Magični časovi Jasmine Janić, učiteljice OŠ „Majur“
Najteže je odrasti do deteta
„Svako dete zaslužuje heroja: odraslu osobu koja nikad od njih neće dići ruke; nekoga ko će razumeti kolika se snaga krije u povezanosti; nekog ko će istrajati u težnji da deca iz sebe izvuku najbolje što mogu.“
Ljubav prema profesiji, učenicima, stalna želja za drugačijim pristupom, inovacije, upornost, samo su neke od osobina koje krase Jasminu Janić, učiteljicu Osnovne škole „Majur“. Decenija rada sa učenicima u predmetnoj nastavi, kao nastavnik engleskog jezika deo je bogatog iskustva koje baštini. Predan rad nastavila je kroz edukaciju najmlađih osnovaca. Čarobni sastojak i glavni „krivac“ za posvećenost, neizmerni entuzijazam je ljubav.
-Mogu slobodno reći da je reč o velikoj ljubavi i upornosti da svako malo biće bude zadovoljno, da izraste u dobrog, mladog čoveka sa idejama.
Koje su specifičnosti Vašeg pristupa obrazovanju i vaspitanju mladih naraštaja? Na časovima podstičete decu da klasično učenje gradiva za ocenu, zamene promišljanjem.
Deca su na mojim časovima u ulozi istraživača, naučnika; deca postavljaju pitanja i nude moguće odgovore; proveravaju tačnost odgovora putem eksperimenata i ogleda; deca su ravnopravni učesnici vaspitno-obrazovnog procesa - u subjekatskoj, a ne objekatskoj poziciji; deca imaju pravo na grešku - slobodna su da iskažu svoje neslaganje sa (možda jedinim) tačnim odgovorom.
Nalaze se često u ulozi učitelja, zavisno od uzrasta. Navešću vam jedan primer. Na času posvećenom Suncu, kao izvoru života na planeti Zemlji, jedna od učenica je svojim drugarima predstavila funkciju Sunca u životu čoveka (eksperimenti su bili u centru pažnje male „učiteljice“). Deca lakše usvajaju sadržaj kada isti čuju od svojih vršnjaka i kada su u prilici da putem očigledne nastave razumeju suštinu određene teme, tako da ta saznanja koristim u cilju motivacije učenika za rad i osavremnjivanja nastave. Govoreći o značaju ekologije za čoveka, koja je jedna od mojih omiljenih oblasti, spojila sam više nastavnih oblasti. Obeležavajući Svetski dan leptira, protkala sam kroz svoju nastavnu jedinicu priču o zagađenju prirode (ekologija), priču o građi leptira (biologija), a sve aktivnosti su bile praćene stvaralaštvom dece (likovno vaspitanje). Ovim časom je potvrđeno da je i u nižim razredima osnovne škole (ili možda baš u ovom uzrastu dece) da je moguće deci izložiti nastavni sadržaj poštujući princip međusobne povezanosti različitih naučnih i umetničkih disciplina.
Koji je Vaš motiv za konstantnim profesionalnim usavršavanjem?
Moj prvi motiv su deca, oni me inspirišu da budem bolja u odnosu na prethodni dan. Oni mi postavljaju izazove, priliku da zajedno postignemo više i drugačije nego juče. Nastojim da sopstvenim primerom kroz etičnost u radu, istrajnost i integritet, budem uzor učenicima kojima predajem. Entuzijazmom i pozitivnom energijom podstičem svoje učenike, a isto očekujem i od njih. Nema tih problema koji se ne mogu rešiti, a uz osmeh i pozitivnu energiju sve ide mnogo lakše. Kao motiv postignuća navela bih takmičenja, ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva, zatim istrajnost ka ostvarivanju tog cilja i orijentaciju ka planiranju narednih aktivnosti. Kada govorimo o postignućima, za mene kao predavača veoma je bitna uloga roditelja tj. očekivanja koja roditelji postavljaju. Da bismo sve to zadovoljili dosledno naglašavam i podstičem samostalnost i nezavisnost u postizanju cilja, postavljam različite i izazovne zadatke, uz ispoljavanje zadovoljstva pri njihovom postignuću.
