Berza

  • aero 896 ▲ 3,11%
  • dinnpb 3.606 ▼ -1,21%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 1.298 ▲ 0,23%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • slmh 4.500 ⚫ 0,00%
  • utsi 1.300 ▼ -13,33%
(13. jun 2019.)
NAJAVA UVOĐENjE PRAVA NA EUTANAZIJU

Humanost ili zločin

Stroga procedura, kroz tri instance. Neophodna ispunjenost tri preduslova. Šapčani podeljeni po ovom pitanju. Predstavnici pravoslavne i katoličke crkve protiv predloga
Za nekoga je samo drugo ime za čin samoubistva ili delo ubistva, eufemizam koji ne menja suštinu, dok je drugima garant dostojanstvenog odlaska za pojedinca i humanosti prema njemu i najbližima. Nacionalni mediji najavljuju mogućnost uvrštavanja „ubistva iz samilosti“, odnosno eutanazije u Građanski zakon.

Polarizovana javnost
Sagovornici u anketi koju smo sproveli govore u prilog stavu da je eutanazija tema o kojoj je javnost podeljena. Različitost stavova koji se kreću od apsolutnih zagovornika do oštrih protivnika oslikava se, ne samo na globalnom planu, već je teško kategorisati odgovore prema bilo kom kriterijumu (godinama, polu, obrazovanju).
Oni koji su privrženiji veri mahom su protiv zakonskog odobravanja eutanazije, smatrajući je samo formom greha pomenutog u svetim knjigama.
-Apsolutno sam protiv. Kao vernik smatram da je to samo jedan oblik samoubistva, neoprostivog greha ili ubistva, te se eutanazija krši sa mojim verskim uverenjima. Istovremeno, poznata su „čuda“, odnosno situacije u kojima se „otpisani“ oporave, a da to medicina ne može da objasni – ističe 28-godišnja Kristina Jelić.
-Medicina napreduje i uvek je moguće da se dođe do nekog rešenja koje trenutno nije vidljivo, a koje bi moglo da spasi život, vrati nadu i nema razloga da to neko onemogući nekakvom odlukom. Život je dar koji nema pravo neko da uskrati ili da ga se odrekne – smatra Milijana Milisavić.
Protivnika ima i među onima kojima religija nije osnov za krtiku, već pre svega strah od zloupotrebe, zajednički za svakog oponenta ubistva iz samilosti.
-Kod nas se sve vrlo lako pretvori u polje zloupotrebe, a postoji i suviše ljudi kojima je interes nadređen aspolutno svemu drugom, čak i životu. U takvoj situaciji najbliži poslednje što gube je nada, a dokle god postoji treba je čuvati. Svakako da ne bih volela da se ja nađem u toj situaciji, niti neko meni blizak, upitno je da li bi tako razmišljali – veruje penzinerka Marija Zorić.
Dok protivnici eutanaziju vide uglavnom kao zločin, krivično delo, pobornici naglašavaju humanost čina iz njihove perspektive. Mnogi su imali teško iskustvo nekoga bliskog čiju su patnju morali da posmatraju.
-Imao sam iskustvo člana porodice, koji je tek bio u četvrtoj deceniji života, kako u bolovima traži način da sebi prekrati muke, a lekari su potvrdili da nema spasa. To su momenti kada je smrt daleko bolja od dve alternative, a druga je život u neprestanim bolovima i agoniji, medikamenti prestanu da deluju u jednom trenutku treće opcije nema. Kada su muke takve, ovaj proces je pomoć – sabira teško iskustvo naš 35-godišnji sugrađanin Vasilije Prešić.
-Gledao sam nekoga najbližeg kako umire od kancera pluća i kako, kroz dah traži da ga ubiju. To je stravična nemoć i bol koji ostaju urezani. Ma koliko da neko to karakteriše drugačije, to je pomoć onima koji pate, a koje neizmerno volite – smatra Mitar Borović (40 - godina).
-Niko nije za zloupotrebu, te kada govorim u prilog ideji, isključujem tu mogućnost. Sam čin vidim kao human, jer ljudi ne traže, ne čeznu za smrti dok mogu da podnesu život u nekom trenutku, zahtev za eutanazijom imaju kada je zaista neizdrživo. Njihovo je pravo da odaberu kraj patnje – govori Novka Ivanić.
-Mislim da je ubistvo iz samilosti izuzetno human čin, ma kako to zvučalo čudno. Teško je i zamisliti situaciju u kojoj bol, fizički, razarajući ne prestaje ili život poput biljke gde ste najbližima samo teret. Govorimo o životu dostojnom čoveka, to nije taj život, a ako postoji dostojanstveni život, treba omogućiti i dostojanstvenu smrt – izričit je Predrag Petrovski.

