Čuvajmo se starih i novih idola

U navečerje Vaskrsenja Hristovog, sa protođakonom dr Ljubomirom Rankovićem razgovarali smo o najvećem hrišćanskom prazniku, koji osmišljava sve ostale, onom koji uliva veru, daruje nadu i uči nas ljubavi. Donosi smisao. A „iskustvo smisla je“, kako je govorio naš filozof Mihajlo Đurić, „jedina istinska sreća čovekova“.
„Oduzmite Vaskrsenje Hristu, oduzeli ste Mu božanstvo, jer ste Mu oduzeli ono što Ga čini Bogočovekom, i Spasiteljem, i Vaskrsiteljem“ – pisao je Prepodobni Justin Ćelijski u knjizi „Pravoslavna filosofija života“. Vaskrsenje Hristovo potvrda je Njegovog učenja?
- Do Vaskrsenja, Hristos je učio o večnom životu; Vaskrsenjem je to potvrdio i dokazao da je On zaista Život večni. Do Vaskrsenja, učio je o neprestanoj ljubavi Božjoj prema ljudima; Vaskrsenjem je posvedočio tu ljubav, jer je radi čoveka pobedio najvećeg neprijatelja ljudskog – smrt. Da nije vaskrsao, Hristos ne bi bio ni Bog ni Gospod, ni Spasitelj ni Iskupitelj, nego običan čovek. Jedino u svetlosti Vaskrsenja, postaje jasan i objašnjiv Njegov život na zemlji i sva dela Njegova. Bez Njegovog Vaskrsenja, vera hrišćanska bila bi besmislena i nemoguća, jer bi smrt ostala nepobeđena. Ova istina omogućava Apostolu narodâ da kaže: …ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao. A ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim. Onda i oni koji usnuše u Hristu, propadoše. I ako se samo u ovome životu nadamo u Hrista, jadniji smo od sviju ljudi. No, zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli (1. Kor 15,16-20). Hristovo Vaskrsenje daje smisao i nebu i zemlji, i čoveku i ljudskoj istoriji. Klanjajući se Živome Bogu, mi se klanjamo i svom besmrtnom, neprolaznom ljudskom dostojanstvu.
Vaskrsenje Hristovo ima vanvremeni značaj. Kako istina Vaskrsenja odjekuje u naše dane, u životu savremenog sveta i čoveka?
- Istina Vaskrsenja posebno snažno odjekuje u našem vremenu, prepunom patnji i stradanja, vremenu u kojem se, kao retko kada ranije, postavlja pitanje smisla i cilja života. Svedoci smo činjenice da je iz dana u dan sve više usamljenih i ostavljenih. Ovo je epoha ledenih srca, bez tople ljudske reči. Mnogo je dece danas lišeno roditeljske pažnje i ljubavi, a bolnice su pune stradalnika koji boluju telom i dušom. Zavladao je veliki nemir u dušama ljudi širom sveta. Pojave kao što su nasilje, bahatost, pljačka, sklonost ka teroru i kriminalu, ugrožavanje mira i sreće drugih, proizilaze iz duhovno opustelih i moralno raslabljenih duša. Nažalost, mladi ljudi se izgube pre nego što pronađu svoj put u životu. Sebičnost i nepoštenje i danas, kao i juče, uništavaju svaki pravi život u zajednici, zajedničko dobro i imovinu. Nepoverenje i gramzivost, nasilje i otimanje tuđeg, ugrožavaju ličnost, čovekovu sigurnost i dostojanstvo. U takvom svetu, vera u Vaskrsenje Hristovo može biti početak velikog duhovnog preporoda i obnove, jer to je vera u život i smisao ljudskog bivstvovanja.