Koje su determinate kojima merite uspeh Vašeg rada?
Da bismo bili uspešni, potrebno je da se fokusiramo na ostvarivanje dobrih rezultata i da reagujemo na potrebe učenika. Vreme u kom živimo je izazovno i dinamično i zato čvrsto verujem da samo ukoliko radimo posvećeno i odgovorno, možemo očekivati i da ćemo napredovati. Obučenost i posvećenost su dakle osobine koje definišu profesionalca. Verujem da znanje, iskustvo i rad neminovno daju rezultate.
Decu volite da okarakterišete kao "male čarobnjake". Kako otkrivate njihovu čaroliju?
Odgovoriću jednim citatom koji se nalazi na početku mog bloga Plesači u vrbaku: Svako dete zaslužuje heroja: odraslu osobu koja nikad od njih neće dići ruke; nekoga ko će razumeti kolika se snaga krije u povezanosti; nekog ko će istrajati u težnji da deca iz sebe izvuku najbolje što mogu. (Rita Pierson)
Na koji način prosvetni radnik može da utiče, menja i oplemenjuje sredinu u kojoj stvara?
Organizovala sam projekat „Drveće je svemoguće”, ozelenjavanje školskog dvorišta drvoredom breza i niskog rastinja u saradnji sa roditeljima, predstavnicima lokalne zajednice i rasadnikom „Topalović“ iz Lipolista. Bila sam koordinator OŠ “Majur” za humanitarnu akciju na nivou grada Šapca - „Ulica humanih Čivijaša”, koja je održana pod sloganom “Za život, za radost, za osmeh”. Tom prilikom prikupljena su sredstva za pomoć deci oboleloj od retkih i teških bolesti. Dobijanjem izložbenog prostora apoteke „dr Bora Tirića“ u Šapcu, sa učenicima promovisala sam kreativnost i školu, tematski uređujući izlog apoteke dečjim radovima više od godinu dana. Istom prilikom sam organizovala akciju „Uskršnje jaje“, putem koje su učenici tokom praznika delili vaskršnja jaja korisnicima apoteke i prolaznicima. Donaciju rasadnika „Planto“ iskoristila sam da predstavnici II/2 pogledaju prezentaciju brzorastućeg energetskog stabla Paulonija, a zatim da podele svoja saznanja s drugarima iz odeljenja. Zasadili smo još jedno zajedničko stablo u školskom dvorištu. Organizovala sam edukaciju dece o održavanju oralne higijene pod nazivom “Blistavi osmesi, blistava budućnost”. Međunarodni Dan fizičkih aktivnosti obeležili smo kroz igre bez granica, uključivši roditelje, medije i „Zelene Srbije“, Grad Šabac. Ovo je deo aktivnosti koje su imale za cilj da podstaknu razvoj empatije kod dece i odraslih, ali i da deca lakše shvate i prihvate različitosti među ljudima.
Učestvovali ste u brojnim projektima. Koje izdvajate kao najznačajnije?
