Radenko Žunić

Dana 29.aprila 2019.godine preminuo je u Radenko Žunić, sin, brat, muž, otac, privrednik, Čovek. Rođen je 1937.godine u Beloj Reci kod Užica, a već 1946.godine preselio se sa ocem Ignjatom, majkom Radojkom i bratom Racanom u Šabac, na Kamičak za koji je ostao vezan da poslednjeg dana. I odatle, sa očevom platom lučkog radnika, od osnovne i srednje škole, preko zaposlenja u HI ZORKA ŠABAC, do završetka Ekonomskog fakulteta. Od referenta do generalnog direktora i potpredsednika Vlade Republike Srbije. Per aspera de astra.
Ovozemaljsko trajanje obeležile su mu dve ljubavi: Prema porodici i prema HI ZORKA ŠABAC.
Prvo radno mesto je dobio odmah po završetku srednje Mašinske škole u ZZ Ilandža, mestu kod Pančeva, da bi već posle godinu dana prešao u konstrukcioni biro HI ZORKA ŠABAC. Vrlo brzo je školovanjem uz rad završio Višu ekonomsku školu i Ekonomski fakultet. Već 1969.godine, tadašnji generalni direktor HI ZORKA ŠABAC, Krsta Avramović ga je izabrao za komercijalnog direktora kombinata. HI ZORKA je tada zapošljavala oko 2000 radnika. Po dolasku drugog velikog direktora HI ZORKA, Aleksandra Mitrovića 1972. godine na čelo kombinata, Radenko Žunić je postao zamenik generalnog direktora i na tom mestu je ostao do 1981. godine, kada je, po odlasku Aleksandra Mitrovića za predsednika PKS, bio izabran na mesto generalnog direktora. Na tom mestu ostaje do prvog maja 1986. godine kada je izabran na funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije. Tada je HI ZORKA zapošljavala više od 10.000 radnika.
Radenko Žunić je bio poslednji veliki direktor HI ZORKA. Bio je deo tima koji je filmskom brzinom uzdigao kombinat do giganta ondašnje države, a respektabilnog partnera u Evropi. Sistem koji su kreirali bio je organizovan po svim pravilima velikih zapadnoevropskih kompanija, sa izraženom disciplinom. Sa razvojem HI ZORKE razvijala se i šabačka opština. Izgrađeno je na stotine stanova, odobreno je na stotine beskamatnih stambenih kredita, izgrađeno je mnogo objekata socijalne infrastrukture, odmarališta u banjama i na moru, hala sportova, zatvoreni bazen i još mnogo toga. HI ZORKA je finasirala veliki broj sportova, kulturnih i umetničkih sadržaja. Veliki broj zaposlenih koristio je regresirani godišnji odmor. Pamte se kolone autobusa prema moru puni radnika sa decom.
U poslednjem intervjuu koji je Radenko Žunić uopšte dao 2010.godine „Glasu Podrinja“ isticao je da su najveća vrednost HI ZORKA bili njeni kadrovi u čiju je obuku i školovanje HI ZORKA uvek ulagala, a da za napredovanje nije bio presudan partijski angažman, već stručnost. Isticao je da mnogo ljudi u HI ZORKA je bilo na važnim direktorskim mestima, a nisu bili članovi Saveza komunista Jugoslavije.
U tom periodu nije bilo društvenog priznanja koje HI ZORKA i njeni kadrovi nisu dobili od strane društva.
Lično ću pamtiti Radenka Žunića, kao čoveka koji je mog prvog radnog dana u HI ZORKA, išao na posao peške, ruku pod ruku sa svojom suprugom Rajkom. I tako do prve kapije.
Godine 1988. je podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade Republike Srbije i počeo da radi u „JUGOHEMIJI“ gde je 1997. godine otišao u penziju.
Otišao je tiho, uporno se boreći protiv teške bolesti okružen pažnjom svoje supruge i sinova. Ispraćen je u Beogradu skromno sa velikim poštovanjem svojih prijatelja.
Oni koji su imali čast da poznaju Radenka Žunića, neće ga zaboraviti.
Neka je večna slava i hvala Čoveku Radenku Žuniću.