Epoha ledenih srca
Naše vreme nazvali ste „epohom ledenih srca“, a hrišćanstvo sebe naziva „religijom ljubavi“. Šta je hrišćanska ljubav i koliko je ostvariva u ovom svetu i veku?
- Život je lep samo kada je prožet ljubavlju i osmišljen kada smo zajedno sa gladnima i žednima, siromašnima i prognanima, u tamnici sa osuđenima. Ljubav nije samo reč, nego sila Božja, kada je prožeta i ispunjena žrtvom, davanjem sebe drugom, za dobro drugog. Život sa smislom je poziv na ljubav, na služenje Bogu i svakom čoveku. Sve dok život budemo shvatali kao služenje sebi, u svetu će vladati sukobi, nemiri i ratovi. Kada čovek prihvati da je pozvan da sebe daje za opšte dobro svih ljudi i da svoj talenat umnožava time što ga razdaje bližnjima, svaki put kada učini dobro delo, on predokuša Carstvo Nebesko u istoriji.
Ljubav je neophodna za mir i razumevanje među ljudima različitih religija, klasa, socijalnih slojeva, polova, različitosti uopšte?
- U velikoj i sveobuhvatnoj Tajni Božanske Ljubavi, prožete Vaskrsenjem Hristovim, otkriva se i ostvaruje Tajna Crkve Hristove, u koju su svi pozvani. Časni Krst, koji je Ravnoapostolni Car Konstantin video na nebu i pod čijim znakom je pre više od sedamnaest vekova pobedio, svojom vertikalom i horizontalom, ukida sve pregrade među ljudima i stvorenjima i sabira sve u jednu zajednicu. U toj zajednici, sabranoj oko Vaskrslog Hrista, nema Jelina ni Judejina …, roba ni slobodnjaka, nema muškoga roda ni ženskoga, nego je sve i u svemu Hristos (Kol 3,11). Zato mi, pravoslavni Hrišćani, ispovedamo Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, jedan Božji Narod sabran oko Hrista sa svih krajeva zemlje, iz svih naroda u svim vremenima.
Svedoci smo velikih tenzija i napetosti u životu hrišćanske crkve na Istoku i Zapadu. Stiče se utisak da već dve hiljade godina traje permanentni sukob između božanskog i ljudskog u crkvi?
- Neoprostiv je greh temeljiti Crkvu, u ovom i onom svetu, bilo vaseljensku bilo pomesnu, na bilo čemu ili bilo kome drugom, osim na Vaskrslom Hristu. Crkva je utemeljena na Hristu kao krajeugaonom Kamenu, na Prorocima, Apostolima i Svetim Ocima, a ispunjena svetim Tajnama i svetim vrlinama. Svoje ustrojstvo i istorijski poredak zasniva na toj svojoj unutarnjoj Tajni, prizivajući sve zemaljske narode da se krste u ime Oca, Sina i Svetog Duha i da drže sve što je Gospod zapovedio Svojim učenicima (Mt 28,19-20). Posebno naglašavamo da se Crkva temelji samo na Vaskrslom Spasitelju; jer, nažalost, dobro ste zapazili, kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti, pojedini ljudi, u neznanju ili u zloumlju, pokušavaju da utemelje sve na sebi, i nebo i zemlju, i crkvu i državu, rastačući tako blagoslovene tokove života, odvodeći pojedince i narode u propast „Zemlje nedođije“. Čuvajmo se starih i novih idola! Živimo večnom istinom Saborne Crkve Božje, koja jedina daje slobodu od greha, đavola i smrti!

