Tartif apsolutni pobednik

April u Šapcu obeležila je teatarska poslastica, Festival „Pozorišno proleće“. Tokom trajanja Manifestacije grad je disao posebnim ritmom umetnosti. Činjenica da je za neke izvedbe tražena karta više govori o izboru predstava proleća 2019. Ljubitelji i poštovaoci dramske umetnosti uživali su „neprilagođeni u klasicima“, shodno nazivu zvaničnog programa. Čini se da u današnjem vremenu klasični dramski tekstovi, nastali u prethodnim vekovima, ne gube na aktuelnosti i nose osobenu poruku, otvarajući mogućnost identifikacije za publiku.
Dodatnim programima Pozorište je izašlo iz okvira institucije i stvorena je simbioza između ustanova kulture u gradu. Scena „Lasta“ u svom okrilju obuhvatila je radionice, crtaonice i predstave za najmlađe Šapčane. Za one malo starije organizovana je Prolećna pozorišna škola „Kroz dramatruško oko“. Studenti pozorišnih akademija, mladi dramaturzi, reditelji i glumci imali su priliku da steknu nova znanja, iskustva kroz rad sa mentorima Tijanom Grumić, Filipom Grujićem i Dejanom Prćićem.

Nagrade za najbolje
Nakon sedam dana ozbiljnih i raznovrsnih pozorišnih događaja, rukovodeći se kriterijumom kreativne minucioznosti u umetničkom radu, žiri u sastavu Karpo Godina (predsednik), Nikola Ristanovski i dr Petar Kaukov je jednoglasno doneo odluku o nagradama.
-Svakog dana smo diskutovali o predstavi i na kraju je sve „sazrelo“, tako da nije bilo teško prepoznati kvalitet - rekao je predsednik žirija.
Nagrada za najbolju predstavu u celini pripala je predstavi „Tartif“ po motivima originalne Molijerove drame, autora i reditelja - Igora Vuka Torbice, u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, osvojivši šest od sedam nagrada. Osavremenjen tekst govori o licemerstvu, poslednjem okršaju porodice kao osnovne ćelije društva i predstavlja provorazredan pozorišni događaj koji otvara brojna pitanja. On ne nudi katarzu, ali ostavlja snažan utisak ogoljenosti i aktuelnosti današnje stvarnosti.
Kompozitor Vladimir Pejković poneo je priznanje za originalnu muziku predstave „Tartif“, dok je, sada već iskusan, reditelj Igor Vuk Torbica osvojio Nagradu za najbolju režiju pomenute predstave.
Glumica Hana Selimović za svoju izvedbu nagrađena je u kategoriji najbolje ženske uloge. Ovo je drugo uzastopno priznanje na Festivalu za talentovanu mladu dramsku umetnicu. U svom obraćanju zahvalila se žiriju i publici što su prepoznali da je "Tartif" predstava o svima nama.
-Šabac nije bilo koji grad i Proleće nije bilo koji Festival. Privilegovana sam zbog nagrade. Šabačka publika je znalačka publika i zbog toga mi je zadovoljstvo da ovde igram. Predstava je deo zajedničkog rada tima i rezultat ljubavi i posvećenosti - navela je Hana.
Nagradu za najbolju mušku ulogu poneo je Saša Torlaković za tumačenje Tartifa u istoimenoj predstavi.
-Pozorišna predstava je kolektivni čin, onda je i nagrada rezultat zajedničkog rada. Svakako da stvaraju jednu obavezu, kako za pozorište, tako i za svakog glumca, posebno kada je dobijena na ovakvom Festivalu koji je reprezent najboljih predstava u Srbiji - rekao je Torlaković.
Danica Grubački za ulogu Marijane u predstavi „Tartif“ dobila je priznanje namenjeno najboljoj mladoj glumici.
-Mnogo mi znači ova nagrada, jer je ovo važan Festival. Iako postoji samo četiri godine, svojim selekcijama je uspostavio autoritet i pokazao da je jedan od značajnijih u regionu. Mislim da je priznanje stiglo u važnom trenutku za naše pozorište koje vodi borbu za adekvatnu upravu i to nam je vetar u leđa. Ovo je jedna od 15 nagrada koju smo dobili za Tartif, a posebno zadovoljstvo donosi što je u Šapcu, koji je jedan od retkih slobodnih gradova - kaže Danica Grubački, glumica Somborskog pozorišta.
Nagrada za kreativna glumačka ostvarenja dodeljena je u tandemu Ljubomiru Bandoviću i Neli Mihailović za uloge Ilije i Danice Čvorović u predstavi „Balkanski špijun“ u izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu.
-Partnerska igra i partner na sceni je možda najvažniji segment jednog pozorišnog čina. Kada vam za partnera daju gospodina glumca Ljubomira Bandovića, onda je pozorišna čarolija moguća. Mislim da je publika prepoznala taj trenutak, kao žiri. Nikada ovakav aplauz nismo dobili kao u Šapcu. Bez publike sve je besmisleno. Uvek navijam za pozorišne festivale, koliko god da ih ima, meni se čini da ih je malo, jer niko ne obraća pažnju na kulturu. Pozorište ne sme da postoji samo u Beogradu i ima atmosferu pravog festivala, od trenutka kada zakoračite u teatar - rekla je glumica Nela Mihailović.

