OTVORENA IZLOŽBA SLIKA OLGE VALDER PANIĆ
Ljubav i čežnja
Olga je Koceljevka koja je svojevremeno u odbojkaškoj istoriji svoga mesta ostavila dubok, neizbrisiv trag. Ipak, njena životna preokupacija postala je slikarstvo
U galeriji Zavičajnog muzeja otvorena je izložba slika “Ljubav i čežnja”, autorke Olge Valder Panić. Prvi put publika u njenom zavičaju ima priliku da vidi 32 slike, a izložba će biti otvorena do polovine avgusta meseca nakon čega se platna sele najpre u Kosovsku Mitrovicu, a potom u Beograd, Šabac, Valjevo...
Olga je Koceljevka koja je svojevremeno u odbojkaškoj istoriji svoga mesta ostavila dubok, neizbrisiv trag. Ipak, njena životna preokupacija postala je slikarstvo. Već decenijama živi i radi u Švajcarskoj gde je i otkrila svoj slikarski dar. Izlagala je u Nemačkoj i Švajcarskoj a posle 35 godina bavljenja slikarstvom ostvarila je svoje snove prezentujući slike svojim prijateljima, rođacima, zemljacima, u rodnoj Koceljevi. Baš zbog toga je samo otvaranje izložbe bilo emotivno. Neretko su se u očima autorke sakrivale suze radosnice.
–Ovo je prvi put da sam u Srbiji, u mojoj Koceljevi, sa mojim radovima. Ja jednostavno volim vas, ne znam zašto. U stvari, znam. Mi smo bili veoma siromašna familija. Nismo imali ništa. Ja sam u sportu uspela nešto. Zahvalna sam svima koji su tada pomagali moju familiju. Danas i ovih poslednjih godina gledam da ja nešto vratim mojoj Koceljevi koja mi je dala neko parče hleba pre toga. Hvala svima što ste došli- vidno uzbuđena obratila se autorka prisutnim gostima.
Na otvaranju izložbe slika govorila je Marijana Isaković, direktorka Šabačke gimnazije i Olgina prijateljica.
–Čast mi je i zadovoljstvo da sam danas ovde sa vama, u voljenom zavičaju. Olga Panić Valder je žena velikog srca i tople duše. Hrabri, borbeni sportista, koji se nikad ne predaje, ali i žena tananih emocija i umetničkog dara. Ličnost za duboko poštovanje. Pred nama su njene čudesne slike, plodovi raskošnog talenta, ali i dugogodišnjeg umetničkog traganja za pravim i bogatim izrazom kojim ona slika svoj doživljaj sveta i ljudi, treptaje svoje tanane duše- izjavila je Marijana, predstavljajući lik i delo ove umetnice i dodala da njene slike ne treba opisivati niti prepričavati jer one govore same za sebe.
–Dovoljno je stati pred njih i duboko se zagledati. Sve je tada posmatraču jasno. Prepoznaćete i radost i tugu, i nostalgiju, i otkrića novih svetova, i želje i nadanja, i veru i sumnju. Svega toga ima na ovim slikama koje su lirska biografija jednog uspešnog, ali ne uvek lakog života- ocenila je Isaković.
Na prvi pogled posmatrača će zaseniti eksplozija boja. Ipak, njena platna su protkana setom i oplemenjena slovenskom dušom.
–Ja sam morala da odem ali meni je duša ostala ovde. Zato su mi i slike takve. Na njima je nešto što je moralo da ostane ovde, ali delom i ono što sam doživela tamo- priča Olga koja, čini se, na svakom koraku širi pozitivnu energiju. Uvek govori iskreno o svojim emocijama i ne može da ih sakrije. Na njenim platnima se često susreće lik žene, devojke, devojčice...
