Krivina u ogledalu
Dan pobede, dan posle
Srbija je jedina država u Evropi koja je Dan pobede slavila dan posle. Cela Evropa, uključujući i Rusiju, obeležila je Dan pobede 9. maja, samo je Srbija i ovoga puta ispala pametnija od svih i jedan od istorijski najbitnijih datuma proslavila 10. maja vojno-policijskim prikazom u Nišu.
Prvorođenom je važnije bilo da na Dan pobede bude u Tirani nego sa svojim narodom i paradu upriliči kada joj je vreme. U toj Tirani nije bilo ni Merkelove, ni Makrona, ni Si Đin Pinga, ni Putina. Samo balkanski državnici koje je neko baš tog dana okupio u glavnom gradu Tirane. A, kako to i takav mali skup da prođe bez Prvorođenog, taman posla da mu neko ukrade događaj.
Bilo kako bilo, ponovo su Nišlije morale dobrovoljno da dođu na događaj koji je organizovao Prvorođeni. U Kliničkom centru u Nišu su, kako izveštavaju mediji, otkazane sve planirane operacije. To je, rekao bi Miroslav Lazanski, uobičajena praksa, jer šta bi se desilo da dođe do nečeg neželjenog na vojno-policijskom prikazu. Nišlijama je ova dobrovoljni dolazak lakše pao, pošto nisu morali autobusima da putuju nekoliko stotina kilometara van svog rada, nego su imali to zadovoljstvo da budu u svom dvorištu.
Koliko je ova parada bila potrebna, koliko je koštala, ne znam, niti mogu da odgovorim. Vojska mi je uvek bila mrska organizacija. Za razliku od ministra vojnog, odslužio sam svoj dug otadžbini besmislenim jednogodišnjim vojnim rokom. Verujem, međutim, da je vojska neophodna i potrebna institucija, ali bez mene u njoj, tako da smatram sebe verodostojnim da na bilo koji način komentarišem bilo kakav prikaz.
Svi smo videli taj blagi izraz oduševljenja na licu Prvorođenog u Nišu. Kakav mu je izraz lica bio u zgradi Partrijaršije, to je drugi padež. Nemam dilemu da je, posle pumpanja balona samopouzdanjem u Nišu, Prvorođeni bio isti kakav je i na Pinku i na Hepiju. Želim da verujem da je barem malo morao da se preznoji pred pojedinim pitanjima pojedinih vladika. Ne znam kako se to divovski bori za Kosovo i Metohiju, kada pregovora više nema. Kako je moguće da takav div nije uspeo da, zajedno sa svojim prijateljima koji Srbiju nikada više nisu poštovali, natera Prištinu, koja je u rasulu, da povuče taksu od 100 odsto na srpsku robu? Gde se on to lavovski bori za Kosovu i Metohiju izuzev kada se lavovski trudi da pumpa sebi rejting na Pinku, Hepiju i ostalim megafonima svoje vlasti? Šta je to krucijalno za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji uradio sem što je ukinuo srpske paralelne institucije u toj pokrajini?
Nema te parade ili vojno-policijskog prikaza koji može da anulira činjenicu da je u trenutku kada je Srbija krvarila pod NATO bombama, Prvorođeni dobio jedan ar stambenog prostora u popularnoj Crvenkapi u Beogradu. Nijedna divovska borba ne može da smetne sa uma da se on teritorijalno širio, dok se Srbija smanjivala. Može on da priča koliko hoće, ali Kosovo i Metohija su izgubljeni zbog očajne politike koju je vodio Slobodan Milošević, čiji je udarni šraf u mehanizmu bio pravo Prvorođeni sa svojim ideološkim tatama - Šešeljem i Nikolićem. Kulminacija te porazne politike je kapitulacija u Kumanovu 1999. godine. O tome nećete čuti ni reč iz usta Prvorođenog, kao i činjenicu da dok on nije došao na vlast srpski narod je svoje lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji birao po srpskim zakonima, a sada ih bira po kosovskim. Gde je ovde div, i gde je ovde lav, voleo bih da mi neko pokaže.
Jedino što Srbija može u ovom trenutku, kada je reč o Kosovu i Metohiji, jeste da ne prizna tu tvorevinu kao nezavisnu državu. To niko ne može da nas natera. Čini mi se da to čak ni Evropa ne traži. Ona traži da ne spotičemo Kosovo u nameri da postane deo Ujedinjenih nacija i onih međunarodnih institucija gde još nije članica. To da će da nam daju da se razgraničimo, ne postoji ni promil šanse. Ne zbog naroda, koji je nepravedno optužen, već zbog jasnog stava međunarodne zajednice i dalje pretenzije Prištine na teritoriju Srbije.
