RAZVIJANjE USLUGA PSIHOSOCIJALNE PODRŠKE I PRAVNOG
SAVETOVANjA ZA OSOBE KOJE ŽIVE SA HIV-OM
SAVETOVANjA ZA OSOBE KOJE ŽIVE SA HIV-OM
Zdravstveni ali i socijalni problem
„Kada je HIV u pitanju, moramo multisektorski pristupiti. Kako državni sektor, tako i civilni. Neophodna je podrška i zdravstvenih radnika i socijalnih
radnika“
radnika“
Proteklog utorka u Narodnom muzeju u Šapcu, u organizaciji Asocijacije „Duga“, održan je trening namenjen ljudima koji žive sa HIV-om i osobama koje rade u sistemima i organizacijama civilnog društva. Odvijao se u okviru projekta pod nazivom „Razvijanje usluga psihosocijalne podrške i pravnog savetovanja za ljude koji žive sa HIV-om“. Prema rečima Aleksandre Božinović Knežević, koordinatorke projekta, radi se o jednom od projekata koji „Čovekoljube“ sprovodi u 2003.godini.
-Šabac smo izabrali zato što imamo odličnu saradnju sa „Dugom“ i zato što i u njemu postoje ljudi koji žive sa HIV-om. Mislim da je potrebno raditi na decentralizaciji i omogućiti ljudima koji žive u manjim sredinama edukaciju. Na tribini je bila reč o posvećenosti terapiji, a predavanje na tu temu držala je doktorka Dubravka Selemović, zaposlena u Kliničkom centru u Beogradu, koja je govorila o davanjima i uslugama u okviru socijalnog sistema, o pravu i načinu borbe protiv diskriminacije, rekla je Aleksandra Božinović Knežević.
Aleksandar Prica, predsednik Asocijacije „Duga“ govorio je o radu organizacije, kako ovde tako i u celoj Srbiji, značaju testiranja, ranog otkrivanja virusa i uopšte pomoći ljudima i mapiranju onih koji nisu u sistemu.
-Nastavljamo sa aktivnostima vezanim za prevenciju HIV-a, lečenje i podršku HIV pozitivnim osobama, jer je to neodvojivo jedno od drugog. Kada je HIV u pitanju, moramo multisektorski pristupiti. Kako državni sektor, tako i civilni. Nemoguće je da rade jedni bez drugih. Neophodna je podrška kako zdravstvenih radnika, tako i socijalnih radnika, te je zbog toga na treningu socijalna radnica Milica Vasić govorila iz tog aspekta, istakao je Prica i dodao da veoma često, ne samo ljudi koji žive sa HIV-om već celokupna populacija u Srbiji ne zna svoja prava.
-Milica Vasić je stavila akcenat na to kako jedna socijalna radnica za dan može da prikupi svu dokumentaciju koja određenoj osobi iz Šapca treba, da bi uradila potvrdni test u Beogradu. Inače, doktorka Selemović nam je rekla da kada je intervencija povodom jednog našeg klijenta bila u pitanju, da smo zakasnili tri dana, bio bi mrtav, istakao je Prica.
Kada je reč o diskriminiaciji, jedna od najviše diskriminisanih populacija u Srbiji, jesu baš osobe koje žive sa HIV-om. Nažalost, baš u zdravstvenom sistemu.
-To je veliki problem. Imamo klijenta koje je diskriminisan u svom zdravstvenom sistemu u kom radi, iako ni na koji način ne može da dovede u opasnost ni pacijente ni kolege. Slobodno mogu reći da je prošao pakao zbog ponašanja kolega i koleginica. Kada izdajem HIV pozitivne rezultate zdravstvenim radnicima uglavnom mi kažu da im virus nije problem koliko jeste samo okruženje. Treninzi „Čovekoljublja“ bitni su zapravo, kako bi povećali samopouzdanje inficiranih osoba i pružili im podršku, rekao je Prica i dodao da je HIV danas koliko zdravstveni, toliko i socijalni problem.
Prema rečima doktorke Dubravke Selemović, postoje pacijenti koji ne mogu biti inficirani HIV-om.
-Reč je o koreceptorima koji se nalaze na ćeliji koju napada HIV. Da bi virus ušao u ćeliju, mora da ima receptore i koreceptore. Ako pacijent poseduje genetsku strukturu u kojoj nema koreceptora na svojoj ćeliji, virus ne može u nju da uđe. Ukoliko se virus HIV-a nađe u organizmu tog čoveka, ne može doći do infekcije. Takvih ljudi nažalost u svetu ima malo. Baš su ti ljudi, koji nemaju koreceptore iskorišćeni kao davaoci kostne srži za Berlinskog i Londonskog pacijenta koji su izlečeni. Kako su ćelije transplantirane u njihove organizme, replikovale su se i ne mogu biti inficirani HIV-om. To je poenta izlečenja, istakla je doktorka Selemović i dodala da u svetu postoji način da se otkriju ljudi koji se ne mogu zaraziti HIV-om, ali u Srbiji ne.
Danas se uz nove medikamente sa HIV-om uz lečenje može živeti više od 50 godina, a bez lečenja u zavisnoti od organizma, stadijuma i tipa progresije bolesti.
-Postoje pacijenti kod kojih se progresija odvija brzo. Faktički, posle ulaska virusa, obole od AIDS-a u roku od godinu dana. Devedeset odsto pacijenata se uklapa u to da 7 do 10 godina nema simtome, pa se pojave minimalni, a potom ozbiljniji. Vreme inkubacije od pojave ulaska virusa do pojave AIDS-a, traje najčešće 10 godina, a može trajati i 30 godina. To su pacijenti koji mogu da žive sa HIV-om ,a umru od potpuno druge bolesti, što je retko, rekla je doktorka Dubravka Selemović.
