Tri generacije pod jednim krovom

Zajednički, uporan rad uz dosta odricanja, to je deviza kojom se rukovodi domaćinstvo Milana Popovića iz Mačvanskog Metkovića, jedno od najuspešnijih u Mačvi. Ovde, pod istim krovom žive tri generacije i to ih ne sprečava da izlaze kao pobednici u teškom, neizvesnom i nestabilnom poslu u poljoprivredi.

Nekontrolisan uvoz često
“guši” domaću
proizvodnju
Domaćin Milan, prvo kaže da je najsrećniji zbog brojnosti svoje porodice. Prvo, i mnogi kažu najvažnije je njegova supruga Branka, vodeći deo kuće. Potom dolaze sinovi: Branko i Bojan. Brankova supruga je Ljubica, a Bojanova Roksanda. Zajedno imaju petoro dece. Katarina, Stefan i Lazar su Brankovi, a Natalija i najmlađa Aleksandra Bojanovi. Zbog svih njih Milanova sreća je najveća i ako u poljoprivredi, kojom se dugo bave “ne cvetaju ruže”.
- Prihvatili smo se zajedno teškog i neizvesnog posla u poljoprivredi. Doživljavamo još uvek da nas shvataju građanima “drugog reda”, ali mi istrajavamo. To najbolje govore rezultati. Samo u prošloj godini isporučili smo 60. utovljenih junadi i preko 200 svinja. Pored kukuruza, pšenice i krmnog bilja koje uglavnom koristimo u ishrani naše stoke, proizveli smo i veće količine povrća, na sedam hektara. Najviše smo gajili kupus, krompir i lubenice, a manje - više biće tako i ove godine, kaže domaćin Milan, a veliku prepreku za plasman proizvoda vidi u čestom i nekontrolisanom uvozu robe sumnjivog kvaliteta, što “guši” domaću proizvodnju.
- Spremni smo i imamo potencijale za mnogo više i kvalitetnije, ali suženo tržište, neizvesna naplata, pariteti uvek na štetu nas proizvođača, ozbiljna su prepreka. Pomaci na bolje su uočljivi, ali spori. Ima tu koraka, nažalost, i unazad. S druge strane, nas to ne sprečava da razmišljamo i radimo složno i optimistički, uvereni u “blistaviju” budućnost sela, kaže Milan uz napomenu da taj “optimizam”, danas često ne izgleda realno.
- I iz našeg sela se mnogi mladi ljudi iseljavaju u potrazi za poslom i većom zaradom. “Bela kuga”, kako je zovu je nemilosrdna. Dosta ljudi umire, a malo se rađa i kuće ostaju puste. Tako je nažalost, i sa drugom imovinom, primećuje naš sagovornik.

Želimo čvrste
garancije
Bez obzira na sve, Milan je čvrsto odlučio da svoju sreću traži u poljoprivrednoj proizvodnji. U tome ga slede i ostali ukućani. Obori su puni stoke. Na njivama već se zeleni 10 hektara pšenice.
- Planiram da zasejemo 20 hektara kukuruza, osam lucerke, šest suncokreta, dva do tri hektara soje... Naravno, neće izostati ni povrće, kaže Milan, ponovo naglašavajući da najveći deo toga odlazi na spravljanje hrane za sopstvenu stoku.
- Silaža je neizostavna. Jeste da dosta smanjuje troškove ishrane stoke, ali i tu treba voditi računa o kvalitetu sastojaka i načinu pripreme silaže, ponajviše. To je trošak, ali neizbežan, dodaje Milan, naglašavajući da uredno i na vreme izvršava svoje obaveze prema državi, ali traži više sigurnosti i garancija u naplati svojih proizvoda, što bi ubrzalo neophodnu obnovu dotrajale mehanizacije i olakšalo privređivanje u poljoprivredi. U prilog tome, potencira i na većem obraćanju pažnje na paritete proizvoda (ovde misli na cene neophodnih ulaznih komponenata i prodajne finalne), koji često nisu u skladu.