Srbija će veliku cenu platiti zbog toga što je svoju sudbinu stavila u ruke nekome ko nije bio sposoban da reši problem prokišnjavanja sportske hale Pinki u Zemunu. Nadam se samo da sva ta vojna i policijska snaga koja je prikazana u Nišu neće biti iskorišćena za neke nove ratove i sukobe.
Prvorođenom je važnije bilo da na Dan pobede bude u Tirani nego sa svojim narodom i paradu upriliči kada joj je vreme. U toj Tirani nije bilo ni Merkelove, ni Makrona, ni Si Đin Pinga, ni Putina. Samo balkanski državnici koje je neko baš tog dana okupio u glavnom gradu Tirane. A, kako to i takav mali skup da prođe bez Prvorođenog, taman posla da mu neko ukrade događaj.
Bilo kako bilo, ponovo su Nišlije morale dobrovoljno da dođu na događaj koji je organizovao Prvorođeni. U Kliničkom centru u Nišu su, kako izveštavaju mediji, otkazane sve planirane operacije. To je, rekao bi Miroslav Lazanski, uobičajena praksa, jer šta bi se desilo da dođe do nečeg neželjenog na vojno-policijskom prikazu. Nišlijama je ova dobrovoljni dolazak lakše pao, pošto nisu morali autobusima da putuju nekoliko stotina kilometara van svog rada, nego su imali to zadovoljstvo da budu u svom dvorištu.
Koliko je ova parada bila potrebna, koliko je koštala, ne znam, niti mogu da odgovorim. Vojska mi je uvek bila mrska organizacija. Za razliku od ministra vojnog, odslužio sam svoj dug otadžbini besmislenim jednogodišnjim vojnim rokom. Verujem, međutim, da je vojska neophodna i potrebna institucija, ali bez mene u njoj, tako da smatram sebe verodostojnim da na bilo koji način komentarišem bilo kakav prikaz.
Svi smo videli taj blagi izraz oduševljenja na licu Prvorođenog u Nišu. Kakav mu je izraz lica bio u zgradi Partrijaršije, to je drugi padež. Nemam dilemu da je, posle pumpanja balona samopouzdanjem u Nišu, Prvorođeni bio isti kakav je i na Pinku i na Hepiju. Želim da verujem da je barem malo morao da se preznoji pred pojedinim pitanjima pojedinih vladika. Ne znam kako se to divovski bori za Kosovo i Metohiju, kada pregovora više nema. Kako je moguće da takav div nije uspeo da, zajedno sa svojim prijateljima koji Srbiju nikada više nisu poštovali, natera Prištinu, koja je u rasulu, da povuče taksu od 100 odsto na srpsku robu? Gde se on to lavovski bori za Kosovu i Metohiju izuzev kada se lavovski trudi da pumpa sebi rejting na Pinku, Hepiju i ostalim megafonima svoje vlasti? Šta je to krucijalno za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji uradio sem što je ukinuo srpske paralelne institucije u toj pokrajini?
Nema te parade ili vojno-policijskog prikaza koji može da anulira činjenicu da je u trenutku kada je Srbija krvarila pod NATO bombama, Prvorođeni dobio jedan ar stambenog prostora u popularnoj Crvenkapi u Beogradu. Nijedna divovska borba ne može da smetne sa uma da se on teritorijalno širio, dok se Srbija smanjivala. Može on da priča koliko hoće, ali Kosovo i Metohija su izgubljeni zbog očajne politike koju je vodio Slobodan Milošević, čiji je udarni šraf u mehanizmu bio pravo Prvorođeni sa svojim ideološkim tatama - Šešeljem i Nikolićem. Kulminacija te porazne politike je kapitulacija u Kumanovu 1999. godine. O tome nećete čuti ni reč iz usta Prvorođenog, kao i činjenicu da dok on nije došao na vlast srpski narod je svoje lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji birao po srpskim zakonima, a sada ih bira po kosovskim. Gde je ovde div, i gde je ovde lav, voleo bih da mi neko pokaže.
Jedino što Srbija može u ovom trenutku, kada je reč o Kosovu i Metohiji, jeste da ne prizna tu tvorevinu kao nezavisnu državu. To niko ne može da nas natera. Čini mi se da to čak ni Evropa ne traži. Ona traži da ne spotičemo Kosovo u nameri da postane deo Ujedinjenih nacija i onih međunarodnih institucija gde još nije članica. To da će da nam daju da se razgraničimo, ne postoji ni promil šanse. Ne zbog naroda, koji je nepravedno optužen, već zbog jasnog stava međunarodne zajednice i dalje pretenzije Prištine na teritoriju Srbije.
Srbija će veliku cenu platiti zbog toga što je svoju sudbinu stavila u ruke nekome ko nije bio sposoban da reši problem prokišnjavanja sportske hale Pinki u Zemunu. Nadam se samo da sva ta vojna i policijska snaga koja je prikazana u Nišu neće biti iskorišćena za neke nove ratove i sukobe.
Najnoviji broj
18. april 2024.
