Sećanje da bi se sačuvala budućnost

Romi - narod koji nije striktno vezan za neku državu, o čijoj prapostojbini ne postoji apolutni konsenzus struke, kao ni o pravcima njegove migracije, oduvek je doživljavan kao drugačiji. Ta posebnost korišćena je za različite nehumane mere protiv njih, što je dovelo do velikih stradanja, odnosno genocida u najvećem oružanom sukobu ikada, Drugom svetskom ratu.
Odnos prema populaciji Roma specifičan je kroz čitavu istoriju i dešavanja u nacističkoj Nemačkoj nisu početak diskriminatorskog odnosa, već nastavak i zaoštravanje mera nastalih ranije. Još je trajala tzv Vajmarska republika, odnosno Vajmarska Nemačka, kada su u Bavariji propisane prve striktne mere protiv Roma, odnosno „Cigana“, kako su nizovani u tom periodu.
- Istražujući na ovu temu, uvideli smo da su mnoge države, ne samo Nemačka, još od pretprošlog veka, kroz različite pravne mere, pravila, označavale i izdvajale Rome u odnosu na druge stanovnike. Čak i neke zemlje koje su danas pojam tolerancije, blagostanja. Među brojnim merama su prisilno iseljavanje u Britaniji (1912), zabrana brakova između Roma, odnosno zabrana nomadskog života usvojena u Rumuniji, potom poništavanje brakova članova ove i drugih nacionalnosti, pravno važeće u Mađarskoj. U nekim regionima Španije, Portugala, Francuske zabranjena je upotreba romskog jezika i romske odeće, a naravno, ekstremi su oduzimanje dece u Nemačkoj pretprošlog veka i sterilizacija u Norveškoj (1930) – naglasio je dr Milovan Pisari, istoričar, autor predavanja održanog u Muzeju šabačkih Jevreja povodom Međunarodnog dana Roma (8. aprila). Predavanje je deo ciklusa „Širimo znanje“, u organizaciji Narodnog muzeja.
Usvajanjem rasnih zakona u Nemačkoj 30-ih godina apsolutno su obuhvatili Rome, praktično pooštravajući već postojeće odredbe iz sredine prethodne decenije. Osnovan je Odsek za rasnu higijenu. Ideja je bila da se dokaže genetska predodređenost Roma za kriminal i različite devijantne oblike ponašanje i čime bi se opravdali naredni potezi, dodao je Pisari.
- Iz Berlina su tokom Olimpijskih igara 1936. isterani svi „Cigani“, kako su nazivani u to vreme Romi i sprovedeni u poseban logor. S početkom rata sve dostiže još jedan nivo ekstremnosti. Najvažnija i najtragičnija odluka donesena je 16. decembra 1942. godine kada su svi Romi, po naredbi, prebačeni u Aušvic. Otvoren je poseban deo logora za porodice, u blizini laboratorije zloglasnog dr Mengelea.
Ratni vihor poneo je Balkan na početku pete decenije 20. veka, a od tog trenutka i „oluja“ rasnih mera zgrabila je i Rome, zajedno sa drugim „označenim“ kolektivitetima. U Nezavisnoj državi Hrvatskoj opredelili su Jasenovac i za Rome. U Rumini su iseljeni u Besarabiju, nenaseljene krajeve, gde su praktično ostavljeni da „nestanu“.
-Prve mere u Srbiji stupile su na snagu u maju 1941. godine, najpre su internirani u logor „Topovske šupe“, od okupatora označen kao rasni logor. Treba napomenuti da je okupator antiromske mere isključivo namenio Romima nomadima, odnosno, iz svih odredbi, izuezti su Romi sa dokazima o stalnom prebivalištu. To je omogućilo da se neki Romi spasu, posebno iz logora „Sajmište“ gde su bile žene i deca. Pretpostavka je da je „Jevrejsko pitanje“ u Srbiji bilo primarno za snage okupatora, a sve ostalo sekundarno.
Najveće stratište Roma iz Šapca je Zasavica, masovno streljanje u oktobru 1941. godine.
-Streljanje je odmazda za akcije ustanika. Poznate su mere „Sto za jednog“. Kada je u borbama sa ustanicima poginuo 21 vojnik Rajha, okupatori su odlučili da „kvotu“ od 2.100 ljudi popune iz „Topovskih šupa“ i Šapca.
Rat je završen, Evropa je oslobođena pošasti nacizma i fašizma, no o genocidu nad Romima se malo pričalo.
-Vrlo su varijabilne brojčane vrednosti kada su u pitanju Romi koji nisu dočekali kraj rata. Procena je da ih je oko 300.000 stradalo tokom rata, a u Jugoslaviji se broj kreće između 26.000 i 90.000. Naravno postoje i manje i veće odrednice, te je tačno određivanje još u ranoj fazi.
Rom, u prevodu znači „čovek“. U vremenu zla, neki moćni i zli nisu se prema „čoveku“ odnosi kao prema čoveku, već su u svakom od njih videli kolektivite od rođenja spreman na zlo, a pune četiri decenije je moralo da protekne pre nego što su Nemci priznali genocid nad Romima. Novi vek je doneo prvi memorijalni kompleks u Berlinu. U Jugoslaviji su ranije nastajala različita obeležja startišta Roma.
- Ozbiljan pomak na ovom polju napravljen je tek pre desetak godina, kada i nastaju prvi značajni radovi na temu genocida nad Romima Obaveza nas kao istoričara, ali i kao ljudi je da se bavimo pitanjem koje je u istoriografiji zanemareno. Utvrđivanje istine o onome što se dogodilo ranije je jedina baza iz koje se grade preduslovi da se nešto slično nikada ne ponovi – zaključio je Pisari.

Dan Roma
Uvek osmog dana aprila na planeti se obeležava Dan Roma, međutim, uverena su romska udruženja, podsećanje na brojne probleme populacije ne sme da se svede samo na jedan dan.
- Kroz istoriju Romi i drugo stanovništvo u Srbiji dele i dobro i zlo, iza nas su vekovi zajedničkog života. Pomaci su napravljeni po pitanju statusa Roma u Srbiji, ali još uvek je to daleko od značajnih rezultata. Postoje akcioni planovi, deklaracije, na lokalnom i republičkom nivou, no uglavnom su to „slova na papiru“ – rekao je Dragan Stojiljković, predsednik Saveza udruženja Roma zapadne Srbije.

Dr Milovan Pisari je istoričar, doktorirao je na Univerzitetu u Veneciji s radom o zločinima nad civilima u Srbiji i Makedoniji tokom Prvog svetskog rata. Oblasti njegovog interesovanja su politike prema civilima u ratnim okolnostima u Evropi u XX veku, Holokaust, genocid nad Romima, antifašizam u Italiji i Jugoslaviji. Objavio je brojne naučne članke u Srbiji i inostranstvu. Koosnivač je Centra za primenjenu istoriju 2018. godine i autor dela „Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta“