ZAVIČAJNE SENI MILIĆA STANKOVIĆA (MILIĆ OD MAČVE)
Ravnicu afirmisao bojama
Uz svoje ime dodao ime velike srpske ravnice, što je još jedan znak njegovog prepoznavanja u svetu i kod nas, ali i svojevrsna afirmacija rodnog kraja. Uvek je govorio kako njegov život dobija jarke boje kad se nađe u društvu, bilo gde među Mačvanima. Ponosio se što je rođen na selu i isticao kako ga je ono formiralo i oplemenilo mu dušu
Kad je prvi put ugledao svetlost dana, a sam je govorio da je to bilo na uvratinama velike očeve njive u ataru Belotića (Nakućište), strina Cuja mu je zarđalim srpom prerezala pupčanu vrpcu. Prvi značajniji ciklus njegovih slika nastao je u očevoj kolebi, na imanju Stankovića u istom delu sela.
Vraćajući ovu priču u današnju svakodnevicu, primećujemo da znatiželjni posetioci pošte u Bogatiću, zaljubljenici u slikarstvo, često zastaju kraj freske “Srpske pošte na kraju drugog milenijuma”, Milića od Mačve u pošti mačvanske prestonice.
Na slici dominiraju dve najumnije srpske glave, Mihailo Pupin i Nikola Tesla. Kada je 1999. godine počelo bombardovanje Savezne republike Jugoslavije, njih dvojica su svojom bežičnom energijom privukli u nebesa predajnik Čot, koji jedno vreme nije radio, ali je odmah posle rata proradio. Jarko crveni horizont prolamaju leteći balvani i metalne ptičurine koje seju bombe. Na levoj strani slike vidi se Majevica, na desnoj Fruška gora. Iz Semberije dolazi duga kolona izbeglica. Naslikan je njihov prolazak kroz Mačvu, gostoprimstvo mačvanskih domaćina. Na slici se vide pošta i crkva u Bogatiću. U donjem delu su detalji iz muzejske poštanske knjige, od početka osnivanja srpskih pošta i ukaza Miloša Obrenovića do današnjih dana. U čitavom metežu ljudi, predmeta, tehnologije, puteva, našle su se i mačvanske kolebe, simbol jednog vremena u kome su se više rađala deca i legende.
Iz jedne takve u Nakućištu(atar Belotića pominjan na početku priče) Milić Stanković (Milić od Mačve) se šezdesetih godina prošlog veka vinuo u svet slikarstva i dostigao nebeske visine.
- Ideja za sliku rođena je iz Milićeve želje da ostavi nešto vredno zavičaju sa mnogih druženja sa zemljacima na Kuli( Kula na sedam vetrova na Zvezdari u Beogradu). Milić je često govorio kako ambijent opredeljuje ponašanje ljudi i zato se u svetu u bankama, poštama i hotelima nalaze vredna umetnička dela. Taj delić sveta želeo je da približi Mačvanima, a ova njegova slika je posebna dragocenost za poštu, kaže upravnik pošte iz tog perioda Zoran Ostojić, jedan od najzaslužnijih za nastanak ovog dela neprolazne vrednosti.
Izrada slike je trajala gotovo mesec dana. Predhodno dletovan zid umetnik je više puta premazivao sa 15 litara mleka, radi boljeg povezivanja boja. Ostalo je bio dar njegove nebeske kičice. Tih dana je u poštu dolazilo mnogo ljudi, prijatelja i zaljubljenika u slikarstvo.
- Milić je govorio kako njegov život dobija jarke boje kad se nađe u društvu, bilo gde među Mačvanima. Ponosio se što je rođen na selu i isticao kako ga je selo formiralo, probudilo i oplemenilo mu dušu. Sve što je zapamtio iz detinjstva, zavoleo je na selu i u očevoj kolebi, gde je nastao njegov prvi izuzetno uspešan ciklus slika, priseća se doktor Slobodan Boban Berić, slikar iz Bogatića, jedan od prvih sledbenika Milićevog dela i svedok nastanka slike.
Milić je uvek žurio da dovrši svoje delo, jer se bojao tesnog prostora i kratkog vremena, za svoje neostvarene snove. Sam je govorio da za to ustaje sat ranije, a naslikao je 7.500 slika, više od 13.000 grafika i na stotine ikona i fresaka.
Prva fresko-slika koju je darivao svojim zemljacima, “Metamorfoza Mačve na Bitvi”, nastala je 1968. godine na centralnom zidu tadašnjeg hotela “Cer” u Bogatiću. Tri decenije kasnije zid pošte u ovoj varošici krasi freska “Srpske pošte na kraju drugog milenijuma”, novi i poslednji poklon znamenitog umetnika rodnom kraju.
Na prvoj je prikazao ceo jedan život Mačvana, od rođenja iz ljuske jajeta, preko lagodnog i težačkog života, bojeva i vojevanja iz slavne prošlosti, sve do smrti i spomenika. I na drugoj slici je trag o životu Mačvana, ali za razliku od motiva sa prve, iz bezbrižnog i mirnog vremena, drugi se odnose na strah, brigu i nespokojstva, koja su proizvod novije istorije.