Držim se teze Duška Radovića da je „najteže odrasti do deteta“ i svakodnevno rastem sa svojim učenicima. Izvlačim iz dece najbolje i „uvlačim“ ih u čarobni svet pismenosti, na mnoge načine, a jedan od njih je i izvrstan, revolucionaran, međuškolski obrazovno - vaspitni projekat Čitalići u koji smo uključeni nekoliko godina. Naglasila bih da je projekat podržalo Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja, kao i Ministarstvo kulture i informisanja, osnivač projekta je Maja Radoman Cvetićanin. Čitalići su program razvijanja Medijske pismenosti negovanjem veština Čitanje i razumevanje pročitanog i Pismeno izražavanje, a okupljaju prosvetne radnike entuzijaste koji su spremni da sa svojim učenicima zarone u svet mašte i čitanja. Čitalići obuhvataju nekoliko kategorija. Učenici OŠ “Majur” učestvuju u dve kategorije: Čitalići Klikeraši i Čitalići Kreativci. Čitalići Kreativci imaju obavezan i izborni zadatak koji pišu u čitalačke dnevnike. Ovde dolazi do izražaja kreativnost, originalnost, poštovanje gramatičkih pravila, način izražavanja kroz pisanu reč, lepota rukopisa. Dnevnici koje se odaberu na školskom nivou šalju se na republički. Čitalački dnevnici su bili izloženi u okviru akreditovanog republičkog skupa i Smotre stvaralaštva učitelja na Učiteljskom fakultetu i publikovani u elektronskom Zborniku akreditovanog republičkog stručnog skupa u Beogradu 16.6.2019. Zajedno sa dve učenice, koje su svake godine osvajale jedno od tri prestižna mesta na republičkom takmičenju “Čitalići Klikeraši” i republičkoj smotri “Čitalići Kreativci”, Katarinom Josipović i Isidorom Popović, razmenjivale smo iskustva i ideje sa ovog projekta. Namera mi je da snimim film sa učesnicima ovog projekta i na taj način zaokružim jedan deo priče na koju smo ponosni. Čitalići Klikeraši polažu testove i prelaze nivoe od školskog do republičkog. Animiram učenike da od prvog dana škole zavole čitanje kroz zanimljive radionice, uz saradnju sa školskom bibliotekom, kroz ohrabrivanje, zajedničko pronalaženje knjiga, korelaciju sa likovnom kulturom uz preporuke štiva. Srećna sam kad vidim da nasmejanih lica trče do biblioteke, vraćajući se sa knjigom, ili pričajući šta im je lepo naša bibliotekarka, koju mnogo vole, Dragica Šuvaković sugerisala.
Istakla bih još jedan svetski projekat Mu magical dust u kom sam učestvovala zajedno sa svojim učenicima i u koji je bilo uključeno više od 60 država, u trajanju od šest meseci. Rešavali smo četiri zadatka i dobili priliku učešća u internacionalnom video takmičenju. Žiri su činili profesori sa univerziteta u Oksfordu i Barseloni i odabrani članovi grupe Mu magical dust. Cilj projekta bio je da poveže nastavnike i roditelje, škole i lokalne zajednice, sve za dobrobit učenika. Tokom projekta bavili smo se nekim od najvažnijih problema sa kojima se učenici svakodnevno suočavaju, a koje često zanemarujemo: depresija i anksioznost, kao i jednim od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija Zdravlje i dobrobit. Projekat je omogućio učenicima da pokažu da mogu imati uticaj u svojim lokalnim zajednicama ukoliko ih usmerimo da rešavaju probleme iz stvarnog života. Bilo je to jedno značajno iskustvo za moje učenike i nadamo se da ćemo ovu saradnju nastaviti od naredne školske godine. Osnivač projekta: Khurram Whiz, Innovate Your Dreams project founder, PBL expert, Montessorian Teacher Trainer, MIE Expert, EdTech Global Advisor, Director of Whiz Kids School System.
Uloga roditelja je izuzetno važna u obrazovnom procesu. Koliko su roditelji angažovani danas i gde Vi vidite pravu meru njihovog učešća?
Uključujem roditelje u radioničarski rad, projekte,tematske dane, na taj način stvaram mostove među generacijama. Namera - druženje dece i starijih kroz razmenu stvaralačkih aktivnosti i podršku porodici kroz otvorene radionice, projekte... Organizovala sam porodično putovanje kroz Svemir. Zajedno sa decom roditelji su bili putnici kroz vreme. Putovali smo do Egipta, prašume, Antarktika, Grčke...Svaki put sledi pitanje: “Kada organizujete sledeću radionicu?“ Na taj način roditelji dobijaju priliku da svoje dete vide u drugačijem kontekstu od onog na koji su se navikli (porodični dom), ali i priliku da se podsete svojih đačkih dana, kako bi lakše razumeli i prihvatili „bubice“ svoje dece i imali strpljenja i razumevanja za njihove prohteve. Efekti ovakve saradnje lako su vidljivi i mogu da se „čitaju“ kroz prizmu posećenosti roditelja aktivnostima koje organizujem, kroz stepen motivisanosti roditelja za rad i kroz dečije osmehe.
