RAZGOVOR SA DR NEBOJŠOM SOFRANIĆEM, EPIDEMIOLOGOM IZ ZZJZ ŠABAC
Izuzetno povoljna godina za komarce
Interesantno je da 80% inficiranih nema nikakvih simptoma, a 20% ima blage simptome – povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, što obično prođe bez dijagnostike. Ono što je opasno je da se kod jednog od 150 inficiranih, obično kod ljudi starijih od 50 godina koji imaju još neko oboljenje i pad imuniteta, pojavljuju neuroinvazivni slučajevi bolesti, sa upalom moždanica i mozga. Smrtnost kod tih oblika je veća
Sa dr Nebojšom Sofranićem, epidemiologom iz Zavoda za javno zdravlje Šabac, razgovarali smo o bolestima koje prenose komarci. Iako postoje nekolike zarazne bolesti koje ove napasti prenose, u Srbiji je prisutan virus Zapadnog Nila.
Od vektorskih bolesti o kojima govorimo, najpoznatija je malarija, koja je, na sreću, kod nas eliminisana?
- Kod nas su zabeleženi slučajevi malarije sredinom 20. veka, naročito posle Drugog svetskog rata. Poslednji slučaj malarije u Srbiji bio je 1964. a od 1973. ova bolest je u potpunosti eliminisana. Uzročnik kod nas ne postoji, ali, svake godine imamo deset do šesnaest slučajeva importovane malarije. To su slučajevi putnika koji su se zarazili u Africi, Aziji, Latinskoj Americi. Imamo komarce koji prenose malariju, ali nemamo autohtone, domaće slučajeve malarije. Komarci prenose žutu groznicu, dengu, čikungunju, zika virus, koji je najnoviji – prvi slučaj je evidentiran pre tri godidne u Brazilu. Takođe, istočni konjski encefalitis, zapadni konjski encefalitis i japanski encefalitis. No, ove bolesti nisu prisutne kod nas.
U Srbiji je prisutna groznica Zapadnog Nila?
Prvi slučaj u Srbiji zabeležen je 2012. godine. Prošle godine bio je rekordan broj slučajeva – 415 obolelih, od kojih je 36 umrlo. U Mačvanskom okrugu su tri osobe obolele, dve u Bogatiću i jedna u Loznici. Do kraja juna ove godine nije zabeležen nijedan slučaj groznice Zapadnog Nila u Srbiji, ali se očekuje. Od 1. juna počeo je epidemiološki nadzor koji traje do kraja oktobra. S obzirom na inkubaciju, od tri do dvanaest dana, smatra se da će se prvi slučajevi javiti u julu.
Koji su simptomi groznice Zapadnog Nila?
- Interesantno je da 80% inficiranih nema nikakvih simptoma, a 20% ima blage simptome – povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, što obično prođe bez dijagnostike. Ono što je opasno je da se kod jednog od 150 inficiranih, obično kod ljudi starijih od 50 godina koji imaju još neko oboljenje i pad imuniteta, pojavljuju neuroinvazivni slučajevi bolesti, sa upalom moždanica i mozga. Smrtnost kod tih oblika je veća. Znači, većina populucije ima virus sa blagim simptomima, ili bez njih. Ptice su rezervoar, iako same ne obolevaju, za razliku od konja. Sve ptice su rezervoari ovog virusa koji je otkriven još 1937. godine u Egiptu.
Otkud kod nas?
- Smatra se da postoji 3.500 različitih vrsta komaraca. Kada prosečna godišnja temperatura poraste za 0,1 stepen, komarci se sele 150 kilometara ka severu. Naporedo sa otopljavanjem klime, možemo očekivati porast oboljenja koja prenose komarci. U Grčkoj je prisutna denga, koje ranije nije bilo u toj zemlji. Možda će doći kod nas kada klima bude kao što je u Grčkoj. U svakom slučaju, možemo očekivati da će se pojaviti nova oboljenja koja prenose komarci.
Kako da se zaštitimo od groznice Zapadnog Nila?
- Trebalo bi nositi svetlu odeću sa dugim rukavima i nogavicama, koristiti repelente (insekticidi koji odbijaju komarce) mazanjem otkrivenih delova kože, postaviti mreže na prozore, izbegavati boravak napolju u sumrak, noću i rano jutro, kada su komarci najaktivniji. Trebalo bi menjati vodu u posudama za cveće kao i u posudama za kućne ljubimce svakih sedam dana, zato što komarci tu polažu jaja. Ženka živi od dve do tri nedelje, mada u uslovima kad ima dosta vode kao što je nedavno kod nas bilo, može da živi mesec dana i da polaže nekoliko puta 150 do 300 jaja na stajaće vode. Izuzetno je važno uništavanje komaraca larvicidima tokom zime u stajaćim vodama, a odrasle forme zaprašivanjem iz aviona ili vozila.
Nedavno je izvedena akcija zaprašivanja komaraca, mada ne primećujemo da je komaraca manje nego što ih je bilo. Šta mislite zbog čega je tako?
- Verovatno je mnogo više komaraca ove nego prošle godine. Takođe, zaprašivanje se mora više puta ponavljati. Ne znam kojim preparatima je rađeno, to nije u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje. Svake godine se povećava rezistencija na preparate, što znači da bi morali da se menjaju. Sa druge strane, ovo je izuzetno povoljna godina za komarce. Bilo je dosta vlage zbog padavina, a onda je naglo otoplilo. To su optimalni uslovi za njihov razvoj. Prošle godine smo imali u Šapcu zaraženih komaraca, ali nije bilo obolelih ljudi. Videćemo kako će biti ove godine.
