvodnju feta sira. Spremamo i nekoliko ukusa voćnog jogurta, objašnjava Milan Car.
Najvažnija poruka Sajma je “Kupujmo domaće”. Akcenat je na malim i srednjim, porodičnim firmama iz Srbije. Desimir Tadić ističe da se u tim firmama zapošljavaju ljudi, ostvaruje se dobit, a sve ostaje u Srbiji.
-Protivimo se filozofiji da je najbolje uvoziti. Srbija ima resurse, tradiciju, iskustvo i može da napravi proizvod kvalitetom ravan uvoznom, a često i kvalitetniji od onih koji dolaze iz inostranstva. Sa druge strane, mnogi od ovih proizvođača uspešno izvoze u inostranstvo. Ovde dajemo primer jednog održivog koncepta, da mladi ljudi kada završe školu ostaju u svojim sredinama i svojim znanjem i svim komparativnim prednostima koje Srbija ima, naprave proizvode koje mogu da izvezu, navodi Tadić.
DTL je asocijacija domaćih trgovinskih maloprodajnih lanaca, koji udružuje 13 trgovačkih preduzeća. Imaju oko 700 prodajnih objekata na teritoriji cele Srbije i više od 6.000 zaposlenih. Danas je prvi domaći, a generalno treći trgovinski lanac u Srbiji.
Jedna od članica DTL-a je i Šabački “Vum”. Upravo zbog koncepta DTL-a i forsiranja domaćih proizvoda i malih i srednjih preduzeća, asortiman Vum-a se značajno razlikuje od drugih trgovinskih radnji.
-Mi u DTL-u zagovaramo nov model trgovine, a on podrazumeva savremeniji način predstavljanja naše ponude i usluge kupcima. Dižemo uslugu na viši nivo zarad zadovoljstva kupaca. To postižemo drugačijim sadržajem i novim proizvodima. Slušamo šta naši kupci žele, koliki im je budžet i kakav proizvod i kvalitet hoće za taj novac. Potrošači nas najviše pitaju za kvalitet proizvoda. Mi možemo da im garantujemo za naše domaće proizvode koje radimo sa našim proizvođačima. Za uvozne već ne možemo da garantujemo. Kupci i više vole, a i sve se više okreću domaćim proizvodima. Često imaju i loša iskustva sa uvoznim, pa sledeći put biraju domaće. Iskustvo nam kaže da će između novog domaćeg i inostranog proizvoda radije probati domaći, kaže osnivač i jedan od vlasnika Vum-a Slavko Vujković.
Iako sajmovi nisu mesto gde se predstavljaju trgovinski lanci, zahvaljujući DTL-u valjevski Sajam je izuzetak. Vujković ističe da je to odlično mesto za povezivanje trgovaca, ali i afirmaciju sitnih proizvođača i da daje odlične rezultate kroz promociju domaćih brendova i oživljavanje starih, gotovo zaboravljenih proizvoda.
Za tri dana održavanja Sajam poseti oko 20.000 ljudi.
Gužva zbog kačamaka
Veliku pažnju na Sajmu u Valjevu privukao je štand “Zlatiborca” na kom se kuvao kačamak. Mnogi od posetilaca nisu mogli da pogode o čemu se radi, jer je specijalitet sadržao proizvode ovog brenda. Kuvalo se nekoliko tura, a svaka je sadržala nešto drugo: čvarke, suvi, vrat, slaninu, svinjsku ili goveđu pršutu.
-Kačamak se sprema sa “Zlatiborac” proizvodima, a procedura je uvek ista. Svi se čude ovakvom kačamaku, a kad probaju svidi im se. Na dosta manifestacija u Srbiji smo spremali različite specijalitet i uvek izazivamo izuzetno veliko interesovanje, kaže Miroslav Dragutinović, šef kuhinje “Vip kasa kluba” na Zlatiboru.