Procedura
Najveći strah pisaca pravnog akta koji reguliše ubistvo iz samilosti je moguća zloupotreba na različite načine, te je, kako ističu, predviđena stroga procedura neophodna da se ispuni kako bi se eutanazija realizovala.
Zahtev za ovaj potez podnosi sam pacijent ili, ukoliko nije u mogućnosti on, onda članovi najbliže porodice. Zahtev se upućuje nadležnom, neparničnom sudu koji, posle procene, konsultuje veštake koji imaju rok od 15 dana da se izjasne. U slučaju pozitivnog mišljenja prestoji još jedan nivo.
Sudski postupak je hitan, a konačnu odluku donosi tročlano veće u čijem sastavu su sudija profesionalac i dvoje porotnika. Oni su krajnja instanca koja prihvata ili odbija zahtev. Ukoliko i Veće oduči potvrdno o zahtevu, donosi pravosnažnu i izvršnu odluku o sprovođenju postupka i načinu, a samo stručna lica eutanaziju mogu izvršiti.
Moguća je pasivna eutanazija, odnosno isključivanje aparata ili aktivna, ubrizgavanje sedativa.
Svako nepoštovanje propisane procedure podrazumeva krivičnu odgovornost po krivičnom zakonu. Trenutno, ubistvo iz samilosti, po izričitom zahtevu onoga na kome se izvrši nije dozvoljeno i kažnjava se kaznom zatvora od nekoliko meseci do tri godine.

Tri kategorije uslova
Eutanazija, odnosno ubistvo iz samilosti podrazumeva ispunjenost: humanih, stručnih i socijalnih preduslova. Za svaki od njih je nadležan stručnjak iz te obalsti, u svojstvu veštaka, a imenuje ih nadležni vanparnični sud.
HUMANI su stanje pacijenta u kojem trpi neizdržive bolove ili smetnje u dužem vremenskom peridu, za šta je nadležan psiholog.
STRUČNI predstavljaju mišljenje lekara koje jasno ističe da ne postoji mogućnost efikasnog lečenja, te da se situacija ne može menjati na bolje, bez obzira na naučna, stručna i praktična iskustva. O ovim uslovima izjašnjava se konzilijum lekara.
SOCIJALNI u kome je dugotrajno stanje obolelog, umirućeg takvo da je za članove uže porodice ili osobu koja se stara o pacijentu takve da znatno ugrožavaju njihovu materijanu egzistenciju ili budući socijalni položaj. Takvu procenu je dužan da donese socijalni radnik.
Crkve jedinstvene
Pitanje o kojem govorimo jedno je od onih gde pravoslavna i katolička crkva imaju sličan stav i pripadaju grupi protivnika eutanazije.
-Za nas čovek nije prost skup ćelija i organa, već je stvoren po liku Božjem. Gospod daruje život i samo ga on može oduzeti. Na ovaj način se narušavaju i ljudsko dostojanstvo i Božja volja. Eutanazija izopačuje profesionalnu dužnost lekara koji treba da očuva, a ne prekrati život – ističu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Grčka crkva je u svom dokumentu navela da voleti nekoga ne znači osloboditi ga tereta života, već to znači nositi težinu njegovog bola.
-Eutanazija po ovoj definiciji je moralno neprihvatljiva, suprostavlja se dostojanstvu i neprikosnovene vrednosti osobe i time i poštovanju prema Bogu, Stvoritelju i Spasitelju. Moralna doktrina Crkve dopušta prekid zahtevnih medicinskih postupaka koje ne mogu suštinski donositi izlečenje. Time se ne želi izazvati smrt ( kao kod eutanazije ) već se prihvaća činjenjica da je nemoguće smrt sprečiti. Upotreba analgetika kod teških bolesnika na samrti, sredstava za ublaženje bola, dozvoljena je i u slučaju da preti opasnost da se bolesniku skrate dani - jer se smrt ne traži ni kao cilj ni kao sredstvo, nego se prihvaća kao neizbežna – ističe Andrej Đuriček, župnik Crkve Svete Ane u Šapcu
D. B./N. K.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa