PRAVO KAO INSTRUMENT VLASTI

Kada se govori o odnosu prava i politike, svakako se može konstatovati da je taj odnos složen, protivrečan i kontradiktoran. Kontradiktornost se manifestuje u činjenici da je pravo sa jedne strane izraz političke volje, a sa druge strane najvažniji činilac ograničavanja te iste vlasti koja ju je i stvorila. Akademik Vojislav Stanovčić, uvaženi profesor pisca ovih redova, u svom nedavno objavljenom kapitalnom delu “ Politička Teorija“ piše da je odnos prava i politike “ večna ideja i težnja da se pravo koristi kao sredstvo umeravanja političke volje, njenog ograničavanja, civilizovanja, racionalizacije i ublažavanja grube dominacije.“ Ako uporedimo odnos prava i politike u Srbiji i civilizovanim državama, možemo konstatovati da su moderne i dobro uređene države mnogo bliže ovoj “ večnoj ideji i težnji“ nego Srbija, i to je uostalom jedan od glavnih razloga zašto ova država zaostaje za evropskim integracijama i neprestano dobija “packe“ iz Brisela. Najnovija “packa“ se odnosi na reformu pravosuđa, korupciju i restituciju. Reforma pravosuđa je više ličila na partijsku čistku nego na pravu reformu. Čini mi se da su ovi danas, što vladaju ovim gradom i Srbijom, mnogo bliži Lenjinovom stanovištu da je “ diktatura proleterijata pravno neograničena i na nasilju zasnovana vlast proleterijata.“ Danas nemamo diktaturu proleterijata nego diktaturu kvazidemokrata, takođe nemamo ni klasično nasilje nad političkim neistomišljenicima, ali je zato sve ostalo isto. Tako se u stvari ovde radi samo o promeni forme a ne i sadržine tehnologije vlasti.