Foto: Grad Šabac/ D.Pavlović
Treći „Vinaverovi dani evropske
kulture u Šapcu“
kulture u Šapcu“
Videlo KULTURE Šapca
Prijemom u Gradskoj kući koji je, za učesnike naučnog skupa organizovao gradonačelnik Nebojša Zelenović, zvanično su otvoreni "Treći Vinaverovi dani evropske kulture u Šapcu".
- Nema bolje emanacije duha Šapca od Vinavera. Najevropskiji poslenik naše kulture, koji je genijalnošću svoga slobodoumnog duha rasterivao mrak sa Srbije. U teška vremena, kojima svedočimo, građani su ovde odlučili da ne daju na sebe. Odlučili su da misle svojom glavom i da se bore protiv mraka koji se spustio na Srbiju. Jedno od glavnih oružja, kojima branimo normalnost i sabiramo snage da se izborimo za bolju Srbiju, jeste kultura - istakao je gradonačelnik Zelenović.
Kroz manifestaciju namera Grada je da javnosti približi lik i delo Stanislava Vinavera, jednog od najznačajnijih šabačkih intelektualaca, najevropskijeg među srpskim piscima i najsrpskijeg među evropskim piscima.
-Stvaralaštvo Stanislava Vinavera izuzetno je značajno za identitet našeg grada, ali je njegovo delo značajno prevazišlo granice Šapca postavši značajno za kulturni razvoj cele Srbije. Festival je posvećen savremenom stvaralaštvu, onima koji danas stvaraju i koji će postati tradicija za dve ili tri decenije - istakao je član Gradskog veća Igor Marsenić.
Ogledalo sveta
Gojko Tešić, organizator naučnog skupa „Stanislav Vinaver u/o srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi“, ocenio je skup i manifestaciju kao najsvetlije primere onoga što nazivamo "demetropolizacija srpske kulture".
-Šabac je pokazao da ima potencijal da bude važan centar evropske kulture, okupljajući mlade stvaraoce, te predstavlja presek svega aktuelnog, važnog i modernog u srpskoj umetnosti, jer ni sam Vinaver nije bio samo književni stvaralac, već se bavio različitim vrstama umetnosti - dodao je Tešić.
O odnosu Stanislava Vinavera prema srpskim piscima, književnosti i umetnosti na skupu u Bibilioteci šabačkoj, govorili su prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Predrag Petrović, prof. dr Tanja Popović, prof. dr Sava Damjanov, dr Žarka Svirčev, dr Vladan Bajčeta i dr Bojan Jović „Vinaverova parodijska anti-tradicija“, „Vinaverovo pantologijsko čitanje ženske književnosti“, „Nadgramatičar Vinaver“, „Vinaverov Laza Kostić“, „Poetika kinematografa: Vinaverovi eseji o filmu“, „Političko novinarstvo Stanislava Vinavera“ - samo su neke od tema o kojima su izlagači diskutovali.
Tokom trajanja festivala brojni kulturni sadržaji bili su dostupni Šapčanima. Raznovrstan program omogućio je posetiocima da se upoznaju sa stvaralaštvom Vinavera, ali i da prisustvuju koncertima, kreativnim radionicama, predavanjima. Institucije kulture podržale su manifestaciju i kroz inovativne pristupe otvorile su svoja vrata sugrađanima.
U okviru “Trećih Vinaverovih dana evropske kulture” na otvorenoj bini u Velikom parku, u organizaciji Šabačkog pozorišta, održana je literarna priredba "Pesničenje" koja okuplja autore i autorke svih generacija i oblika poezije. Zvanično je predstavljena i skulptura “Memories”, u Parku kod sokolane, vajara Marka Crnobrnje, koja je nastala u okviru rezidencijalnog programa Kulturnog centra u toku 2018. godine. Za srednjoškolce organizovana je radionica kreativnog medijskog izražavanja koju je vodila Marija Ratković, koautorka projekta „Videlo“, teoretičarka medija, publicistkinja, kolumnistkinja. Sa mladima je razgovarala o medijskom izražavanju, kao formi koja ne obuhvata samo pisanje, već i snimanje, prezentovanje priča za digitalne medije koji su primarni izvor informacija. Takođe, bilo je reči o zaštiti mladih na internetu.
Stvaralačka misao
Trećeg i završnog dana "Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu" gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović svečano je otvorio okrugli sto povodom prvog kola „Sabranih dela Radomira Konstantinovića“ rekavši da je štampanje ovog kapitalnog dela veliki poduhvat ne samo za Grad Šabac, nego i za celokupnu srpsku kulturu i da su različitost i otvoren dijalog potrebe svakog društva.
- Vinaverovi dani su okupili ljude koji veruju da Srbija može da postane pristojno mesto za život i da to ne može da se uradi bez kulture. Zbog toga je važno što Šabac izdvaja sedam odsto budžeta upravo za tu namenu. To je jedan od razloga zbog čega zastupam ideju da nacionalni budžet za kulturu bude 25 miliona dinara, dva i po puta više nego što je danas i to bi činilo dva odsto republičkog budžeta - rekao je Zelenović i dodao da je za Srbiju najvažniji dijalog.