-Mogu slobodno reći da je reč o velikoj ljubavi i upornosti da svako malo biće bude zadovoljno, da izraste u dobrog, mladog čoveka sa idejama.
Koje su specifičnosti Vašeg pristupa obrazovanju i vaspitanju mladih naraštaja? Na časovima podstičete decu da klasično učenje gradiva za ocenu, zamene promišljanjem.
Deca su na mojim časovima u ulozi istraživača, naučnika; deca postavljaju pitanja i nude moguće odgovore; proveravaju tačnost odgovora putem eksperimenata i ogleda; deca su ravnopravni učesnici vaspitno-obrazovnog procesa - u subjekatskoj, a ne objekatskoj poziciji; deca imaju pravo na grešku - slobodna su da iskažu svoje neslaganje sa (možda jedinim) tačnim odgovorom.
Nalaze se često u ulozi učitelja, zavisno od uzrasta. Navešću vam jedan primer. Na času posvećenom Suncu, kao izvoru života na planeti Zemlji, jedna od učenica je svojim drugarima predstavila funkciju Sunca u životu čoveka (eksperimenti su bili u centru pažnje male „učiteljice“). Deca lakše usvajaju sadržaj kada isti čuju od svojih vršnjaka i kada su u prilici da putem očigledne nastave razumeju suštinu određene teme, tako da ta saznanja koristim u cilju motivacije učenika za rad i osavremnjivanja nastave. Govoreći o značaju ekologije za čoveka, koja je jedna od mojih omiljenih oblasti, spojila sam više nastavnih oblasti. Obeležavajući Svetski dan leptira, protkala sam kroz svoju nastavnu jedinicu priču o zagađenju prirode (ekologija), priču o građi leptira (biologija), a sve aktivnosti su bile praćene stvaralaštvom dece (likovno vaspitanje). Ovim časom je potvrđeno da je i u nižim razredima osnovne škole (ili možda baš u ovom uzrastu dece) da je moguće deci izložiti nastavni sadržaj poštujući princip međusobne povezanosti različitih naučnih i umetničkih disciplina.
Koji je Vaš motiv za konstantnim profesionalnim usavršavanjem?
Moj prvi motiv su deca, oni me inspirišu da budem bolja u odnosu na prethodni dan. Oni mi postavljaju izazove, priliku da zajedno postignemo više i drugačije nego juče. Nastojim da sopstvenim primerom kroz etičnost u radu, istrajnost i integritet, budem uzor učenicima kojima predajem. Entuzijazmom i pozitivnom energijom podstičem svoje učenike, a isto očekujem i od njih. Nema tih problema koji se ne mogu rešiti, a uz osmeh i pozitivnu energiju sve ide mnogo lakše. Kao motiv postignuća navela bih takmičenja, ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva, zatim istrajnost ka ostvarivanju tog cilja i orijentaciju ka planiranju narednih aktivnosti. Kada govorimo o postignućima, za mene kao predavača veoma je bitna uloga roditelja tj. očekivanja koja roditelji postavljaju. Da bismo sve to zadovoljili dosledno naglašavam i podstičem samostalnost i nezavisnost u postizanju cilja, postavljam različite i izazovne zadatke, uz ispoljavanje zadovoljstva pri njihovom postignuću.
Koje su determinate kojima merite uspeh Vašeg rada?