Budućnost srpskog
glumišta
Novinarski žiri Četvrtog teatarskog festivala ''Pozorišno proleće'' u sastavu: Teofil Pančić, Aleksandra Ćuk i Gordana Manjenčić, posle sedam odgledanih predstava u zvaničnoj konkurenciji festivala doneo je odluku da se nagrada „Zalog za budućnost“ dodeli glumici Marti Bjelici koja u impresivnom sadejstvu sa svojim koleginicama briljira u ulozi mlade Petrije, možda i najtežem glumačkom zadatku u predstavi ''Petrijin venac'', Ateljea 212 i glumcu Joakimu Tasiću za izuzetno komičarsko ostvarenje u veoma zahtevnoj i stilski rizičnoj ulozi Simeona Njegovana u predstavi ''Korešpodencija'' , Zvezdara teatra.
-Dobru ulogu je nemoguće odigrati bez pisaca, koji je tu ulogu napisao, bez kolega i njihovih sjajnih bravura, bez reditelja koji me je tokom proba strpljivo puštao da se iskažem, kao i dinamike igranja za koju sam zahvalna produkciji Zvezdara teatra. Svaka nagrada mladom stvaraocu znači potvrdu da je ono što radi tačno i istinito. Grad Šabac odiše posebnom atmosferom i mirom, a sada imamo nešto zajedničko i to me raduje - istakao je Tasić.

Kultura pokreće
promene
Festival je zatvorio gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i tom prilikom istakao da je "Proleće" moguće organizovati zahvaljujući većim izdvajanjima za kulturu i dodao da je u proteklih nedelju dana Šabac prošao kroz teatarski život Srbije.
-Uživali smo, sa smehom i u suzama, zapitani nad tim kako nam se dogodilo da živimo u Salemu i da nam Tartif lomi duše. Ali bez te zapitanosti nije moguće doneti odluku o borbi za promene. Lepota pozorišnog dela, kojoj smo svedočili, učvršćuje nas u uverenju da za nas, kao narod, ima nade. Lepota, kultura i umetnost će spasiti svet. U Šapcu izdvajamo sedam odsto budžeta za kulturu. Izaći ćemo pred Srbiju s velikim planom kulturne politike 2,0 odsto državnog budžeta za kulturu. Umesto 9,5 milijardi dinara, 25 milijardi. Za pozorišta, knjige i biblioteke, filmove, zaštitu kulturnog nasleđa, likovnu i muzičku umetnost i sve što omogućava stvaralaštvo - rekao je Zelenović.
Direktorka Šabačkog pozorišta Milena Bogavac istakla je da Proleće nije samo manifestacija pozorišta, nego praznik kulture čitavog grada i da se Šabac uspešno pozicionirao na mapi pozorišnog života Srbije.
- Mislim da je selekcija ove godine bila veoma dobra i smo imali odlične predstave. Bilo je sadržaja za konzervativniju i progresivniju publiku. Kada je reč o radu žirija, prezadovoljna sam, posebno što su moji favoriti dobro ocenjeni i nagrađeni. Posebna vrsta kredita pripada Omladinskom klubu i neverovatnoj „armiji“ od 30 volontera koji su bili domaćini i prvi u kontaktu sa posetiocima. Veoma sam ponosna na njih i organizaciju - navodi direktorka Šabačkog pozorišta.
Dodelom nagrada i izvođenjem predstave "Limunacija" po tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Nebojše Bradića završeno je Četvrto „Pozorišno proleće“, uz podnaslov "Neprilagođeni u klasici".
-Predstava govori o tome koliko smo kao narod sposobni i koliko možemo da prepoznamo nešto što je promena i kako to utiče na nas. Koliko učitelj uspeva u tome ostaje da publika proceni - zaključio je glumac Dejan Cicimilović.
U konkurenciji za nagrade četvrtog „Pozorišnog proleća” bile su i predstave „Petrijin venac” Ateljea 212, „Korešpodencija” Zvezdara teatra, „Veštice iz Salema” Srpskog narodnog pozorišta, „Hronika palanačkog groblja” Kruševačkog pozorišta i „Ujka Vanja” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Teatarski partneri
U okviru Festivala u ustanovama kulture u gradu organizovana su javna čitanja dramskih tekstova sa Sterijinog pozorja u cilju promocije savremene, domaće dramske književnosti.
-Sterijino pozorje već četiri godine podržava „Pozorišno proleće“. Šabačko pozorište ima bogatu saradnju sa poznatim festivalom i to se ogleda u tome što su pobednički tekstovi čitani i na ovogodišnjem Festivalu. Otišli smo korak dalje sa predstavom „Bacači prstiju, koja je nedavno premijerno izvedena. Nadam se da ćemo saradnju na obostrano zadovoljstvo nastaviti i u buduće. Ubeđen sam da će Proleće u narednim godinama imati odlične programe, jer samo uz kulturu, umetnost i pozorište možemo da negujemo vrednosti na kojima treba da počiva jedna zajednica - obrazložio je Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.