- Bez dijaloga, klizamo ka sukobu i ko zna kakvoj nesreći. Ako ne otvorimo debatu teško ćemo se sukobiti i nećemo u parlamentu voditi političku borbu, već na ulici vršiti građansku neposlušnost. Moramo da podstaknemo stvaralačku misao u društvu i da se borimo protiv rijaliti pošasti koja je okupirala Srbiju i da govorimo o pravim vrednostima. Mnogi se pitaju zbog čega Šabac i Fondacija „Stanislav Vinaver“ štampaju sabrana dela Radomira Konstantinovića. Mislim da je bolje pitanje zbog čega neka velika nacionalna kuća to ne čini. Ovo je značajan poduhvat za celokupnu Srbiju, jer ono što je u svojim delima iskazao Konstantinović je upravo ono što nam danas treba: poštovanje različitosti, otvoren dijalog, tolerancija, otvaranje pravih životnih tema i kako da Srbija bude moderna, uređena država i deo Evropske unije. Zbog toga mi štampamo sabrana dela Konstantinovića.
U okviru okruglog stola povodom prvog kola „Sabranih dela Radomira Konstantinovića“, kapitalnog projekta u 30 tomova, u izdanju Fondacije Stanislav Vinaver iz Šapca i Dan Grafa iz Beograda, u Gradskoj kući govorila je i dr Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Prisutne je podsetila na duhovnu vezu Konstantinovića i Vinavera i pojasnila da se Konstantinović izdvojio svojim stavom, glasom i pravom na različitost još pedesetih godina prošlog veka, po uzoru na svog učitelja Vinavera.
-Šabac je retka sredina u Srbiji koja ima veliku tradiciju, značajne ljude, ali i ona koja ume da neguje tu kulturu i tradiciju poklanjajući joj veliku pažnju. Kroz stvaralaštvo i brojne inicijatvie regeneriše srpsko društvo i to radi na najbolji način. Sabrana dela Vinavera, a sada i Konstantinovića su sada dostupni čitaocima. Naša kultura je znala da bude selektivna da i eleminiše stvaraoce, a sada želimo da stvorimo jednu baštinu, kako za savremenike tako i za buduće generacije – istakla je dr Latinka Perović.
Kulturna manifestacija ove godine prerasla je u festival umetnosti i znanja i saradnje lokalnih i internacionalnih umetnika. Završena je simbolično žurkom u Narodnom muzeju.
- Nema bolje emanacije duha Šapca od Vinavera. Najevropskiji poslenik naše kulture, koji je genijalnošću svoga slobodoumnog duha rasterivao mrak sa Srbije. U teška vremena, kojima svedočimo, građani su ovde odlučili da ne daju na sebe. Odlučili su da misle svojom glavom i da se bore protiv mraka koji se spustio na Srbiju. Jedno od glavnih oružja, kojima branimo normalnost i sabiramo snage da se izborimo za bolju Srbiju, jeste kultura - istakao je gradonačelnik Zelenović.
Kroz manifestaciju namera Grada je da javnosti približi lik i delo Stanislava Vinavera, jednog od najznačajnijih šabačkih intelektualaca, najevropskijeg među srpskim piscima i najsrpskijeg među evropskim piscima.
-Stvaralaštvo Stanislava Vinavera izuzetno je značajno za identitet našeg grada, ali je njegovo delo značajno prevazišlo granice Šapca postavši značajno za kulturni razvoj cele Srbije. Festival je posvećen savremenom stvaralaštvu, onima koji danas stvaraju i koji će postati tradicija za dve ili tri decenije - istakao je član Gradskog veća Igor Marsenić.
Ogledalo sveta
Gojko Tešić, organizator naučnog skupa „Stanislav Vinaver u/o srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi“, ocenio je skup i manifestaciju kao najsvetlije primere onoga što nazivamo "demetropolizacija srpske kulture".
-Šabac je pokazao da ima potencijal da bude važan centar evropske kulture, okupljajući mlade stvaraoce, te predstavlja presek svega aktuelnog, važnog i modernog u srpskoj umetnosti, jer ni sam Vinaver nije bio samo književni stvaralac, već se bavio različitim vrstama umetnosti - dodao je Tešić.
O odnosu Stanislava Vinavera prema srpskim piscima, književnosti i umetnosti na skupu u Bibilioteci šabačkoj, govorili su prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Predrag Petrović, prof. dr Tanja Popović, prof. dr Sava Damjanov, dr Žarka Svirčev, dr Vladan Bajčeta i dr Bojan Jović „Vinaverova parodijska anti-tradicija“, „Vinaverovo pantologijsko čitanje ženske književnosti“, „Nadgramatičar Vinaver“, „Vinaverov Laza Kostić“, „Poetika kinematografa: Vinaverovi eseji o filmu“, „Političko novinarstvo Stanislava Vinavera“ - samo su neke od tema o kojima su izlagači diskutovali.