–Dosta je skrivanja. Kada iskreno pokažeš svoja osećanja to i drugi osete i prelaze na njih. Žene su na platnima češće nego muškarci jer znam kroz šta žene prolaze. Moje su slike posvećene ženama. Kroz slike pokazujem emocije koje čovek nosi u sebi i neće da ih pokaže. A svi ih imamo. Samo ih neko krije. Kada bi svi pokazali svoje emocije svet bi bio jednostavniji. To bi bilo tako lepo- ocenila je Olga koja nema formalno obrazovanje u oblasti slikarstva.
Ipak, prepoznala je trenutak, otkrila talenat, ali su okolnosti pod kojima se to desilo za nju bile bolne i teške. Nakon otvaranja izložbe u svom zavičaju prvi put je javno govorila o periodu duboke depresije i životne krize. Spas je pronašla u veri u Boga i slikarskom platnu i bojama.
–Ovo govorim prvi put. Sa 25 godina, kada sam rodila sina, imala sam veliku krizu. Upala sam u depresiju. Privatan život nije išao kako treba. Jednostavno sam htela da umrem. Bila sam dete koje je odraslo u komunističko doba, ali sam odjednom tada počela da molim Boga da me ostavi da živim, radi moga sina. I od tada sam počela da verujem u ono više od nas, u Isusa kojeg sam videla. Tada sam obećala da ću njegovo ime uvek spominjati, da ću se njemu okrenuti, voleti ljude- otkriva ova umetnica, nekada najbolja odbojkašica Srbije, sa neprikosnovenim smeč udarcem.
Iz teških životnih trenutaka, u izazovima koje joj je život nametao, Olga je izlazila kao pobednik. Baš kao nekada na odbojkaškom terenu, bila je jaka. Kako kaže, odbojka joj je dala sve i taj sportski duh joj je kasnije pomogao u životu.
NOVAC OD SLIKE ZA POMOĆ VRTIĆU
Ljubav prema svom kraju i njenim stanovnicima Olga neprestano iskazuje rečima. Želju da pomogne onima kojima je pomoć neophodna, saosećajnost, empatiju, potrebu da pruži ruku podrške pokazala je i delima. U želji da pomogne vrtiću koji je nedavno poplavljen u bujičnim poplavama autorka je odlučila da jednu od svojih slika proda putem licitacije te da novac prikupljen na taj način donira ovoj ustanovi. Osim toga, ulaz u galeriju je besplatan ali svi posetioci koji žele mogu na ime nenaplaćenih ulaznica novac donirati ugroženima preko Crvenog krsta.
Olga je Koceljevka koja je svojevremeno u odbojkaškoj istoriji svoga mesta ostavila dubok, neizbrisiv trag. Ipak, njena životna preokupacija postala je slikarstvo. Već decenijama živi i radi u Švajcarskoj gde je i otkrila svoj slikarski dar. Izlagala je u Nemačkoj i Švajcarskoj a posle 35 godina bavljenja slikarstvom ostvarila je svoje snove prezentujući slike svojim prijateljima, rođacima, zemljacima, u rodnoj Koceljevi. Baš zbog toga je samo otvaranje izložbe bilo emotivno. Neretko su se u očima autorke sakrivale suze radosnice.
–Ovo je prvi put da sam u Srbiji, u mojoj Koceljevi, sa mojim radovima. Ja jednostavno volim vas, ne znam zašto. U stvari, znam. Mi smo bili veoma siromašna familija. Nismo imali ništa. Ja sam u sportu uspela nešto. Zahvalna sam svima koji su tada pomagali moju familiju. Danas i ovih poslednjih godina gledam da ja nešto vratim mojoj Koceljevi koja mi je dala neko parče hleba pre toga. Hvala svima što ste došli- vidno uzbuđena obratila se autorka prisutnim gostima.
Na otvaranju izložbe slika govorila je Marijana Isaković, direktorka Šabačke gimnazije i Olgina prijateljica.