Odluka publike
3, 39 - „Hronika palanačkog groblja“ Kruševačko pozorište
4, 25 - „Korešpodencija“ Zvezdara teatar
4, 29 - „Petrijin venac“ Atelje 212
4, 44 - „Ujka Vanja“ Jugoslovensko dramsko pozorište
4, 58 -„Tartif“ u koprodukcija Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu
4, 61 - „Veštice iz Salema“ Srpsko narodno pozorište
4, 75- „Balkanski špijun“ Narodno pozorište u Beogradu

Ilija Čvorović-
simbol društvene
paranoje
Novina ovogodišnjeg festivala je nagrada publike, koja je imala priliku da posle odgledane predstave izabere najbolju. Favorit Šapčana je pozorišna adaptacija kultnog filma „Balkanski špijun“. Uz sjajnu glumačku ekipu, režiju i dramaturgiju potpisuje Tatjana Mandić Rigonat.
-Mislim da je tekst veoma katarzičan bez obzira što je film svima dobro poznat, jer je prebačen u današnje vreme. Ovo je realistički citat, koji poseduje širi okvir i kao posmatrača na scenu uvodi medije i medijsku mrežu. Aktuelna tema društvene paranoje, razlog je postavljanja Špijuna kao drame. Zanimalo me je šta se dešava kada jednom komadu kao što je „Balkanski špijun“ izbijete temelj, a to su tema staljinizma, Golog otoka. Šta je ono što ostaje i sa čime to menjate. Danas, fizički, ne postoji Goli otok, ali postoje mediji koji vrše izgon ljudi iz sfere normalnog. Ovde se proizvode neprijatelji na dnevnom nivou. Ljudi se huškaju mržnjom. Umberto Eko kaže da je društveni paranoik mnogo opasniji od pojedinačnog. Kod nas se radi o smišljenoj paranoji. Pitala sam se šta se dešava kada jedan dobar, pošten čovek, preko čijih leđa je prešlo toliko istorije, poveruje u delić onoga što prolazi kroz medijsku mrežu. Mnogi misle da je ono što Vanja Milačić govori dodato u predstavu, ali to nije tačno. U drami postoje vesti koje su iz 83 i 84 godine. Sve ono što je publika imala priliku da čuje preuzeto je iz naših medija. Kombinovane vesti koje šire mržnju - pojasnila je dramaturškinja Tatjana Mandić Rigonat.

Kritika idealan pozorišni
gledalac
Teatrolog i pozorišni kritičar Dragana Bošković tradicionalno je bila domaćin i moderator Okruglog stola. Nakon svake predstave u takmičarskom delu, u Galeriji „Vladislav Lalicki“, glumci i publika, razmenjivali su mišljenja i stavove o predstavama.
- Smatram da se predstavila kvalitetno odabrana grupa ostvarenja. Imali smo dobre predstave o kojima je bilo odličnih razgovora za okruglim stolom, zato što takvi komadi otvaraju značajne teme. Čini mi se da šabačka publika, iako je najdivnija pozorišna publika, još uvek malo diskutuje nakon odgledane predstave. Očekujem da će se to naredne godine promeniti. U teoriji pozorišta pozorišni kritičar je idealni gledalac. Okrugli sto kritike podržava nagradu koju je osvojio „Balkanski špijun“, mada, moram da priznam da nas je kao kritičare oduševila predstava „Veštice iz Salema“. Da se dodeljivala nagrada Okruglog stola, svakako bi priznanje pripalo ostvarenju Novosadskog pozorišta u režiji Nikite Milivojevića - navela je Bošković.