ZANIMANjE: SPORTSKI LEKAR
ZAMENA ZA LEKOVE
Medicina sporta je medicina u malom. Sportski lekari moraju mnogo da znaju da bi mogli preventivno da deluju. Fizička aktivnost je najbolji lek za bolesti srca, dijabet, depresiju, uopšte, bolesti koje sve više uzimaju maha. Tri do pet puta nedeljno, pola sat do sat, umerene fizičke aktivnosti usvojeno je kao koncenzus, ali, svako bi trebalo da sluša svoj organizam
Po završetku Medicinskog fakulteta, dr Jasmina Živković specijalizirala je medicinu sporta, koja u to vreme nije bila popularna kao danas. Za nju je to bio prirodan sled događaja, s obzirom na to da se oduvek bavila sportom. Prvo radno mesto, u nekadašnjem „Zorkinom“ dispanzeru, donelo je i prvo razočaranje.
Danas je drugačije, s obzirom na to da sportska medicina doživljava ekspanziju?
- Zahvaljujući našem trudu. Nas dvadesetak sportskih lekara iz cele Srbije, odlučili smo da se izborimo i podignemo sportsku medicinu na nivo koji zaslužuje. Najstariji i vredan pomena je dr Slobodan Živanić, specijalista sportske medicine, pri kraju karijere na VMA, koji nam je pomogao kao entuzijasta i naučnik. Bio je pravi autoritet koji nas je naučio svemu što je trebalo da znamo.
Mladi lekari su „zasukali rukave“, obilazili Evropu, gde je, u to vreme, počela da se razvija medicina sporta i posmatrali. To što su naučili, počeli su da primenjuju, svako u svom gradu.
- Tada su počele i prepreke. Prvi problem je nerešen status u sistemu zdravstva. Kada smo se izborili za status, onda se postavilo pitanje opreme.
Dr Jasmina u razgovoru otkriva da je „borba sa Scilama i Haribdama dugo trajala“ dok se okolnosti nisu promenile. Iz „Zorkinog“ dispanzera prešla je u Dom zdravlja „Dr Draga Ljočić“. I danas, tamo, u ambulanti za medicinu sporta, obavlja preventivne preglede.
- Kada dete počne da se bavi sportom, radi se neka vrsta selekcije i pregleda da bi se utvrdio njegov zdravstveni status. Ima i kurativnih pregleda, povreda koje tretiram. Često i rado primenjujem kineziotejping metod, koji je izuzetno efikasan kod oporavka mekih tkiva. Trake smanjuju bol i olakšavaju pokret. Cirkulacijom i vežbom dolazi do jačanja mišića, smanjenja otoka i skraćenja perioda oporavka.
- Da li, osim aktivnih sportista, dolaze i rekreativci?
- Nedavno su počeli i oni da dolaze. Sada su popularni maratoni, koji su jako dobri u borbi protiv sedentarnog načina života. Tako se održava zdravlje, bez „pucanja“ na rezultat. U maratonu su svi pobednici.
- Nedavno smo, 10. maja, obeležili Dan fizičke aktivnosti. Koje su preporuke za čitaoce?
- Da se redovno bave nekom vrstom fizičke aktivnosti. To može da bude i brza šetnja, plivanje, planinarenje, vožnja rolerima, priprema za maraton... Naravno, važno je uskladiti želje i mogućnosti. Takođe, bitno je biti hidriran u svakoj fizičkoj aktivnosti, nadoknaditi tečnost koja se potroši znojenjem. Posle nekog vremena, troše se i šećeri i soli i trebalo bi ih nadoknaditi kvalitetnim energetskim napicima.
Šta je sa vitaminima i mineralima?
- To je preventiva. Svako ko želi da se bavi fizičkom aktivnošću, trebalo bi da zna da troši više svih materija nego onaj koji sedi. Dakle, potrebna je redovna i adekvatna ishrana – 65% ugljenih hidrata, 20% masti i 15% proteina.
- Koliko je fizička aktivnost važna u borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti?
- Fizička aktivnost je najbolji lek za bolesti srca (infarkt, angina pektoris), dijabetes, depresiju, bolesti koje sve više uzimaju maha. Stara izreka kaže: „Nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost, a fizička aktivnost može da zameni mnoge lekove“.
- Koliko nam je, u proseku, fizičke aktivnosti potrebno?
- Tri do pet puta nedeljno, pola sata do sat, umerene fizičke aktivnosti usvojeno je kao konsenzus, a svako bi trebalo da sluša svoj organizam.
Dr Jasmina danas se rekreativno bavi sportom – šeta, skija, vozi bicikl, pliva... Planira da, sa sinom Vukom, koji je profesor fizičke kulture, otvori ambulantu za dijagnostikovanje poremećaja kičmenog stuba.
