Makronu se u zube ne gleda

Izvinjavam se predsendiku Francuske i velikom francuskom narodu što ne znam njihov jezik, niti imam Dačićevu veštinu čitanja i pisanja stranih jezika, što moram na srpskom jeziku da sročim ovo pisanije. Zatvorili su fakultet u Sava centru gde se brzo stiče diploma o poznavanju stranih jezika.
Elem, našu Srbiju je posetio predsednik Emanuel Makron. Bila je to prilika da se potpiše dvadesetak sporazuma o saradnji, meni naročito drag Sporazum o stripovima, da se obiđu neke srpske znamenitosti poput groba Milunke Savić, ali i da nam dragi gost iz velike Francuske uputi dve najvažnije poruke.
Te poruke, Makron nam je, bukvalno, sasuo u lice i to prilikom obraćanja građanima na Kalemegdanu. Te poruke nisu neočekivane, ali je neočekivana reakcija dovedene publike na Kalemegdan i predvodnika krda u vidu ozarenog i nasmejanog Prvorođenog. Makron nam je rekao nešto što u principu svi znamo, ali mnogi iz krda nisu toga svesni. I obe se tiču stubova naprednjačke politike. Prva je poruka da je Kosovo nezavisna evropska država, isto kao i Srbija, a druga da od prijema Srbije u Evropsku uniju neće biti ništa dok se EU ne reformiše iznutra. Što bi rekla moja Vera - aplauz.
Voleo bih sada da nam svi ovi silni šabački doktori nauka koji pozivaju Prvorođenog da oslobodi Šabac, objasne ove Makronove poruke. Može, neću se ljutiti, da to učini i izvesna Milica Ranković, nova viralna naprednjačka zvezda iz Šapca, koja u maniru prave elitne i kulturne veličine otera sve one koji ne misle kao napredna Srbija napolje iz Šapca. Najnormalnije pitanje koje bi trebalo da im se postavi jeste - zar ovo nije poraz politike Prvorođenog? Podsetiću vas su da ljudi, poput Prvorođenog, od trenutka kada su radikalski šinjel zamenili drugom garderobom, naprasno postadoše evropejci. Više puta je Prvorođeni rekao, a šabački naprednjaci samo klimali glavom poput publike na Kalemegdanu, da evropski put nema alternativu. I sada je popio, ne šamar, već šamarčinu. Mada, ruku na srce, ima nas koji duboko verujemo da ta politika nikada nije bila iskrena i istinita.
Šta reći kada je reč o drugoj poruci da je Kosovo nezavisna evropska država i o aplauzu koji je ispratio ove Makronove reči. Zar Kosovo nije sastavni deo Srbije? Dobro de, ne može se ući na njega bez prelaska graničnog prelaza, ali neki mogu barem tako do svete srpske zemlje. Ima i onih koji ne mogu, ali to je sasvim normalno da neko ne može da ide po teritoriji za koju tvrdi da je njegova!?
Zaboravilo je krdo dovedeno na Kalemegdan da je ta Francuska pustila Ramuša Haradinaja, i još mu se izvinila što ga je privela po srpskoj poternici. Sećamo se odlučne reakcije države Srbije i naređenja Prvorođenog da se tri meseca ne putuju u zemlju galskih petlova. Ova mera koja je strašno uznemirila Francusku i Makrona, naročito je pogodila onog Babića koji malo malo, pa ide u Diznilend u Parizu kada je već ukoren što ide na Brione. Zaboravljen je i ponižavajući tretman prema Prvorođenom na obeležavanju jednog veka od kraja Prvog svetskog rata na paradi u Parizu. I dok su predsednica Hrvatske i predsednik Kosova stajali tik uz Makrona i pevušili mu šansonu uz uvce, naš Prvorođeni je poput baba sere bio skrajnut daleko od glavne žurke. Njemu lično je, verovatno tamo i mesto, ali Srbiji nije. Srbija je podnela ogromnu žrtvu da bi se neko na taj način zavitlavao sa njom.
I još nešto je zaboravljeno. Nekoliko dana uoči posete Makrona Srbiji, jedan od ogavnih naprednjačkih glasila je na naslovnoj strani objavio ekskluzivnu vest da Makron povlači potpis sa dokumenta kojim je Francuska priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Bio je u tom tekstu još pride i spisak država koje će Francuska da potera da, takođe povuku svoje potpise sa istog dokumenta. Radi se o bivšim francuskim kolonijama u Africi. Naravno, da se ništa od toga nije desilo, već je samo potvrđen stav Francuske da je Kosovo nezavisno. Kako niko iz tih novina ne priupita Makrona ili Prvorođenog šta bi sa tim povlačenjem potpisa o priznavanju. Ovde bih ja, kao čovek iz branše, mogao da objasnim ovim doktorima nauke i izvesnoj Milici Ranković da sve te novine uređuje jedan čovek i da ne moraju da čupaju kose što su jedno pročitali na naslovnoj strani, a drugo čuli lično od Makrona.
Iole normalno i zdravorazumsko biće stavi prst na čelo i postavi sebi pitanje kakav smo mi to narod kada zaboravimo sve što je rečeno i urađeno samo zbog par rečenica izgovorenih na našem jeziku? Slažem se da je to poštovanje, ali to je i politički marketing, i te kako legitiman. Makronu to nije bilo potrebno, on čvrsto stoji na stanovištu politike svoje zemlje. Mi smo problem, mi nemamo dostojanstvo, mi se pomeramo kako nas vetar dune.
Naravno da nije trebalo Makronu zviždati i psovati ga, ali braćo i sestre naprednjaci, čemu aplauzi kojima vaša politika doživela poraz na domaćem terenu?