„A komarci k'o rode...“ Sećajući se neprevaziđenog Zorana Radmilovića u ulozi Radovana Trećeg i nekih boljih vremena u kojima su „egzotični“ virusi bili „rezervisani“ za egzotične destinacije, ostaje nam da se informišemo i slušamo upozorenja i savete lekara.
Od vektorskih bolesti o kojima govorimo, najpoznatija je malarija, koja je, na sreću, kod nas eliminisana?
- Kod nas su zabeleženi slučajevi malarije sredinom 20. veka, naročito posle Drugog svetskog rata. Poslednji slučaj malarije u Srbiji bio je 1964. a od 1973. ova bolest je u potpunosti eliminisana. Uzročnik kod nas ne postoji, ali, svake godine imamo deset do šesnaest slučajeva importovane malarije. To su slučajevi putnika koji su se zarazili u Africi, Aziji, Latinskoj Americi. Imamo komarce koji prenose malariju, ali nemamo autohtone, domaće slučajeve malarije. Komarci prenose žutu groznicu, dengu, čikungunju, zika virus, koji je najnoviji – prvi slučaj je evidentiran pre tri godidne u Brazilu. Takođe, istočni konjski encefalitis, zapadni konjski encefalitis i japanski encefalitis. No, ove bolesti nisu prisutne kod nas.
U Srbiji je prisutna groznica Zapadnog Nila?
Prvi slučaj u Srbiji zabeležen je 2012. godine. Prošle godine bio je rekordan broj slučajeva – 415 obolelih, od kojih je 36 umrlo. U Mačvanskom okrugu su tri osobe obolele, dve u Bogatiću i jedna u Loznici. Do kraja juna ove godine nije zabeležen nijedan slučaj groznice Zapadnog Nila u Srbiji, ali se očekuje. Od 1. juna počeo je epidemiološki nadzor koji traje do kraja oktobra. S obzirom na inkubaciju, od tri do dvanaest dana, smatra se da će se prvi slučajevi javiti u julu.
Koji su simptomi groznice Zapadnog Nila?
- Interesantno je da 80% inficiranih nema nikakvih simptoma, a 20% ima blage simptome – povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, što obično prođe bez dijagnostike. Ono što je opasno je da se kod jednog od 150 inficiranih, obično kod ljudi starijih od 50 godina koji imaju još neko oboljenje i pad imuniteta, pojavljuju neuroinvazivni slučajevi bolesti, sa upalom moždanica i mozga. Smrtnost kod tih oblika je veća. Znači, većina populucije ima virus sa blagim simptomima, ili bez njih. Ptice su rezervoar, iako same ne obolevaju, za razliku od konja. Sve ptice su rezervoari ovog virusa koji je otkriven još 1937. godine u Egiptu.
Otkud kod nas?
- Smatra se da postoji 3.500 različitih vrsta komaraca. Kada prosečna godišnja temperatura poraste za 0,1 stepen, komarci se sele 150 kilometara ka severu. Naporedo sa otopljavanjem klime, možemo očekivati porast oboljenja koja prenose komarci. U Grčkoj je prisutna denga, koje ranije nije bilo u toj zemlji. Možda će doći kod nas kada klima bude kao što je u Grčkoj. U svakom slučaju, možemo očekivati da će se pojaviti nova oboljenja koja prenose komarci.
Kako da se zaštitimo od groznice Zapadnog Nila?
- Trebalo bi nositi svetlu odeću sa dugim rukavima i nogavicama, koristiti repelente (insekticidi koji odbijaju komarce) mazanjem otkrivenih delova kože, postaviti mreže na prozore, izbegavati boravak napolju u sumrak, noću i rano jutro, kada su komarci najaktivniji. Trebalo bi menjati vodu u posudama za cveće kao i u posudama za kućne ljubimce svakih sedam dana, zato što komarci tu polažu jaja. Ženka živi od dve do tri nedelje, mada u uslovima kad ima dosta vode kao što je nedavno kod nas bilo, može da živi mesec dana i da polaže nekoliko puta 150 do 300 jaja na stajaće vode. Izuzetno je važno uništavanje komaraca larvicidima tokom zime u stajaćim vodama, a odrasle forme zaprašivanjem iz aviona ili vozila.
Nedavno je izvedena akcija zaprašivanja komaraca, mada ne primećujemo da je komaraca manje nego što ih je bilo. Šta mislite zbog čega je tako?
- Verovatno je mnogo više komaraca ove nego prošle godine. Takođe, zaprašivanje se mora više puta ponavljati. Ne znam kojim preparatima je rađeno, to nije u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje. Svake godine se povećava rezistencija na preparate, što znači da bi morali da se menjaju. Sa druge strane, ovo je izuzetno povoljna godina za komarce. Bilo je dosta vlage zbog padavina, a onda je naglo otoplilo. To su optimalni uslovi za njihov razvoj. Prošle godine smo imali u Šapcu zaraženih komaraca, ali nije bilo obolelih ljudi. Videćemo kako će biti ove godine.
„A komarci k'o rode...“ Sećajući se neprevaziđenog Zorana Radmilovića u ulozi Radovana Trećeg i nekih boljih vremena u kojima su „egzotični“ virusi bili „rezervisani“ za egzotične destinacije, ostaje nam da se informišemo i slušamo upozorenja i savete lekara.
M.Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