Da bismo bili uspešni, potrebno je da se fokusiramo na ostvarivanje dobrih rezultata i da reagujemo na potrebe učenika. Vreme u kom živimo je izazovno i dinamično i zato čvrsto verujem da samo ukoliko radimo posvećeno i odgovorno, možemo očekivati i da ćemo napredovati. Obučenost i posvećenost su dakle osobine koje definišu profesionalca. Verujem da znanje, iskustvo i rad neminovno daju rezultate.
Decu volite da okarakterišete kao "male čarobnjake". Kako otkrivate njihovu čaroliju?
Odgovoriću jednim citatom koji se nalazi na početku mog bloga Plesači u vrbaku: Svako dete zaslužuje heroja: odraslu osobu koja nikad od njih neće dići ruke; nekoga ko će razumeti kolika se snaga krije u povezanosti; nekog ko će istrajati u težnji da deca iz sebe izvuku najbolje što mogu. (Rita Pierson)
Na koji način prosvetni radnik može da utiče, menja i oplemenjuje sredinu u kojoj stvara?
Organizovala sam projekat „Drveće je svemoguće”, ozelenjavanje školskog dvorišta drvoredom breza i niskog rastinja u saradnji sa roditeljima, predstavnicima lokalne zajednice i rasadnikom „Topalović“ iz Lipolista. Bila sam koordinator OŠ “Majur” za humanitarnu akciju na nivou grada Šapca - „Ulica humanih Čivijaša”, koja je održana pod sloganom “Za život, za radost, za osmeh”. Tom prilikom prikupljena su sredstva za pomoć deci oboleloj od retkih i teških bolesti. Dobijanjem izložbenog prostora apoteke „dr Bora Tirića“ u Šapcu, sa učenicima promovisala sam kreativnost i školu, tematski uređujući izlog apoteke dečjim radovima više od godinu dana. Istom prilikom sam organizovala akciju „Uskršnje jaje“, putem koje su učenici tokom praznika delili vaskršnja jaja korisnicima apoteke i prolaznicima. Donaciju rasadnika „Planto“ iskoristila sam da predstavnici II/2 pogledaju prezentaciju brzorastućeg energetskog stabla Paulonija, a zatim da podele svoja saznanja s drugarima iz odeljenja. Zasadili smo još jedno zajedničko stablo u školskom dvorištu. Organizovala sam edukaciju dece o održavanju oralne higijene pod nazivom “Blistavi osmesi, blistava budućnost”. Međunarodni Dan fizičkih aktivnosti obeležili smo kroz igre bez granica, uključivši roditelje, medije i „Zelene Srbije“, Grad Šabac. Ovo je deo aktivnosti koje su imale za cilj da podstaknu razvoj empatije kod dece i odraslih, ali i da deca lakše shvate i prihvate različitosti među ljudima.
Učestvovali ste u brojnim projektima. Koje izdvajate kao najznačajnije?
Držim se teze Duška Radovića da je „najteže odrasti do deteta“ i svakodnevno rastem sa svojim učenicima. Izvlačim iz dece najbolje i „uvlačim“ ih u čarobni svet pismenosti, na mnoge načine, a jedan od njih je i izvrstan, revolucionaran, međuškolski obrazovno - vaspitni projekat Čitalići u koji smo uključeni nekoliko godina. Naglasila bih da je projekat podržalo Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja, kao i Ministarstvo kulture i informisanja, osnivač projekta je Maja Radoman Cvetićanin. Čitalići su program razvijanja Medijske pismenosti negovanjem veština Čitanje i razumevanje pročitanog i Pismeno izražavanje, a okupljaju prosvetne radnike entuzijaste koji su spremni da sa svojim učenicima zarone u svet mašte i čitanja. Čitalići obuhvataju nekoliko kategorija. Učenici OŠ “Majur” učestvuju u dve kategorije: Čitalići Klikeraši i Čitalići Kreativci. Čitalići Kreativci imaju obavezan i izborni zadatak koji pišu u čitalačke dnevnike. Ovde dolazi do izražaja kreativnost, originalnost, poštovanje gramatičkih pravila, način izražavanja kroz pisanu reč, lepota