MESTO OKUPLjANjA SVIH GENERACIJA: ARTERSKA ČESMA U BARI
Klupko dobre energije
Arterska česma u Benskoj Bari već decenijama je mesto gde se okupljaju generacije, druže se i odrastaju zajedno. Od najmlađih do najstarijih, svi imaju svoju “ekipu iz kraja” i ovom mestu se rado vraćaju
Retki su ljudi koji nisu vezani za svoj zavičaj, mesto iz kojeg potiču. Šapčani se naročito ističu po ljubavi koju neguju prema svom gradu, te su domaćini na dobrom glasu. Svaki grad ima naselja u kojima se okupljaju deca iz okolnih zgrada, mladi, ali i stariji. U Šapcu, “Bare” su poznate po arterskoj česmi, koja odavno ne radi, ali i dalje je simbol mesta gde se okupljaju naraštaji.
Pripadnici starijih generacija kažu da su od “malih nogu” dolazili ovde da se igraju. Upoznali su se još kao deca, a ta prijateljstva opstala su do danas.
-Sve stadijume detinjstva proveli smo ovde, pa se i danas često sretnemo “na česmi” ako smo zbog obaveza sprečeni da unapred dogovorimo viđanje. Ovde se komšije i prijatelji okupljaju spontano, mobilne telefone nismo imali, niti su nam bili potrebni, uvek kada siđemo ispred zgrade znali smo da će neko od društva biti tu. U moje vreme tu je bila samo arterska česma na kojoj su ljudi točili vodu, a mi deca, onako znojavi, čekali u redu da se malo osvežimo, pa da nastavimo sa igrom, kaže Tanja Perišić pedesetogodišnjakinja koja je odrasla u okrilju svog kraja.
Meštani navode da je interesantno kada se, posle toliko godina druženja, svi okupe ponovo. Sada mnogi od njih imaju svoju decu, koja takođe odrastaju “na česmi”. Sa nostalgijom se prisećaju svog detinjstva i prepričavaju doživljaje koji su se ovde odigrali, a i dan danas koriste interne šale, koje samo oni koji se druže godinama, razumeju.
Pokušali smo da zaključimo po čemu je ovo mesto posebno u odnosu na druge delove grada. Ono što “Bare” izdvaja je energija generacija akumulirana decenijama, prikupljena u nerazmrsivo klupko ljubavi, prijateljstava i događaja utkanih u ovo mesto. Privrženost svom kraju mlađi sugrađani su izrazili u sloganu koji su spontano osmislili – BCS (Bare Centar Sveta). Grafiti po zgradama, neki novijeg datuma, a neki već izbledeli, pričaju svoju priču o nekadašnjim ljubavima i drugarstvima.
Oni koji su otišli u druge gradove da studiraju ili rade, kad god se vrate kući dolaze “na česmu”. Jedan od njih je Nikola Savić, koji je podelio sa nama kakvi su odnosi među članovima ovako šarenolikog sastava.
-Uglavnom se dobro slažemo, ali eto, gde ima druženja, naročito među velikim rasponom generacija kao što je to kod nas, bude i svađa. Posvađali smo se mnogo puta, ali to nikada nisu trajni prekidi prijateljstva, već trenutne nesuglasice. I kada sa nekim ne pričate, neminovno je da ćete ga sresti “na česmi”. Zato svađe nikad ne potraju, kaže Nikola koji trenutno ne živi u Šapcu, ali mu se uvek rado vraća.
-Mnogo znači kada u komšiluku, takoreći ispred zgrade, imaš nekog svog. Naročito ako je u pitanju cela ekipa. To su ljudi koji nas najbolje poznaju, i uvek su spremni da pomognu jedni drugima, dodaje on.
Svoju priču podelila je sa našim listom i Dragana Starčević, koja je detinjstvo provela u kraju.
-Odrasla sam ovde. Sećam se vremena kada je ovde bio stari beli tobogan sa rupom koju smo preskakali spuštajući se niz njega, pa se dešavalo da neko u tu rupu i sklizne (smeh). Osim tobogana i jednog metalnog vozića nije bilo urađeno više ništa, ali da bismo se okupili i družili, ništa nam nije ni bilo potrebno. Uvek je bilo važnije ko je tu, nego šta imamo, kaže ona i dodaje da je uz dobro društvo bilo lako organizovati razne igre poput “vije”, žmurke, lopova i žandara.
-U vreme kada sam ja bila dete, ovde nije postojao ni teren koji sad postoji. Prvo je napravljen teren za odbojku, pa su dečaci po potrebi, kada bi želeli da igraju fudbal, skidali odbojkašku mrežu, a golove sami donosili sa terena Medicinske škole, a zatim ih vraćali. Morali smo se snalaziti (smeh). Kasnije smo dobili golove na našem terenu, priseća se Dragana.
Mladi su se, najčešće, upoznavali tako što bi dečaci na pomenutom terenu igrali fudbal, a devojčice pratile “utakmicu” i čuvale im stvari. Na taj način razvile su se i prve simpatije, platonske ljubavi, ali i one prave, dugogodišnje. Prijatni vremenski uslovi nisu bili preduslov za okupljanje, “na česmi” je, i po suncu i po kiši, uvek bilo nekoga.
Kako je bilo nekada, tako je i sad. Došli su neki novi klinci, ali se suštinski ništa nije promenilo. Jedna arterska česma, nekoliko klupica i dobro društvo – to je sve što je potrebno za sreću.
Uspomene na detinjstvo “na česmi”
Benska Bara je naselje koje je Šapčanima uvek pružalo dobrodošlicu i negovalo bezbrižne dane detinjstva.
