LOŠE VREME UTIČE NA PČELE
Minimalan prinos bagremovog meda
Proleće koje više podseća na poznu jesen ne samo da loše utiče na raspoloženje, nego i na prirodu i prinose. Voće je lošijeg kvaliteta, a problem imaju i pčelari.
Uskoro se završava bagremova paša, a već je izvesno da će ovog, najkvalitetnijeg meda biti mnogo manje nego prethodnih godina. Mnogi pčelari ga neće uopšte ni cediti.
-Pčela uzima nektar sa cveta bagrema. Zbog kiše, veoma hladnih noći, a i hladnih dana, smanjeno je lučenje nektara. Pored toga, pčele po takvom vremenu ne mogu da lete, pa i ono što bi imale da uzmu sa cveta ne mogu, objašnjava pčelar iz Šapca Rade Ivanović.
Davor Šašić, veterinar iz Šapca koji ima oko 200 košnica objašnjava da bagrem cveta u tri faze, a prva je u nižem području, kao što je ovo naše. Cvetanje bagrema počinje oko 25. aprila i traje negde do 15. maja. Tzv. drugo i treće cvetanje bagerema, odnosno druga i treća paša su u višim predelima, još traju i prinos od njih će možda biti malo bolji.
-Mnogo pčelara uopšte neće cediti bagremov med. Oni kod kojih će nešto biti imaće izuzetno mali prinos, četiri do pet kilograma po košnici, dok je uobičajeno 15 do 20 kilograma, navodi Šašić.
Bagremov med je izuzetno kvalitetan i zdrav. Veoma je tražen u Evropi, pa se najveći deo proizvodnje izveze.
-Srbija je malo tržište i bagremov med se prevashodno izvozi. Na sreću, prošla godina je bila odlična, pa nam je ostalo nešto od tada, kaže Šašić.
Međutim, nemaju svi rezerve od prošle godine. Priliku zbog upražnjenog mesta na tržištu verovatno će pokušati da iskoriste falsifikatori.
-Prošle godine smo iz 150 košnica imali oko dve tone ovog meda, ove ako iscedimo 400 kilograma bićemo zadovoljni. Nije nam ostalo ništa od prošle godine. Bagremov med je izuzetno kvalitetan i tražen. Sadrži dosta minerala, a zbog blagog ukusa deca ga najradije jedu. Najtraženiji je i najskuplji, a izuzetna je potražnja za njim u Evropi. Falsifikatori će verovatno nabaviti neke količine pravog meda,a zatim ga razblaživati, dodavati šećer, ili šta god već da rade, smatra Ivanović.
Problem je što je izuzteno teško prepoznati falsifikovani med i tek u laboratorijama može da se otkrije pravi sastav.
-Falsifikatora uvek ima, bez obzira na prinose. Najpouzdaniji način da se dođe do kvalitetnog meda je da se on uvek kupuje od pčelara, odnosno u trgovinskim lancima i marketima ga ne treba tražiti, poručuje Davor Šašić.
Rade Ivanović upućuje na još jedan problem sa kojim se pčelari susreću zbog hladnog vremena, a to je rojenje pčela. Radi se o pojavi koju pčelari u normalnim uslovima ne dozvoljavaju.
-Ima mnogo pčela koje praktično ništa ne mogu da rade. Sabijaju se da greju leglo i vuku matičnjake, a zatim se legu matice koje odvode deo pčela i tako se društva smanjuju. Pčelari to prirodno rojenje ne dozvoljavaju, ali sada smo nemoćni, kaže Ivanović.
Oko 20. juna pčele počinju pašu lipe, a nakon toga suncokret. Pčelari se nadaju da će ih vremenski uslovi malo bolje poslužiti, a za bagrem je već kasno.
Uskoro se završava bagremova paša, a već je izvesno da će ovog, najkvalitetnijeg meda biti mnogo manje nego prethodnih godina. Mnogi pčelari ga neće uopšte ni cediti.
-Pčela uzima nektar sa cveta bagrema. Zbog kiše, veoma hladnih noći, a i hladnih dana, smanjeno je lučenje nektara. Pored toga, pčele po takvom vremenu ne mogu da lete, pa i ono što bi imale da uzmu sa cveta ne mogu, objašnjava pčelar iz Šapca Rade Ivanović.
Davor Šašić, veterinar iz Šapca koji ima oko 200 košnica objašnjava da bagrem cveta u tri faze, a prva je u nižem području, kao što je ovo naše. Cvetanje bagrema počinje oko 25. aprila i traje negde do 15. maja. Tzv. drugo i treće cvetanje bagerema, odnosno druga i treća paša su u višim predelima, još traju i prinos od njih će možda biti malo bolji.
-Mnogo pčelara uopšte neće cediti bagremov med. Oni kod kojih će nešto biti imaće izuzetno mali prinos, četiri do pet kilograma po košnici, dok je uobičajeno 15 do 20 kilograma, navodi Šašić.
Bagremov med je izuzetno kvalitetan i zdrav. Veoma je tražen u Evropi, pa se najveći deo proizvodnje izveze.
-Srbija je malo tržište i bagremov med se prevashodno izvozi. Na sreću, prošla godina je bila odlična, pa nam je ostalo nešto od tada, kaže Šašić.
Međutim, nemaju svi rezerve od prošle godine. Priliku zbog upražnjenog mesta na tržištu verovatno će pokušati da iskoriste falsifikatori.
-Prošle godine smo iz 150 košnica imali oko dve tone ovog meda, ove ako iscedimo 400 kilograma bićemo zadovoljni. Nije nam ostalo ništa od prošle godine. Bagremov med je izuzetno kvalitetan i tražen. Sadrži dosta minerala, a zbog blagog ukusa deca ga najradije jedu. Najtraženiji je i najskuplji, a izuzetna je potražnja za njim u Evropi. Falsifikatori će verovatno nabaviti neke količine pravog meda,a zatim ga razblaživati, dodavati šećer, ili šta god već da rade, smatra Ivanović.
Problem je što je izuzteno teško prepoznati falsifikovani med i tek u laboratorijama može da se otkrije pravi sastav.
-Falsifikatora uvek ima, bez obzira na prinose. Najpouzdaniji način da se dođe do kvalitetnog meda je da se on uvek kupuje od pčelara, odnosno u trgovinskim lancima i marketima ga ne treba tražiti, poručuje Davor Šašić.
Rade Ivanović upućuje na još jedan problem sa kojim se pčelari susreću zbog hladnog vremena, a to je rojenje pčela. Radi se o pojavi koju pčelari u normalnim uslovima ne dozvoljavaju.
-Ima mnogo pčela koje praktično ništa ne mogu da rade. Sabijaju se da greju leglo i vuku matičnjake, a zatim se legu matice koje odvode deo pčela i tako se društva smanjuju. Pčelari to prirodno rojenje ne dozvoljavaju, ali sada smo nemoćni, kaže Ivanović.
Oko 20. juna pčele počinju pašu lipe, a nakon toga suncokret. Pčelari se nadaju da će ih vremenski uslovi malo bolje poslužiti, a za bagrem je već kasno.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
