SELO NEKAD I SAD
ROD RODILA ŠLjIVA RANKA
Varljivo leto ili i više od toga u šali, iako im nije do toga vele seljani Pocerine i Posavotamnave. Obilje kišnih dana i manjak sunca pospešili su bujanje bolesti a i pored silne hemije, tvrde poljoprivredni proizvođači, leka nema. Pred seoskom prodavnicom rasprede se priča o suvišnom prskanju po jednima i slabijem sadnom materijalu po drugima. Čak dodaju da se pojedinima ni ime ne da upamtiti ali da vidite čuda, uključi se vremešni brka. U dnu sela ona šljiva ranka ima krošnju ko orah srednje veličine a od kad smo bili deca kao da se smanjila. Uz smeh veli eto kao i mi a roda da se prekrstiš. Neobaveštena ne list uvrnut. A opet ima i uvrnutih voćara, pivo je već učinilo svoje.
Dovoljno da krenemo trag ranke koja je kad je ugledasmo odmah na prvi pogled zavredela pesmu rod rodila šljiva ranka. Plodovi ko kruške a boja, e to nam pojasniše i oni koji se ne sećaju kada je đed Stanoje uz pomoć oca da seća na srušene vajate, posadi... Trava povisoka oteža put do starine ali vredelo je svakog koraka. A kakva je tek rakija od ranke dobacuju i nastavljaju sve brojniji meštani. Mučenica da se pamti a ove u vreme obaranja trava i ona od deset dvanaest gradi je postala prošlost iako boljeg leka od obilnog znojenja nema . Bio je dobar i pekmez i slatko sa kolutićima limuna ali sušena i sada pred kišu zamiriše opojno. O visini neka vam posvedoči da pritka od desetak metara nije mogla u vrh same šljive a ostala ko zna od kada da čeka one koji kažu neće doći ni ovog leta. I tako reč po reč u nestvarnom hladu uz povetarac na bružulju sa slika naivaca opet poređenje da ovoj šljivi nijedna sorta ma i desetak puta ne može ni do kolena iako se većina uz krst vele postariji ovo leto će mnogi pamtiti a kazani imati neplanirane slobodne dane.
I krete poređenje poštovalaca i predanja o ranki ali i onih koji tvrde da je neka iz familije sa terena po šljivi znanom kalemljena na slabu osnovu pa eto ti muke i pored silne preporuke. I tako dok smo zavirivali u veliku travu da se ne pojavi neka neman starina koja nas dovede do šljive iz priče zamišljeno pogleda uprtog u daljinu reče da stari do trešenja šljive i kupljenja nisu travu kosili sećajući se svojih predaka koji su opet tvrdili da ko u voćnjaku travu kosi rakiju prosi... A dodaju posmatrači ima tu i trava koje čuda čine baš u ovakvim danima.
A i ašik šljiva je to reče baba u prolazu koja je satima tražila preku stazu ne našavši ni put kojim su po nju došli prosci ali i noći u zagrljaju krošnje ili pod ćilimom koji pamti poput nje i Radenka iz komšiluka. On beše stariji, ona jedinica pa malo kršna deva a i lep miraz i eto sve dođe do desetina potomaka a sve dodaje uz smešak bez pomoći šljive ranke ne bi osvanulo pa i prva pesma beše rod rodila šljiva ranka. Beše to vreme kada se živelo skromno ali uz pesmu i kopača i berača a šljive uz rečenu ranku bi i čuvena madžarka a rakiju prepuna burad koja pamte i turske pošasti vekovne.