Preventivni
lek za HIV
Lek „Preep“se koristi za lečenje HIV-a, ali daje se i u preventivne svrhe, kao preekspoziciona prefilaksa. Taj lek je za ovaj redion postao nov pre godinu, dve, a u svetu se primenjuje već šest do sedam godina. To je praktino u emotivnim vezama, ako muškarac ima HIV, a žena želi potomstvo, a nema HIV. Tada je vrlo dobro i preporučljivo da koristi pomenuti lek. On sprečava dobijanje virusa.
-Šabac smo izabrali zato što imamo odličnu saradnju sa „Dugom“ i zato što i u njemu postoje ljudi koji žive sa HIV-om. Mislim da je potrebno raditi na decentralizaciji i omogućiti ljudima koji žive u manjim sredinama edukaciju. Na tribini je bila reč o posvećenosti terapiji, a predavanje na tu temu držala je doktorka Dubravka Selemović, zaposlena u Kliničkom centru u Beogradu, koja je govorila o davanjima i uslugama u okviru socijalnog sistema, o pravu i načinu borbe protiv diskriminacije, rekla je Aleksandra Božinović Knežević.
Aleksandar Prica, predsednik Asocijacije „Duga“ govorio je o radu organizacije, kako ovde tako i u celoj Srbiji, značaju testiranja, ranog otkrivanja virusa i uopšte pomoći ljudima i mapiranju onih koji nisu u sistemu.
-Nastavljamo sa aktivnostima vezanim za prevenciju HIV-a, lečenje i podršku HIV pozitivnim osobama, jer je to neodvojivo jedno od drugog. Kada je HIV u pitanju, moramo multisektorski pristupiti. Kako državni sektor, tako i civilni. Nemoguće je da rade jedni bez drugih. Neophodna je podrška kako zdravstvenih radnika, tako i socijalnih radnika, te je zbog toga na treningu socijalna radnica Milica Vasić govorila iz tog aspekta, istakao je Prica i dodao da veoma često, ne samo ljudi koji žive sa HIV-om već celokupna populacija u Srbiji ne zna svoja prava.
-Milica Vasić je stavila akcenat na to kako jedna socijalna radnica za dan može da prikupi svu dokumentaciju koja određenoj osobi iz Šapca treba, da bi uradila potvrdni test u Beogradu. Inače, doktorka Selemović nam je rekla da kada je intervencija povodom jednog našeg klijenta bila u pitanju, da smo zakasnili tri dana, bio bi mrtav, istakao je Prica.
Kada je reč o diskriminiaciji, jedna od najviše diskriminisanih populacija u Srbiji, jesu baš osobe koje žive sa HIV-om. Nažalost, baš u zdravstvenom sistemu.
-To je veliki problem. Imamo klijenta koje je diskriminisan u svom zdravstvenom sistemu u kom radi, iako ni na koji način ne može da dovede u opasnost ni pacijente ni kolege. Slobodno mogu reći da je prošao pakao zbog ponašanja kolega i koleginica. Kada izdajem HIV pozitivne rezultate zdravstvenim radnicima uglavnom mi kažu da im virus nije problem koliko jeste samo okruženje. Treninzi „Čovekoljublja“ bitni su zapravo, kako bi povećali samopouzdanje inficiranih osoba i pružili im podršku, rekao je Prica i dodao da je HIV danas koliko zdravstveni, toliko i socijalni problem.
Prema rečima doktorke Dubravke Selemović, postoje pacijenti koji ne mogu biti inficirani HIV-om.
-Reč je o koreceptorima koji se nalaze na ćeliji koju napada HIV. Da bi virus ušao u ćeliju, mora da ima receptore i koreceptore. Ako pacijent poseduje genetsku strukturu u kojoj nema koreceptora na svojoj ćeliji, virus ne može u nju da uđe. Ukoliko se virus HIV-a nađe u organizmu tog čoveka, ne može doći do infekcije. Takvih ljudi nažalost u svetu ima malo. Baš su ti ljudi, koji nemaju koreceptore iskorišćeni kao davaoci kostne srži za Berlinskog i Londonskog pacijenta koji su izlečeni. Kako su ćelije transplantirane u njihove organizme, replikovale su se i ne mogu biti inficirani HIV-om. To je poenta izlečenja, istakla je doktorka Selemović i dodala da u svetu postoji način da se otkriju ljudi koji se ne mogu zaraziti HIV-om, ali u Srbiji ne.
Danas se uz nove medikamente sa HIV-om uz lečenje može živeti više od 50 godina, a bez lečenja u zavisnoti od organizma, stadijuma i tipa progresije bolesti.
-Postoje pacijenti kod kojih se progresija odvija brzo. Faktički, posle ulaska virusa, obole od AIDS-a u roku od godinu dana. Devedeset odsto pacijenata se uklapa u to da 7 do 10 godina nema simtome, pa se pojave minimalni, a potom ozbiljniji. Vreme inkubacije od pojave ulaska virusa do pojave AIDS-a, traje najčešće 10 godina, a može trajati i 30 godina. To su pacijenti koji mogu da žive sa HIV-om ,a umru od potpuno druge bolesti, što je retko, rekla je doktorka Dubravka Selemović.
lek za HIV
Lek „Preep“se koristi za lečenje HIV-a, ali daje se i u preventivne svrhe, kao preekspoziciona prefilaksa. Taj lek je za ovaj redion postao nov pre godinu, dve, a u svetu se primenjuje već šest do sedam godina. To je praktino u emotivnim vezama, ako muškarac ima HIV, a žena želi potomstvo, a nema HIV. Tada je vrlo dobro i preporučljivo da koristi pomenuti lek. On sprečava dobijanje virusa.
K.J.Đ
Najnoviji broj
18. april 2024.