Prividne slabosti
dece svetlosti
Kako lečiti Crkvu Hristovu od „ljudskog virusa“ u njoj?
- Utvrdimo svoj život u Crkvi na ljubavi i praštanju. Imajmo na umu da će Bog svima biti poslednji Sudija i da će On meriti isključivo po merilima dobra, bogoljublja i čovekoljublja. Ove vrednosti neophodno je utemeljiti u našim životima, bez izuzetka, opravdanja i izgovora na lake ili teške životne okolnosti, ukoliko želimo da se svrstamo među decu Božju. Poslednja reč neće biti ljudska, nego Božja. Ovaj nauk naših svetih predaka nikada ne smemo zaboraviti. Crkva poziva sve na bogoljublje i čovekoljublje, poziva Božji narod da svagda ostane uz Onoga Koji je pobedio sva stradanja i iskušenja, i smrt kao našeg najvećeg neprijatelja.
Kako se pobeda Hristova ispoljava u životu dece svetlosti?
- Smrću i Vaskrsenjem Gospod je podario ljudima nepobedivu i neuništivu snagu, kojoj ne mogu odoleti nikakve sile ovog sveta. Ta snaga ne ispoljava se kao zlo – samoreklamom i svetskom bukom. Naprotiv, ona se projavljuje u miru, trpljenju, u prividnim slabostima dece svetlosti. Onaj Koji je pobedio svet daruje snagu onima koji su Njegovi, da mirom i trpljenjem pobede strah u sebi, svoje neverje i maloverje. Da pobede svako nasilje nad decom Božjom i da mu odole, sigurni da je Božja sila svevremena, a ljudska privremena, da su sve sile ovoga sveta dolazile i prolazile dok je Bog ostajao, i svetinja Njegova, uspravno i nepokolebivo. Tako je bilo, tako jeste, i tako će biti.
Svedoci smo velike krize morala i ljudskog dostojanstva, vladavine brutalne sebičnosti i samoživosti među ljudima. Ima li crkva snage za podvig moralne i duhovne obnove na koju je prizvana?
- Verujući u Vaskrsenje Hristovo, verujemo u neprekidno obnavljanje ljudskog dostojanstva. Verujući u Vaskrsenje Hristovo i vaskrsenje uopšte, verujemo u mogućnost vaskrsenja ljudskog morala, stida i dobrote. Samo vera u Vaskrsenje može obnoviti veru i vernost nesebičnoj ljubavi. Samo vera u besmrtnost može spaliti samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem izlaz i spas iz naše tame i svih bezizlaza.
Šta biste poručili našim čitaocima u predvečerje najvećeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa?
- Radujmo se Vaskrslome Gospodu! Radujući se Njemu, radujemo se samima sebi, našoj večnosti i besmrtnosti. Klanjajući se Njemu Vaskrslome, klanjamo se večnom životu. Pričešćujući se Telom i Krvlju Njegovom, postajemo jedno sa Njim. U Vaskrslome Hristu otkrivamo sve naše pretke. Sve što je dobro u istoriji sveta i u istoriji našega roda nalazi se u Njemu, i postaje neprolazno i neuništivo. U Vaskrslome Hristu mi smo u zajednici sa našim Svetima i oni su sa nama! U Vaskrslome Hristu pravda uvek pobeđuje! Njime i u Njemu ona će pobediti i u naše dane! Ako je Vaskrsli Hristos sa nama i mi sa Njim – ko će protiv nas?
Radujemo se, Hristos Vaskrse!
- Vaistinu Vaskrse!

ŠTA JE POTREBNO ZA SREĆU
„Da bismo bili srećni potrebno je da naučimo istinski da volimo i dovoljno da praštamo. Nikada čovek ne može dosegnuti istinsku visinu kao kada voli i daje sebe iz ljubavi. Visini stremi i kada prašta i ne osvrće se na uvrede. Nikada čovek ne liči toliko na Boga kao kada Njega i brata moli za oproštaj. Ljubav i praštanje pružaju čoveku neizmernu radost. Čovek je najveći kada shvati da se svaka rđava reč koju uputi drugome vraća njemu i povređuje ga. Ne možemo drugom da nanesemo zlo, a da ne povredimo sebe. Sve što praštanjem poravnamo daje nam snagu da pobedimo. Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božji nazvati – rekao je Spasitelj naš (Mt 5,9); a mirotvorci su svi ljudi velikog srca koji vole i koji praštaju.“

O FENOMENU ZLA
„Za čoveka nema veće tajne i nepoznanice od postojanja zla u svetu. Ponekad nam se čini da se ono toliko sklupčalo i zgusnulo da ga možemo sasvim jasno videti, gotovo opipati. Zlo nastupa spektakularno, ono voli da se eksponira i da napuni sve štampane i elektronske medije porukom: „Život je besmislen, jer u njemu ja nepobedivo vladam“. Ovakva poruka ukazuje na događaje Velikog petka - zlo ne vlada samo zemljom, jače je i od Boga, jer i Njega Samog može da otera u grob – poručuje nečastivi, ne shvatajući da Hristos smrću Svojom pobeđuje smrt.“