–Čast mi je i zadovoljstvo da sam danas ovde sa vama, u voljenom zavičaju. Olga Panić Valder je žena velikog srca i tople duše. Hrabri, borbeni sportista, koji se nikad ne predaje, ali i žena tananih emocija i umetničkog dara. Ličnost za duboko poštovanje. Pred nama su njene čudesne slike, plodovi raskošnog talenta, ali i dugogodišnjeg umetničkog traganja za pravim i bogatim izrazom kojim ona slika svoj doživljaj sveta i ljudi, treptaje svoje tanane duše- izjavila je Marijana, predstavljajući lik i delo ove umetnice i dodala da njene slike ne treba opisivati niti prepričavati jer one govore same za sebe.
–Dovoljno je stati pred njih i duboko se zagledati. Sve je tada posmatraču jasno. Prepoznaćete i radost i tugu, i nostalgiju, i otkrića novih svetova, i želje i nadanja, i veru i sumnju. Svega toga ima na ovim slikama koje su lirska biografija jednog uspešnog, ali ne uvek lakog života- ocenila je Isaković.
Na prvi pogled posmatrača će zaseniti eksplozija boja. Ipak, njena platna su protkana setom i oplemenjena slovenskom dušom.
–Ja sam morala da odem ali meni je duša ostala ovde. Zato su mi i slike takve. Na njima je nešto što je moralo da ostane ovde, ali delom i ono što sam doživela tamo- priča Olga koja, čini se, na svakom koraku širi pozitivnu energiju. Uvek govori iskreno o svojim emocijama i ne može da ih sakrije. Na njenim platnima se često susreće lik žene, devojke, devojčice...
–Dosta je skrivanja. Kada iskreno pokažeš svoja osećanja to i drugi osete i prelaze na njih. Žene su na platnima češće nego muškarci jer znam kroz šta žene prolaze. Moje su slike posvećene ženama. Kroz slike pokazujem emocije koje čovek nosi u sebi i neće da ih pokaže. A svi ih imamo. Samo ih neko krije. Kada bi svi pokazali svoje emocije svet bi bio jednostavniji. To bi bilo tako lepo- ocenila je Olga koja nema formalno obrazovanje u oblasti slikarstva.
Ipak, prepoznala je trenutak, otkrila talenat, ali su okolnosti pod kojima se to desilo za nju bile bolne i teške. Nakon otvaranja izložbe u svom zavičaju prvi put je javno govorila o periodu duboke depresije i životne krize. Spas je pronašla u veri u Boga i slikarskom platnu i bojama.
–Ovo govorim prvi put. Sa 25 godina, kada sam rodila sina, imala sam veliku krizu. Upala sam u depresiju. Privatan život nije išao kako treba. Jednostavno sam htela da umrem. Bila sam dete koje je odraslo u komunističko doba, ali sam odjednom tada počela da molim Boga da me ostavi da živim, radi moga sina. I od tada sam počela da verujem u ono više od nas, u Isusa kojeg sam videla. Tada sam obećala da ću njegovo ime uvek spominjati, da ću se njemu okrenuti, voleti ljude- otkriva ova umetnica, nekada najbolja odbojkašica Srbije, sa neprikosnovenim smeč udarcem.
Iz teških životnih trenutaka, u izazovima koje joj je život nametao, Olga je izlazila kao pobednik. Baš kao nekada na odbojkaškom terenu, bila je jaka. Kako kaže, odbojka joj je dala sve i taj sportski duh joj je kasnije pomogao u životu.
Ljubav prema svom kraju i njenim stanovnicima Olga neprestano iskazuje rečima. Želju da pomogne onima kojima je pomoć neophodna, saosećajnost, empatiju, potrebu da pruži ruku podrške pokazala je i delima. U želji da pomogne vrtiću koji je nedavno poplavljen u bujičnim poplavama autorka je odlučila da jednu od svojih slika proda putem licitacije te da novac prikupljen na taj način donira ovoj ustanovi. Osim toga, ulaz u galeriju je besplatan ali svi posetioci koji žele mogu na ime nenaplaćenih ulaznica novac donirati ugroženima preko Crvenog krsta.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