Vratismo se istim putem i kako to hoće biti ugledasmo sasuhli nekada reprezentativni šljivik. Stabla sablasnog izgleda tavorila u tišini ali i njih niko poodavno nije obilazio. Teška godine, eto terena za one koji tvrde da je samo staro vredno, da kite o tome a dodaje starina poreklom iz Jadra da su Japanci koji su postavljali temelje i mašine giganta hemije pili u slast baš šljivu ranku koje sada na slavskom stolu nema, ali koliko je nje uskoro će biti i stolova zaključiše. Ko misli da je tu kraj eto i iznenađenja. U podalekom zaseoku vasceli šljivik od ranke koja se plavila ko sretnih leta. Ili je moralo ili je drugih ponestalo tek sa pobrđa odosmo uz šum pesme rod rodila šljiva ranka.
Dovoljno da krenemo trag ranke koja je kad je ugledasmo odmah na prvi pogled zavredela pesmu rod rodila šljiva ranka. Plodovi ko kruške a boja, e to nam pojasniše i oni koji se ne sećaju kada je đed Stanoje uz pomoć oca da seća na srušene vajate, posadi... Trava povisoka oteža put do starine ali vredelo je svakog koraka. A kakva je tek rakija od ranke dobacuju i nastavljaju sve brojniji meštani. Mučenica da se pamti a ove u vreme obaranja trava i ona od deset dvanaest gradi je postala prošlost iako boljeg leka od obilnog znojenja nema . Bio je dobar i pekmez i slatko sa kolutićima limuna ali sušena i sada pred kišu zamiriše opojno. O visini neka vam posvedoči da pritka od desetak metara nije mogla u vrh same šljive a ostala ko zna od kada da čeka one koji kažu neće doći ni ovog leta. I tako reč po reč u nestvarnom hladu uz povetarac na bružulju sa slika naivaca opet poređenje da ovoj šljivi nijedna sorta ma i desetak puta ne može ni do kolena iako se većina uz krst vele postariji ovo leto će mnogi pamtiti a kazani imati neplanirane slobodne dane.
I krete poređenje poštovalaca i predanja o ranki ali i onih koji tvrde da je neka iz familije sa terena po šljivi znanom kalemljena na slabu osnovu pa eto ti muke i pored silne preporuke. I tako dok smo zavirivali u veliku travu da se ne pojavi neka neman starina koja nas dovede do šljive iz priče zamišljeno pogleda uprtog u daljinu reče da stari do trešenja šljive i kupljenja nisu travu kosili sećajući se svojih predaka koji su opet tvrdili da ko u voćnjaku travu kosi rakiju prosi... A dodaju posmatrači ima tu i trava koje čuda čine baš u ovakvim danima.
A i ašik šljiva je to reče baba u prolazu koja je satima tražila preku stazu ne našavši ni put kojim su po nju došli prosci ali i noći u zagrljaju krošnje ili pod ćilimom koji pamti poput nje i Radenka iz komšiluka. On beše stariji, ona jedinica pa malo kršna deva a i lep miraz i eto sve dođe do desetina potomaka a sve dodaje uz smešak bez pomoći šljive ranke ne bi osvanulo pa i prva pesma beše rod rodila šljiva ranka. Beše to vreme kada se živelo skromno ali uz pesmu i kopača i berača a šljive uz rečenu ranku bi i čuvena madžarka a rakiju prepuna burad koja pamte i turske pošasti vekovne.
Vratismo se istim putem i kako to hoće biti ugledasmo sasuhli nekada reprezentativni šljivik. Stabla sablasnog izgleda tavorila u tišini ali i njih niko poodavno nije obilazio. Teška godine, eto terena za one koji tvrde da je samo staro vredno, da kite o tome a dodaje starina poreklom iz Jadra da su Japanci koji su postavljali temelje i mašine giganta hemije pili u slast baš šljivu ranku koje sada na slavskom stolu nema, ali koliko je nje uskoro će biti i stolova zaključiše. Ko misli da je tu kraj eto i iznenađenja. U podalekom zaseoku vasceli šljivik od ranke koja se plavila ko sretnih leta. Ili je moralo ili je drugih ponestalo tek sa pobrđa odosmo uz šum pesme rod rodila šljiva ranka.
SRETEN KOSANIĆ
Najnoviji broj
18. april 2024.
