Timski zagrljaj i motivacioni govor

Prvi put je na odbojkaški teren stao kao trinaestogodišnjak a danas je uspešan u svom poslu. Daleko od rodnog kraja, sada u ulozi trenera, niže upehe.
Zvonko Nikolić je devedesetih godina prošlog veka, kao i mnogi tadašnji dečaci i njegovi drugari iz odeljenja, odlučio da trenira odbojku, ne sluteći da će uspeti u ozbiljnoj konkurenciji da izbori svoje mesto u seniorskoj ekipi i bude njen dugogodišnji član. Tadašnje generacije nisu imale adekvatne uslove za bavljenje ovim sportom ali ih to nije sprečavalo da treniraju, igraju, nauče da pobeđuju ali i podnose poraze.
–Čini mi se da je dolazak u klub tadašnjeg trenera Dragana Maksimovića bio inicijalna kapisla za masovnost ovog sporta koji je i pre toga bio jedan od najpopularnijih. Sada, iz ove perspektive, moram priznati da su ljubav prema sportu i čvrsta determinisanost krasile sve članove OK “Tamnava” jer je opšte poznato da smo trenirali u objektu čija je prevashodna namena bila skladištenje i zamrzavanje voća i povrća u fabrici “Voćar” Koceljeva. Tu se odigrao i moj prvi trening. “Sala” je bila prepuna a na trening je dolazilo nas 30-ak. Tu smo bili, po pravilu, do aprila, a onda se igralo i napolju, na terenu ispred Doma kulture koga, koliko sam čuo, nažalost više nema. I pored nedostatka opštih uslova za rad, treniralo se i motivisanost je postojala na svakom treningu. Sa radošću se sećam svakog momenta i zahvaljujem se svima onima koji su deo tog sećanja- kaže Zvonko.
U vreme kada je on pravio svoje prve odbojkaške korake najpresudniju ulogu u motivisanju mladih za bavljenje sportom imali su nastavnici, a potom je, napominje, bila važna uloga trenera mlađih kategorija koji je morao biti izuzetan animator i pedagog.
Punih petnaest godina Zvonko je bio odbojkaš. Put ga je u 27. godini života odveo daleko od Koceljeve. Nastavio je svoju igračku a zatim započeo i trenersku karijeru.
–Počelo je sa muškom ekipom Kruševca u II ligi, zatim sa ženskim ekipama u Austriji, Danskoj, Finskoj, Srbiji i od ove polusezone sam ponovo u Finskoj. Iz godine u godinu sam se trudio da izgradim sebe, da napredujem, postavljam sebi sve više ciljeve...Jedan od najznačajnijih rezultata koji sam do sada ostvario je u Finskoj ligi plasmanom u polufinale Kupa i osminu Challenge Cup-a. Lično smatram da je za neke značajnije rezultate možda prerano jer bavljenje ovim poslom , pored svakodnevnog ličnog usavršavanja, zahteva i životno iskustvo. Ipak, moj plan je da u narednih sedam godina osvojim neko od odličja- ističe ovaj tridesetosmogodišnjak.
Govoreći o trenerskom pozivu Zvonko kaže da, osim unapred ustaljenih rutina pre utakmice, analitike i taktike, ima običaj da pre svakog meča, uz “timski zagrljaj”, održi kratak motivacioni govor. Tvrdi da je teško definisati šta znači dobar odbojkaš, posebno kada je reč o internacionalnim igračima. Najvažnije je da njihove navike i kulture budu sklopljene u jednu celinu u svrhu određenog cilja, jer “svi oni, sa svojim vrlinama i manama, u globalnoj slici čine neizostavni deo odbojkaške slagalice”.
On se osvrnuo i na srpsku reprezentativnu odbojku za koju je rekao da postignuti rezultati i osvojene medalje pričaju sami za sebe. Međutim, izrazio je zabrinutost zbog stanja u našoj klupskoj odbojci.
–Nažalost, nedostatak ulaganja u naš sport i nemogućnost igrača da žive od svojih zarada, naterala je mnoge da sreću potraže u inostranstvu. Nekada je bavljenje sportom omogućavalo lakšu afirmaciju i donosilo bolji društveni status. Danas to, očigledno, nije tako i sistem vrednosti je s vremenom značajno izmenjen. Ličnog sam mišljenja da za sada na klupskom nivou gubimo bitku sa inostranim klubovima na polju ponude. Svedoci smo da je naša liga u velikom zaostatku u odnosu na ostale zemlje u okruženju u kojima su veća ulaganja u odbojku dovela igrače koji svojim kvalitetom utiču na veću popularnost i razvitak ovog sporta – ocenio je Zvonko Nikolić.