Tokom trajanja festivala brojni kulturni sadržaji bili su dostupni Šapčanima. Raznovrstan program omogućio je posetiocima da se upoznaju sa stvaralaštvom Vinavera, ali i da prisustvuju koncertima, kreativnim radionicama, predavanjima. Institucije kulture podržale su manifestaciju i kroz inovativne pristupe otvorile su svoja vrata sugrađanima.
U okviru “Trećih Vinaverovih dana evropske kulture” na otvorenoj bini u Velikom parku, u organizaciji Šabačkog pozorišta, održana je literarna priredba "Pesničenje" koja okuplja autore i autorke svih generacija i oblika poezije. Zvanično je predstavljena i skulptura “Memories”, u Parku kod sokolane, vajara Marka Crnobrnje, koja je nastala u okviru rezidencijalnog programa Kulturnog centra u toku 2018. godine. Za srednjoškolce organizovana je radionica kreativnog medijskog izražavanja koju je vodila Marija Ratković, koautorka projekta „Videlo“, teoretičarka medija, publicistkinja, kolumnistkinja. Sa mladima je razgovarala o medijskom izražavanju, kao formi koja ne obuhvata samo pisanje, već i snimanje, prezentovanje priča za digitalne medije koji su primarni izvor informacija. Takođe, bilo je reči o zaštiti mladih na internetu.
Stvaralačka misao
Trećeg i završnog dana "Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu" gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović svečano je otvorio okrugli sto povodom prvog kola „Sabranih dela Radomira Konstantinovića“ rekavši da je štampanje ovog kapitalnog dela veliki poduhvat ne samo za Grad Šabac, nego i za celokupnu srpsku kulturu i da su različitost i otvoren dijalog potrebe svakog društva.
- Vinaverovi dani su okupili ljude koji veruju da Srbija može da postane pristojno mesto za život i da to ne može da se uradi bez kulture. Zbog toga je važno što Šabac izdvaja sedam odsto budžeta upravo za tu namenu. To je jedan od razloga zbog čega zastupam ideju da nacionalni budžet za kulturu bude 25 miliona dinara, dva i po puta više nego što je danas i to bi činilo dva odsto republičkog budžeta - rekao je Zelenović i dodao da je za Srbiju najvažniji dijalog.
- Bez dijaloga, klizamo ka sukobu i ko zna kakvoj nesreći. Ako ne otvorimo debatu teško ćemo se sukobiti i nećemo u parlamentu voditi političku borbu, već na ulici vršiti građansku neposlušnost. Moramo da podstaknemo stvaralačku misao u društvu i da se borimo protiv rijaliti pošasti koja je okupirala Srbiju i da govorimo o pravim vrednostima. Mnogi se pitaju zbog čega Šabac i Fondacija „Stanislav Vinaver“ štampaju sabrana dela Radomira Konstantinovića. Mislim da je bolje pitanje zbog čega neka velika nacionalna kuća to ne čini. Ovo je značajan poduhvat za celokupnu Srbiju, jer ono što je u svojim delima iskazao Konstantinović je upravo ono što nam danas treba: poštovanje različitosti, otvoren dijalog, tolerancija, otvaranje pravih životnih tema i kako da Srbija bude moderna, uređena država i deo Evropske unije. Zbog toga mi štampamo sabrana dela Konstantinovića.
U okviru okruglog stola povodom prvog kola „Sabranih dela Radomira Konstantinovića“, kapitalnog projekta u 30 tomova, u izdanju Fondacije Stanislav Vinaver iz Šapca i Dan Grafa iz Beograda, u Gradskoj kući govorila je i dr Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Prisutne je podsetila na duhovnu vezu Konstantinovića i Vinavera i pojasnila da se Konstantinović izdvojio svojim stavom, glasom i pravom na različitost još pedesetih godina prošlog veka, po uzoru na svog učitelja Vinavera.
-Šabac je retka sredina u Srbiji koja ima veliku tradiciju, značajne ljude, ali i ona koja ume da neguje tu kulturu i tradiciju poklanjajući joj veliku pažnju. Kroz stvaralaštvo i brojne inicijatvie regeneriše srpsko društvo i to radi na najbolji način. Sabrana dela Vinavera, a sada i Konstantinovića su sada dostupni čitaocima. Naša kultura je znala da bude selektivna da i eleminiše stvaraoce, a sada želimo da stvorimo jednu baštinu, kako za savremenike tako i za buduće generacije – istakla je dr Latinka Perović.
Kulturna manifestacija ove godine prerasla je u festival umetnosti i znanja i saradnje lokalnih i internacionalnih umetnika. Završena je simbolično žurkom u Narodnom muzeju.
Tekst: M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