Svojevrstan spoj realizma i fantazije, spoj jednog lirskog osećanja sveta i onog što čini brutalnu realnost života, koji nije štedeo Mačvane, odrazio se i na umetnikovom delu. Pažljivom posmatraču neće izmaći ni onaj gotovo nevidljivi deo prostora sa slike, što pripada svetu mašte, imaginacije i fantazije, koja je čudesno živa kod ljudi ovog kraja.
Ove Milićeve slike video je veliki broj ljudi, različitih znanja i obrazovanja. Mnogi su se za uspomenu kraj njih i fotografisali.
Vraćajući ovu priču u današnju svakodnevicu, primećujemo da znatiželjni posetioci pošte u Bogatiću, zaljubljenici u slikarstvo, često zastaju kraj freske “Srpske pošte na kraju drugog milenijuma”, Milića od Mačve u pošti mačvanske prestonice.
Na slici dominiraju dve najumnije srpske glave, Mihailo Pupin i Nikola Tesla. Kada je 1999. godine počelo bombardovanje Savezne republike Jugoslavije, njih dvojica su svojom bežičnom energijom privukli u nebesa predajnik Čot, koji jedno vreme nije radio, ali je odmah posle rata proradio. Jarko crveni horizont prolamaju leteći balvani i metalne ptičurine koje seju bombe. Na levoj strani slike vidi se Majevica, na desnoj Fruška gora. Iz Semberije dolazi duga kolona izbeglica. Naslikan je njihov prolazak kroz Mačvu, gostoprimstvo mačvanskih domaćina. Na slici se vide pošta i crkva u Bogatiću. U donjem delu su detalji iz muzejske poštanske knjige, od početka osnivanja srpskih pošta i ukaza Miloša Obrenovića do današnjih dana. U čitavom metežu ljudi, predmeta, tehnologije, puteva, našle su se i mačvanske kolebe, simbol jednog vremena u kome su se više rađala deca i legende.
Iz jedne takve u Nakućištu(atar Belotića pominjan na početku priče) Milić Stanković (Milić od Mačve) se šezdesetih godina prošlog veka vinuo u svet slikarstva i dostigao nebeske visine.
- Ideja za sliku rođena je iz Milićeve želje da ostavi nešto vredno zavičaju sa mnogih druženja sa zemljacima na Kuli( Kula na sedam vetrova na Zvezdari u Beogradu). Milić je često govorio kako ambijent opredeljuje ponašanje ljudi i zato se u svetu u bankama, poštama i hotelima nalaze vredna umetnička dela. Taj delić sveta želeo je da približi Mačvanima, a ova njegova slika je posebna dragocenost za poštu, kaže upravnik pošte iz tog perioda Zoran Ostojić, jedan od najzaslužnijih za nastanak ovog dela neprolazne vrednosti.
Izrada slike je trajala gotovo mesec dana. Predhodno dletovan zid umetnik je više puta premazivao sa 15 litara mleka, radi boljeg povezivanja boja. Ostalo je bio dar njegove nebeske kičice. Tih dana je u poštu dolazilo mnogo ljudi, prijatelja i zaljubljenika u slikarstvo.
- Milić je govorio kako njegov život dobija jarke boje kad se nađe u društvu, bilo gde među Mačvanima. Ponosio se što je rođen na selu i isticao kako ga je selo formiralo, probudilo i oplemenilo mu dušu. Sve što je zapamtio iz detinjstva, zavoleo je na selu i u očevoj kolebi, gde je nastao njegov prvi izuzetno uspešan ciklus slika, priseća se doktor Slobodan Boban Berić, slikar iz Bogatića, jedan od prvih sledbenika Milićevog dela i svedok nastanka slike.
Milić je uvek žurio da dovrši svoje delo, jer se bojao tesnog prostora i kratkog vremena, za svoje neostvarene snove. Sam je govorio da za to ustaje sat ranije, a naslikao je 7.500 slika, više od 13.000 grafika i na stotine ikona i fresaka.
Prva fresko-slika koju je darivao svojim zemljacima, “Metamorfoza Mačve na Bitvi”, nastala je 1968. godine na centralnom zidu tadašnjeg hotela “Cer” u Bogatiću. Tri decenije kasnije zid pošte u ovoj varošici krasi freska “Srpske pošte na kraju drugog milenijuma”, novi i poslednji poklon znamenitog umetnika rodnom kraju.
Na prvoj je prikazao ceo jedan život Mačvana, od rođenja iz ljuske jajeta, preko lagodnog i težačkog života, bojeva i vojevanja iz slavne prošlosti, sve do smrti i spomenika. I na drugoj slici je trag o životu Mačvana, ali za razliku od motiva sa prve, iz bezbrižnog i mirnog vremena, drugi se odnose na strah, brigu i nespokojstva, koja su proizvod novije istorije.
Svojevrstan spoj realizma i fantazije, spoj jednog lirskog osećanja sveta i onog što čini brutalnu realnost života, koji nije štedeo Mačvane, odrazio se i na umetnikovom delu. Pažljivom posmatraču neće izmaći ni onaj gotovo nevidljivi deo prostora sa slike, što pripada svetu mašte, imaginacije i fantazije, koja je čudesno živa kod ljudi ovog kraja.
Ove Milićeve slike video je veliki broj ljudi, različitih znanja i obrazovanja. Mnogi su se za uspomenu kraj njih i fotografisali.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