Ukusi Mačve u Valjevu
Na Sajmu je svoj štand imala i Turistička organizacija Bogatića. Predstavljanje su organizovali sa Udruženjem preduzetnika Bogatića, a izložili su uglavnom domaće prehrambene proizvode. Tom prilikom predstavili su i manifestacije koje se organizuju u ovoj opštini.
-Predstavljala su nas poljoprivredna domaćinstva, koja su u Valjevo donela svoje najbolje proizvode. Domaći džemovi, rakije, ajvar i drugi proizvodi vrednih mačvanskih domaćica privukli su dosta pažnje. Bili su tu i najstariji pčelar Momčilo Lacković, i nadaleko poznat kozji sir Budimirovića iz Glušaca. Što se efekata Sajma tiče, mišljenja su podeljena. Neki su zadovoljni i oni izlažu svake godine, a neki su dolazili ranije i više ne dolaze, kaže Zoran Mijatović, predsednik Udruženja preduzetnika Bogatića.
Iako zamišljen kao regionalni, Sajam godinama unazad prevazilazi te okvire i izlagači dolaze iz više od 60 mesta u Srbiji. Pre 16 godina marketinška agencija “Gati” upustila se u entuzijastični poduhvat, organizaciju Sajma. Pre sedam godina priključio im se “Domaći trgovački lanac”, čime je manifestacija dobila novu energiju i veliki broj novih izlagača – malih i srednjih preduzeća iz Srbije.
-Danas je ovo najveći i najorganizovaniji regionalni sajam u Srbiji. Konceptom se uklapa u neke velike sajmove u okruženju i Evropi. Svake godine podižemo standarde i povećavamo broj učesnika. Ove godine se javilo 30 novih firmi koje žele da ovde pokažu svoje proizvode. Nažalost, jedinstven smo primer gde nema podrške države ni lokalne samouprave. Napravili smo ozbiljnu stvar bez ičije pomoći. Zato je ovo lep primer kako poslovni ljudi mogu da udruže svoju energiju i znanje i stvore proizvod koji se zove Sajam privrede, navodi Desimir Tadić osnivač DTL-a.
Na Sajmu je izlagalo i nekoliko šabačkih firmi.
“Piramida 72” duže od 30 godina poznata je Šapčanima, ali lokalne okvire su prevazišli davno. Najveći su domaći proizvođač kućne hemije, kozmetike i papirne konfekcije sa najvećim portfoliom u našoj zemlji. Posetiocima Sajma predstavili su se samo manjim delom svog asortimana koji broji gotovo 500 artikala.
- Ovo je prilika da se predstavimo potencijalnim kupcima i da se vidimo sa prijateljima sa kojima se ne viđamo često. Posle Sajma uvek steknemo nove kupce i nove saradnike. Izuzetno je posećeno i svake godine dolazi sve više ljudi. Iako je regionalnog karaktera primećujem ovde firme iz cele Srbije. Ovde smo treći put i ne izlažemo ni na jednoj drugoj ovakvoj manifestaciji u zemlji, ali se predstavljamo na inostranim sajmovima, kaže Slobodan Vasić, regionalni menadžer „Piramide 72“ za Zapadnu Srbiju.
„Eliksir Natura“ šabački proizvođač osvežavajućih bezalkoholnih napitaka na Sajmu u Valjevu se pojavio sedmi put. Druge Sajmove ne posećuju. Izabrali su druge načine predstavljanja i plasmana robe, ali ovde čine izuzetak zbog jednog od strateških partnera DTL-a.
-Sajam iz godine u godinu raste, a i mi sa njim. Ranije smo imali mali, skroman štand, a sada se nalazimo na jednom od najboljih mesta. Dosta potrošača sa ove teritorije nas vidi, svide im se naši proizvodi, tako da je efekat Sajma dugoročan. Imamo konstantni rast prodaje poslednjih sedam godina. Stalno smo ovde i naš brend se prepoznaje. Takođe, ovde srećemo i druge lokalne proizvođače i ovo je baš prilika za nas, jer ovde prođe oko 20.000 ljudi, kaže Mihailo Paunović, generalni direktor „Eliksir Nautre“.
