Sjaj večnosti

Pred nekim darovima ostanemo nemi, nekada se učinimo sićušnim pred veličinom talenta, pred silom veštine, pred osećajem divljenja kome se predajemo, onako, bez borbe. Svaka nota ima svoje obeležje, jasno, jednostavno, ali u skladu tih sitnih znakova krije se univerzum umetnosti, ono nešto što nas, ljude, izdvaja od svih drugih oblika života, što su samo posebni ljudi kroz istoriju umeli i znali da podele sa drugima. Osećamo se malim, slabim, ali i ponosnim jer pripadamo vrsti, rodu kome su pripadali neki, po naličju slični nama, a talentom, uistinu, nadomak neba.
Već pet petaka, učenici srednje Muzčke škole „Mihailo Vukdragović“ prolećne večeri boje tonovima najboljih kompozitora istorije, sortiranih po vrsti, naciji ili već nekom drugom kriterijumu. Ipak, to klasifikovanje nije prosto, ono koje deli, već suprotno, ono koje samo da temu gde svi prisutni osete zajedništvo, koje muzika približi pretvarajući dušu i srce u čulo sluha.
Pretposlednji aprilski petak beše u znaku klasičara. Muzički stilovi se razlikuju, ukusi diferenciraju slušaoce, ali kada stanete u vrtlog zvukova klasične muzike, samo se možete pokloniti i priznati veličinu, bilo da je razumete ili ne. Klasična muzika nije prva, ona je van svake konkurencije, a u tom kosmosu uvek će sijati zvezde Volfgana Amadeusa Mocarta, Johana Sebastijana Baha, Jozefa Hajdna. Malo od tog sjaja preneli su fenomenalni učenici Muzičke škole, interpretirajući velikane na način kojih ih, već sada, iako su još na početku svog rada i stvaralaštva, svrstva među moćne umetnike na slavu svojeg grada i škole.
Note Mocarta, Betovena, Hajdna, Kramarža, Đulijanija i Lenjanija u izvodili su te večeri: klavirski trio u sastavu: Goara Lazić, klavir, Milan Bogdanović, violina i Kristina Ivanković, violončelo, a potom učenici Muzičke škole: Nine Vasić, Irine Brodić, Alekse Šarčevića, Aleksandre Milutinović, Radovana Stojanovića, Jelene Stanković i Milice Lolić.
Tekstove posvećene klasicizmu i kompozitorima epohe čitali su glumci: Marko Ribić i Olivera Guconić.