Teatarsko putovanje kroz život

Takmičenje autostoperki je realni fenomenološki kuriozitet u Poljskoj, ali provučen kroz filter dramaturškog i spisateljskog talenta Ive Brdar, i iskusnog reditelja Bojana Đorđeva, postaje priča za savremeni teatar. Ana i Monika, dve devojke koje svakodnevica, sačinjena od neuzbudljivih poslova u kompanijama i kvalitativno neispunjenog vremena, gura ka avanturi. U genima im je zapisan put autostopom, a negde, u malom mestu na granici, krije se cilj jednog takmičenja koji prividnim sjajem daje konture velike promene i nagrade za kojom žude. Strezimirovci, simbol nedođije u kutku „našeg“ dela sveta, lokacija vredna svakog truda, žrtve, da bi na kraju donela razočarenje i bolan osećaj izgubljenog vremena, identiteta.
-Kompleksna politička i sociološka priča sveta u kom živimo. Stvari koje mi radimo iz zabave postoje paralelno sa mukom koja se dešava tik uz nas. Granice postaju nevidljivije, a svet sve podeljeniji - rekao je reditelj Bojan Đorđev.
Tokom svog putovanja devojke upoznaju različite profile ljudi, koji menjaju njihovo poimanje stvarnosti. Iz sveta bezbrižnosti, mladalačke buntovnosti, avanture ulaze u surov i realan, oportunistički. Čovek čoveku više nije vuk, nego sredstvo ka ostvarenju ciljeva. U odnosu koristoljublja i „najbolji“ čovekov prijatelj gubi svaku odrednicu živog bića. Ostavlja tek poneki trag koji svedoči da je postojao, tu negde.
Devojke su tim, ali ne žrtvuju individualnost. Za jednu je avantura cilj, dok druga put vidi kao sredstvo ka konačnom odredištu - POBEDI!
Prvi odgovor kočnicama na uzdignut palac, daje Žena, bez imena, baš kao i svaki naredni lik. Zatvarajući vrata automobila započela je prva od četiri sekvence koje mogu biti jednostavno prepričane, no uvek iziskuju čitanje između redova. Nesrećna žena koja je zbog globalizacije izgubila sve, ili vešti prodavac magle koji zbunjenim devojkama nudi sjajno „za ceo život“ posuđe, kao simbol svih nepotrebnih stvari koje nosimo sa sobom, dok ljude ostavljamo bez dileme. Onog trenutka kada postigne svoj cilj, stoperke su neželjene saputnice, ostavljene na cesti.
Ovo je samo početak četiri epizodne priče savremene roud (road) bajke.
Motivi vozača protežu se od krajnje filantropskih do patoloških, ali u svojoj osnovi kriju usamljenost, besmisao. Drugi „šofer“ je u potrazi za odgovorima na pitanja da li moć koju daje položaj ima snagu u stvarnosti gde granicu između života i smrti čini broj SMS poruka. U instant vremenima traga se za brzim rešenjima, od obroka do životne sreće, emocije su potisnute i postaju samo trenutna potreba umesto suštine. Treća sekvenca donosi susret protagonistkinja sa mladićem koji traga za srećom, iako ni sam ne zna da definiše po čemu će je prepoznati. Četvrta i finalna vožnja dovodi Moniku i Anu do iskušavanja samog života i njegovih limita. Cilj je sve bliži, želja sve jača, toliko da krše i jedno od osnovnih pravila takmičenja.
Na kraju, ako ga uopšte ima, pogrešna pretpostavka blagodeti ostvarenja cilja, donosi (samo)žrtve na tragu do njega. Put od optimizma do rezigniranosti ponekad je „dug“ tek nekoliko stotina kilometara.
Kada se glumci poklone publici misao o drami, životu, kretanju kao iluziji, svetu mestu besmisla i antipoda, ne prestaje da se razvija. Jezgrovita metaforična priča o degradaciji pojedinca, društva i vrednostima savremenog doba.
Poseban izazov za autorski tim bio je da atmosferu kojom odiše tekst približe publici. Uz realna četiri automobila bila je neophodna stilizacija scenografije kako bi što vernije prikazali narativ predstave, kretanje i dešavanja na sceni.
-Svako novo čitanje i izvođenje teksta donosi drugačije gledište na temu. Specifičnost drami daje i posebna scenografija - istakla je dramaturškinja Iva Brdar.