Prostor ispred hale bio je rezervisan uglavnom za izlagače iz oblasti poljoprivrede. Sadnice četinara i cveća ulepšale su sam ulaz u halu. Rasadnik „Saša“ iz Bogatića izložio je oko 600 sadnica dvadesetak različitih vrsta ukrasnog bilja.
-Proizvodnjom četinara se bavimo 17 godina, a ovde izlažemo deveti put. Predstavljamo se i na Sajmu poljoprivrede u Šapcu, kao i na Festivalu zimnice u Koceljevi. Dobra je prodaja i na samom Sajmu, ali se i kasnije dosta toga realizuje. Nema pravila šta će najviše kupovati. Ove godine smo imali sreće da nas je i vreme odlično poslužilo, ističe Aleksandar Glogovac, vlasnik rasadnika četinara.
Preko puta rasadnika iz Bogatića parkirani Fordovi, Rendžer i Kuga. Zastupnik Forda za Šabac, auto kuća “Holidej” četvrti put se predstavljala posetiocima valjevskog Sajma.
-Kolege koje su ovde dolazile ranijih godina zadovoljne su efektima ovog Sajma. Imali smo priliku da sada lično upoznamo predstavnike dosta kompanija sa kojima smo ranije kontaktirali putem telefona ili imejla i oni su bolje mogli da vide šta je to što mi nudimo. Ljudi se raspituju, ali radi se o poslu koji se ne završava za jedan dan. Tu su uglavnom privrednici koje interesuju privredna vozila, pa smo se i mi bazirali na teretni program. Naravno, prestavimo im i drugu našu ponudu. Imamo za svačiji ukus po nešto, navodi Dušan Milojičić, savetnik prodaje u “Holideju”.
“Dr Milk” je mlekara iz Uba. Na mestu komercijalnog direktora ove firme je šapčanin Milan Car. Fabrika koja se na tržištu pojavila 2016. godine vrlo brzo je našla put do srca potrošača i trpeza u celoj Srbiji, a izvoze i u Rusiju. Poseduju najviše domaće i evropske standarde. Na Sajmu su se predstavili svojim kompletnim programom.
-Prisutni smo u svim velikim trgovinskim lancima u Srbiji, ali Sajam je dobra prilika da se sretnemo sa drugim domaćim izlagačima i pričamo o proširenju saradnje i sa drugim prodajnim objektima. Pripremamo se za Novosadski sajam, a u februaru smo učestvovali na sajmu prehrambenih proizvoda u Moskvi “Prodekspo”. Radi se o najvećem ovakvom sajmu u Rusiji. Tamo smo počeli da izvozimo još ranije, ali sada smo našli i nove kupce. Sklopili smo ugovore sa tri ruske i jednom beloruskom firmom. Trenutno prerađujemo 280 tona sirovog mleka, ali proizvodnju stalno širimo. Sada je u izgradnji pogon za proizvodnju feta sira. Spremamo i nekoliko ukusa voćnog jogurta, objašnjava Milan Car.
Najvažnija poruka Sajma je “Kupujmo domaće”. Akcenat je na malim i srednjim, porodičnim firmama iz Srbije. Desimir Tadić ističe da se u tim firmama zapošljavaju ljudi, ostvaruje se dobit, a sve ostaje u Srbiji.
-Protivimo se filozofiji da je najbolje uvoziti. Srbija ima resurse, tradiciju, iskustvo i može da napravi proizvod kvalitetom ravan uvoznom, a često i kvalitetniji od onih koji dolaze iz inostranstva. Sa druge strane, mnogi od ovih proizvođača uspešno izvoze u inostranstvo. Ovde dajemo primer jednog održivog koncepta, da mladi ljudi kada završe školu ostaju u svojim sredinama i svojim znanjem i svim komparativnim prednostima koje Srbija ima, naprave proizvode koje mogu da izvezu, navodi Tadić.
DTL je asocijacija domaćih trgovinskih maloprodajnih lanaca, koji udružuje 13 trgovačkih preduzeća. Imaju oko 700 prodajnih objekata na teritoriji cele Srbije i više od 6.000 zaposlenih. Danas je prvi domaći, a generalno treći trgovinski lanac u Srbiji.
Jedna od članica DTL-a je i Šabački “Vum”. Upravo zbog koncepta DTL-a i forsiranja domaćih proizvoda i malih i srednjih preduzeća, asortiman Vum-a se značajno razlikuje od drugih trgovinskih radnji.
-Mi u DTL-u zagovaramo nov model trgovine, a on podrazumeva savremeniji način predstavljanja naše ponude i usluge kupcima. Dižemo uslugu na viši nivo zarad zadovoljstva kupaca. To postižemo drugačijim sadržajem i novim proizvodima. Slušamo šta naši kupci žele, koliki im je budžet i kakav proizvod i kvalitet hoće za taj novac. Potrošači nas najviše pitaju za kvalitet proizvoda. Mi možemo da im garantujemo za naše domaće proizvode koje radimo sa našim proizvođačima. Za uvozne već ne možemo da garantujemo. Kupci i više vole, a i sve se više okreću domaćim proizvodima. Često imaju i loša iskustva sa uvoznim, pa sledeći put biraju domaće. Iskustvo nam kaže da će između novog domaćeg i inostranog proizvoda radije probati domaći, kaže osnivač i jedan od vlasnika Vum-a Slavko Vujković.
Iako sajmovi nisu mesto gde se predstavljaju trgovinski lanci, zahvaljujući DTL-u valjevski Sajam je izuzetak. Vujković ističe da je to odlično mesto za povezivanje trgovaca, ali i afirmaciju sitnih proizvođača i da daje odlične rezultate kroz promociju domaćih brendova i oživljavanje starih, gotovo zaboravljenih proizvoda.
Za tri dana održavanja Sajam poseti oko 20.000 ljudi.
Veliku pažnju na Sajmu u Valjevu privukao je štand “Zlatiborca” na kom se kuvao kačamak. Mnogi od posetilaca nisu mogli da pogode o čemu se radi, jer je specijalitet sadržao proizvode ovog brenda. Kuvalo se nekoliko tura, a svaka je sadržala nešto drugo: čvarke, suvi, vrat, slaninu, svinjsku ili goveđu pršutu.
-Kačamak se sprema sa “Zlatiborac” proizvodima, a procedura je uvek ista. Svi se čude ovakvom kačamaku, a kad probaju svidi im se. Na dosta manifestacija u Srbiji smo spremali različite specijalitet i uvek izazivamo izuzetno veliko interesovanje, kaže Miroslav Dragutinović, šef kuhinje “Vip kasa kluba” na Zlatiboru.
Na Sajmu je svoj štand imala i Turistička organizacija Bogatića. Predstavljanje su organizovali sa Udruženjem preduzetnika Bogatića, a izložili su uglavnom domaće prehrambene proizvode. Tom prilikom predstavili su i manifestacije koje se organizuju u ovoj opštini.
-Predstavljala su nas poljoprivredna domaćinstva, koja su u Valjevo donela svoje najbolje proizvode. Domaći džemovi, rakije, ajvar i drugi proizvodi vrednih mačvanskih domaćica privukli su dosta pažnje. Bili su tu i najstariji pčelar Momčilo Lacković, i nadaleko poznat kozji sir Budimirovića iz Glušaca. Što se efekata Sajma tiče, mišljenja su podeljena. Neki su zadovoljni i oni izlažu svake godine, a neki su dolazili ranije i više ne dolaze, kaže Zoran Mijatović, predsednik Udruženja preduzetnika Bogatića.
M. MIJAILOVIĆ
Najnoviji broj
18. april 2024.