-Sećam se da sam kao klinac gotovo ceo dan provodio na igralištu na “terenu” za klikere. To mi je bila najveća strast, priseća se Nikola Savić
Stari prijatelj je
najbolje ogledalo
Kada pomislim da ne idem dobrim putem u životu, da sam se možda uobrazila, kada i sama izgubim kompas, prijatelji me podsete ko sam. Mislim da su prijatelji iz detinjstva najbolje ogledalo, kaže Dragana Starčević
Pripadnici starijih generacija kažu da su od “malih nogu” dolazili ovde da se igraju. Upoznali su se još kao deca, a ta prijateljstva opstala su do danas.
-Sve stadijume detinjstva proveli smo ovde, pa se i danas često sretnemo “na česmi” ako smo zbog obaveza sprečeni da unapred dogovorimo viđanje. Ovde se komšije i prijatelji okupljaju spontano, mobilne telefone nismo imali, niti su nam bili potrebni, uvek kada siđemo ispred zgrade znali smo da će neko od društva biti tu. U moje vreme tu je bila samo arterska česma na kojoj su ljudi točili vodu, a mi deca, onako znojavi, čekali u redu da se malo osvežimo, pa da nastavimo sa igrom, kaže Tanja Perišić pedesetogodišnjakinja koja je odrasla u okrilju svog kraja.
Meštani navode da je interesantno kada se, posle toliko godina druženja, svi okupe ponovo. Sada mnogi od njih imaju svoju decu, koja takođe odrastaju “na česmi”. Sa nostalgijom se prisećaju svog detinjstva i prepričavaju doživljaje koji su se ovde odigrali, a i dan danas koriste interne šale, koje samo oni koji se druže godinama, razumeju.
Pokušali smo da zaključimo po čemu je ovo mesto posebno u odnosu na druge delove grada. Ono što “Bare” izdvaja je energija generacija akumulirana decenijama, prikupljena u nerazmrsivo klupko ljubavi, prijateljstava i događaja utkanih u ovo mesto. Privrženost svom kraju mlađi sugrađani su izrazili u sloganu koji su spontano osmislili – BCS (Bare Centar Sveta). Grafiti po zgradama, neki novijeg datuma, a neki već izbledeli, pričaju svoju priču o nekadašnjim ljubavima i drugarstvima.
Oni koji su otišli u druge gradove da studiraju ili rade, kad god se vrate kući dolaze “na česmu”. Jedan od njih je Nikola Savić, koji je podelio sa nama kakvi su odnosi među članovima ovako šarenolikog sastava.
-Uglavnom se dobro slažemo, ali eto, gde ima druženja, naročito među velikim rasponom generacija kao što je to kod nas, bude i svađa. Posvađali smo se mnogo puta, ali to nikada nisu trajni prekidi prijateljstva, već trenutne nesuglasice. I kada sa nekim ne pričate, neminovno je da ćete ga sresti “na česmi”. Zato svađe nikad ne potraju, kaže Nikola koji trenutno ne živi u Šapcu, ali mu se uvek rado vraća.
-Mnogo znači kada u komšiluku, takoreći ispred zgrade, imaš nekog svog. Naročito ako je u pitanju cela ekipa. To su ljudi koji nas najbolje poznaju, i uvek su spremni da pomognu jedni drugima, dodaje on.
Svoju priču podelila je sa našim listom i Dragana Starčević, koja je detinjstvo provela u kraju.
-Odrasla sam ovde. Sećam se vremena kada je ovde bio stari beli tobogan sa rupom koju smo preskakali spuštajući se niz njega, pa se dešavalo da neko u tu rupu i sklizne (smeh). Osim tobogana i jednog metalnog vozića nije bilo urađeno više ništa, ali da bismo se okupili i družili, ništa nam nije ni bilo potrebno. Uvek je bilo važnije ko je tu, nego šta imamo, kaže ona i dodaje da je uz dobro društvo bilo lako organizovati razne igre poput “vije”, žmurke, lopova i žandara.
-U vreme kada sam ja bila dete, ovde nije postojao ni teren koji sad postoji. Prvo je napravljen teren za odbojku, pa su dečaci po potrebi, kada bi želeli da igraju fudbal, skidali odbojkašku mrežu, a golove sami donosili sa terena Medicinske škole, a zatim ih vraćali. Morali smo se snalaziti (smeh). Kasnije smo dobili golove na našem terenu, priseća se Dragana.
Mladi su se, najčešće, upoznavali tako što bi dečaci na pomenutom terenu igrali fudbal, a devojčice pratile “utakmicu” i čuvale im stvari. Na taj način razvile su se i prve simpatije, platonske ljubavi, ali i one prave, dugogodišnje. Prijatni vremenski uslovi nisu bili preduslov za okupljanje, “na česmi” je, i po suncu i po kiši, uvek bilo nekoga.
Kako je bilo nekada, tako je i sad. Došli su neki novi klinci, ali se suštinski ništa nije promenilo. Jedna arterska česma, nekoliko klupica i dobro društvo – to je sve što je potrebno za sreću.
Benska Bara je naselje koje je Šapčanima uvek pružalo dobrodošlicu i negovalo bezbrižne dane detinjstva.
-Sećam se da sam kao klinac gotovo ceo dan provodio na igralištu na “terenu” za klikere. To mi je bila najveća strast, priseća se Nikola Savić
najbolje ogledalo
Kada pomislim da ne idem dobrim putem u životu, da sam se možda uobrazila, kada i sama izgubim kompas, prijatelji me podsete ko sam. Mislim da su prijatelji iz detinjstva najbolje ogledalo, kaže Dragana Starčević
N. Marjanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