KIČMU LEČI
UPORNOST
„Mnogo je dece sa kifozama i skoliozama, što je posledica sedentarnog načina života. Kroz moju ambulantu prođe 70 do 80 odsto dece sa tom vrstom anomalije. Postoji Šrot metoda, koja je izuzetno dobra za skolioze i sve probleme koje ne zahtevaju operaciju, kao i druge tehnike koje prate smanjivanje krivine kičmenog stuba. To ne važi samo za mlade, nego i za odraslu populaciju. Potrebno je raditi adekvatne vežbe i biti uporan.“
Danas je drugačije, s obzirom na to da sportska medicina doživljava ekspanziju?
- Zahvaljujući našem trudu. Nas dvadesetak sportskih lekara iz cele Srbije, odlučili smo da se izborimo i podignemo sportsku medicinu na nivo koji zaslužuje. Najstariji i vredan pomena je dr Slobodan Živanić, specijalista sportske medicine, pri kraju karijere na VMA, koji nam je pomogao kao entuzijasta i naučnik. Bio je pravi autoritet koji nas je naučio svemu što je trebalo da znamo.
Mladi lekari su „zasukali rukave“, obilazili Evropu, gde je, u to vreme, počela da se razvija medicina sporta i posmatrali. To što su naučili, počeli su da primenjuju, svako u svom gradu.
- Tada su počele i prepreke. Prvi problem je nerešen status u sistemu zdravstva. Kada smo se izborili za status, onda se postavilo pitanje opreme.
Dr Jasmina u razgovoru otkriva da je „borba sa Scilama i Haribdama dugo trajala“ dok se okolnosti nisu promenile. Iz „Zorkinog“ dispanzera prešla je u Dom zdravlja „Dr Draga Ljočić“. I danas, tamo, u ambulanti za medicinu sporta, obavlja preventivne preglede.
- Kada dete počne da se bavi sportom, radi se neka vrsta selekcije i pregleda da bi se utvrdio njegov zdravstveni status. Ima i kurativnih pregleda, povreda koje tretiram. Često i rado primenjujem kineziotejping metod, koji je izuzetno efikasan kod oporavka mekih tkiva. Trake smanjuju bol i olakšavaju pokret. Cirkulacijom i vežbom dolazi do jačanja mišića, smanjenja otoka i skraćenja perioda oporavka.
- Da li, osim aktivnih sportista, dolaze i rekreativci?
- Nedavno su počeli i oni da dolaze. Sada su popularni maratoni, koji su jako dobri u borbi protiv sedentarnog načina života. Tako se održava zdravlje, bez „pucanja“ na rezultat. U maratonu su svi pobednici.
- Nedavno smo, 10. maja, obeležili Dan fizičke aktivnosti. Koje su preporuke za čitaoce?
- Da se redovno bave nekom vrstom fizičke aktivnosti. To može da bude i brza šetnja, plivanje, planinarenje, vožnja rolerima, priprema za maraton... Naravno, važno je uskladiti želje i mogućnosti. Takođe, bitno je biti hidriran u svakoj fizičkoj aktivnosti, nadoknaditi tečnost koja se potroši znojenjem. Posle nekog vremena, troše se i šećeri i soli i trebalo bi ih nadoknaditi kvalitetnim energetskim napicima.
Šta je sa vitaminima i mineralima?
- To je preventiva. Svako ko želi da se bavi fizičkom aktivnošću, trebalo bi da zna da troši više svih materija nego onaj koji sedi. Dakle, potrebna je redovna i adekvatna ishrana – 65% ugljenih hidrata, 20% masti i 15% proteina.
- Koliko je fizička aktivnost važna u borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti?
- Fizička aktivnost je najbolji lek za bolesti srca (infarkt, angina pektoris), dijabetes, depresiju, bolesti koje sve više uzimaju maha. Stara izreka kaže: „Nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost, a fizička aktivnost može da zameni mnoge lekove“.
- Koliko nam je, u proseku, fizičke aktivnosti potrebno?
- Tri do pet puta nedeljno, pola sata do sat, umerene fizičke aktivnosti usvojeno je kao konsenzus, a svako bi trebalo da sluša svoj organizam.
Dr Jasmina danas se rekreativno bavi sportom – šeta, skija, vozi bicikl, pliva... Planira da, sa sinom Vukom, koji je profesor fizičke kulture, otvori ambulantu za dijagnostikovanje poremećaja kičmenog stuba.
UPORNOST
„Mnogo je dece sa kifozama i skoliozama, što je posledica sedentarnog načina života. Kroz moju ambulantu prođe 70 do 80 odsto dece sa tom vrstom anomalije. Postoji Šrot metoda, koja je izuzetno dobra za skolioze i sve probleme koje ne zahtevaju operaciju, kao i druge tehnike koje prate smanjivanje krivine kičmenog stuba. To ne važi samo za mlade, nego i za odraslu populaciju. Potrebno je raditi adekvatne vežbe i biti uporan.“
M.Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
