Nije svejedno šta ostavljamo budućim generacijama

Grad Šabac jedan je od prvih u Srbiji koji je dobio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Na taj način zaokružen je sistem odvođenja i prečišćavanja voda u ovom području. Direktorka JKP „Vodovod“ Šabac Daniela Lovrin Gavrilović, istakla je da postrojenje uspešno funkcioniše od sredine 2016. godine. Najpre u probnom radu, a od 2017. je formalno, odlukom Skupštine grada predato Vodovodu na upravljanje.
Kako sistem funkcioniše i koje su njegove prednosti?
- Postrojenje je izuzetno značajan objekat za naš grad. Godišnje prečisti oko 3,5 miliona kubika otpadne vode . Voda koja se posle procesa prerade ispušta u Savu, čistija je od reke i do 40 %. Tehnološki proces prerade otpadnih voda funkcioniše bez ikakvih problema. Zadovoljavamo apsolutno sve parametre definisane projektom, a u poslednjih nekoliko meseci, s obzirom na to da imamo veće iskustvo u radu, značajno smo unapredili proces. Privilegija je živeti u gradu koji ima uređen sistem prečišćavanja otpadnih voda. Građanima šaljemo jasnu poruku da brinemo o njihovom zdravlju i da nam nije svejedno kakve prirodne resurse, pre svega mislim na vodu i zemljište, ostavljamo budućim generacijama.
Postrojenje značajno doprinosi i stvaranju pozitivnog privrednog okruženja i stimuliše investiranje u naš grad. Svi privredni subjekti koji posluju na teritoriji Grada, i koji žele da posluju, moraju da poštuju zakone iz oblasti ekologije i da otpadne vode koje nastanu u tehnološkom procesu prečišćavaju na adekvatan način. To znači da bi trebalo da izdvoje ogromna sredstva za izgradnju sopstvenih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Činjenica da Šabac ima postrojenje, daje im mogućnost da samo kroz predtretman, otpadne vode svedu na nivo prihvatljiv za ispuštanje u opšti sistem odvođenja otpadnih voda, i tako značajno smanje troškove.
Na koji način je rešen problem mulja?
- Jedini problem sa kojim smo se suočili u prethodne tri godine, koliko radi postrojenje, je problem zbrinjavanja mulja koji nastane u procesu prerade otpadnih voda. Naime, Glavnim projektom je predviđeno da se mulj sa šabačkog postrojenja deponuje na Regionalnu deponiju. Međutim vladajuće strukture u Sremskoj Mitrovici to ne dozvoljavaju, a država ih nažalost, u tome podržava. Dodatno komplikuje situaciju činjenica da država ne zna šta da radi sa muljem. Ne postoji državna strategija u ovoj oblasti. Međutim, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti, nismo tražili krivca, već rešenje za problem. Operater koji preuzima mulj sa postrojenja izvozi ga u Mađarsku. Dakle, trenutno, imamo rešenje, ali ostaje otvoreno pitanje i obaveza donošenja državne strategije u ovoj oblasti, tim pre što će u narednom periodu mnogi gradovi ući u proces izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Koliko ovakvih sistema trenutno ima u Srbiji?
- Šabac je trenutno jedan od tri grada u Srbiji koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje funkcioniše na zavidnom nivou. Na taj način, zaokružili smo sistem odvođenja i otpadnih voda. S obzirom na činjenicu da su mnogi gradovi u Srbiji u procesu izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao primer dobre prakse, često smo domaćini zainteresovanim kolegama iz cele Srbije i rado im prenosimo naša iskustva.
Projekat ima tri faze u koje će Evropska Unija, Republika Srbija i grad Šabac uložiti oko 18 miliona evra. Dokle se stiglo sa realizacijom?
- EU uložila je sredstva za izgradnju prve faze postrojenja. Ostala je obaveza države i Grada da izgrade drugu fazu, liniju mulja. To nam predstoji u narednom periodu. Grad je Odlukom o budžetu opredelio 150 miliona dinara za realizaciju druge faze, ali je država umesto 150 miliona , koliko je bila obavezna da izdvoji, opredelila samo 30 miliona. Trenutno tražimo tehničko rešenje da u okviru značajno manje opredeljenih sredstava izgradimo liniju mulja, i tako zaokružimo proces prerade otpadnih voda. Sigurna sam da ćemo u tome uspeti.