rukopisa. Dnevnici koje se odaberu na školskom nivou šalju se na republički. Čitalački dnevnici su bili izloženi u okviru akreditovanog republičkog skupa i Smotre stvaralaštva učitelja na Učiteljskom fakultetu i publikovani u elektronskom Zborniku akreditovanog republičkog stručnog skupa u Beogradu 16.6.2019. Zajedno sa dve učenice, koje su svake godine osvajale jedno od tri prestižna mesta na republičkom takmičenju “Čitalići Klikeraši” i republičkoj smotri “Čitalići Kreativci”, Katarinom Josipović i Isidorom Popović, razmenjivale smo iskustva i ideje sa ovog projekta. Namera mi je da snimim film sa učesnicima ovog projekta i na taj način zaokružim jedan deo priče na koju smo ponosni. Čitalići Klikeraši polažu testove i prelaze nivoe od školskog do republičkog. Animiram učenike da od prvog dana škole zavole čitanje kroz zanimljive radionice, uz saradnju sa školskom bibliotekom, kroz ohrabrivanje, zajedničko pronalaženje knjiga, korelaciju sa likovnom kulturom uz preporuke štiva. Srećna sam kad vidim da nasmejanih lica trče do biblioteke, vraćajući se sa knjigom, ili pričajući šta im je lepo naša bibliotekarka, koju mnogo vole, Dragica Šuvaković sugerisala.
Istakla bih još jedan svetski projekat Mu magical dust u kom sam učestvovala zajedno sa svojim učenicima i u koji je bilo uključeno više od 60 država, u trajanju od šest meseci. Rešavali smo četiri zadatka i dobili priliku učešća u internacionalnom video takmičenju. Žiri su činili profesori sa univerziteta u Oksfordu i Barseloni i odabrani članovi grupe Mu magical dust. Cilj projekta bio je da poveže nastavnike i roditelje, škole i lokalne zajednice, sve za dobrobit učenika. Tokom projekta bavili smo se nekim od najvažnijih problema sa kojima se učenici svakodnevno suočavaju, a koje često zanemarujemo: depresija i anksioznost, kao i jednim od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija Zdravlje i dobrobit. Projekat je omogućio učenicima da pokažu da mogu imati uticaj u svojim lokalnim zajednicama ukoliko ih usmerimo da rešavaju probleme iz stvarnog života. Bilo je to jedno značajno iskustvo za moje učenike i nadamo se da ćemo ovu saradnju nastaviti od naredne školske godine. Osnivač projekta: Khurram Whiz, Innovate Your Dreams project founder, PBL expert, Montessorian Teacher Trainer, MIE Expert, EdTech Global Advisor, Director of Whiz Kids School System.
Uloga roditelja je izuzetno važna u obrazovnom procesu. Koliko su roditelji angažovani danas i gde Vi vidite pravu meru njihovog učešća?
Uključujem roditelje u radioničarski rad, projekte,tematske dane, na taj način stvaram mostove među generacijama. Namera - druženje dece i starijih kroz razmenu stvaralačkih aktivnosti i podršku porodici kroz otvorene radionice, projekte... Organizovala sam porodično putovanje kroz Svemir. Zajedno sa decom roditelji su bili putnici kroz vreme. Putovali smo do Egipta, prašume, Antarktika, Grčke...Svaki put sledi pitanje: “Kada organizujete sledeću radionicu?“ Na taj način roditelji dobijaju priliku da svoje dete vide u drugačijem kontekstu od onog na koji su se navikli (porodični dom), ali i priliku da se podsete svojih đačkih dana, kako bi lakše razumeli i prihvatili „bubice“ svoje dece i imali strpljenja i razumevanja za njihove prohteve. Efekti ovakve saradnje lako su vidljivi i mogu da se „čitaju“ kroz prizmu posećenosti roditelja aktivnostima koje organizujem, kroz stepen motivisanosti roditelja za rad i kroz dečije osmehe.
M. Živanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
