DEO RADNIKA JKP „STARI GRAD“ TRAŽI 13. PLATU
Zahtevi opasni po zdravlje građana
Građani Šapca su doživeli i da im se usred jula smeće ne odnese sa gradskih ulica, a činjenica da je neko u stanju da svesno ugrozi zdravlje građana znači odsustvo elementarne ljudske svesti i društvene odgovornosti.
Ako ne učiš, ne gine ti komunalno – nekada roditeljska pretnja, danas poželjan izbor. Siguran posao, redovna plata i radno angažovanje prema sopstvenoj savesti. Radnici u javnim, komunalnim preduzećima mogu da računaju i na maksimalnu zaštitu suda, za razliku od radnika u privatnom sektoru. Ovako komforna pozicija otvara razne mogućnosti za ucenu, manipulaciju pa i reketiranje jer je fantastična 13. plata ništa drugo nego eufemizam za ovu nečasnu rabotu. Račun plaćaju građani, često ne znajući šta računica sadrži.
Građani Šapca ne moraju da znaju strukturne probleme JKP “Stari grad” ali moraju da znaju koliko ih košta 13. plata, što je jedan od zahteva dela radnika ovog preduzeća.
Građani Šapca moraju da znaju da je 13. plata u javnim preduzećima način kupovine glasova koji se u Srbiji pretvorio u način opstanka Srpske napredne stranke na vlasti.
Građani Šapca moraju da znaju da su zaposleni u javnim preduzećima često prinuđeni da budu nosioci kapilarnih glasova koji obesmišljavaju politički život. I troše poslednje rezerve budućnosti Srbije.
Ali građani Šapca pre svega treba da odgovore na pitanje da li su spremni da im računi za komunalne usluge budu 20 odsto viši, kako bi radnici javnih preduzeća dobili 13. platu. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović nije im obećao takvu politiku. Poverenje građana stekao je upravo na suprotnom: najbolja usluga po najnižoj ceni.
U JKP „Stari grad” stalno je zaposleno 254 radnika, na određeno je njih sedmoro, šestoro ih je po ugovoru o privremno povremenim poslovima, a čak 54 angažovano je preko agencije. Da li to znači da ovo preduzeće nema mogućnost da sa svojim resursima obavlja posao od javnog interesa?
Odgovor je najpre u nepovoljnoj starosnoj strukturi - oko 40 odsto radnika je starosti između 50 i 60 godina, a 15 odsto njih ima više od 60 godina života. To naravno znači duga i česta bolovanja. Prosečno, 24 radnika mesečno otvori bolovanje, a četiri radnika, zbog bolovanja, na radnom mestu godišnje provedu manje od 25 radnih dana. Nije tajna da njih desetak ne zarađuje svoju platu. Neuhvatljivi na terenu, već godinama uspešno plivaju u moru neopravdanih bolovanja. A na radost građana, ni administracije ne manjka – 48 službenika čini oko 15 odsto zaposlenih, a standard je pet odsto!
Problem je takođe i odlazak radnika. Od 2014. godine iz ovog preduzeća otišlo je 78 radnika (penzija, smrt, otkaz radnika ili poslodavca), a u isto vreme obim posla je proširen i za službu iznošenja smeća i za službu zelenila. Posebna nevolja je zastarelost voznog parka i odlazak vozača, stalno zaposlenih i agencijskih, tako da je rukovodstvo prinuđeno da prepakuje zaposlene i često ih dokvalifikuje za ovaj posao.
Sve ovo su sistemski problemi čijem rešavanju ova država nije dorasla i koji crpe ovo malo društvene energije. Uz to, postaju i važna karika u sistemu Vučićeve vlasti: kupovina glasova, kapilarni glasovi...
Ali glavno pitanje je treba li 40.000 porodica u Šapcu da plaća manjkavosti sistema funkcionisanja javnih preduzeća, nezarađene plate pa još i trinaestu, i da li su Šapčani spremni da plate 20 odsto skuplje komunalne usluge da bi radnici javnih preduzeća imali 13. platu – bezobrazno nazvanu solidarna pomoć. Jer u zemlji u kojoj je laž glavni državni projekat, moguće je manipulisati čak i solidarnošću.
Ako ne učiš, ne gine ti komunalno – nekada roditeljska pretnja, danas poželjan izbor. Siguran posao, redovna plata i radno angažovanje prema sopstvenoj savesti. Radnici u javnim, komunalnim preduzećima mogu da računaju i na maksimalnu zaštitu suda, za razliku od radnika u privatnom sektoru. Ovako komforna pozicija otvara razne mogućnosti za ucenu, manipulaciju pa i reketiranje jer je fantastična 13. plata ništa drugo nego eufemizam za ovu nečasnu rabotu. Račun plaćaju građani, često ne znajući šta računica sadrži.
Građani Šapca ne moraju da znaju strukturne probleme JKP “Stari grad” ali moraju da znaju koliko ih košta 13. plata, što je jedan od zahteva dela radnika ovog preduzeća.
Građani Šapca moraju da znaju da je 13. plata u javnim preduzećima način kupovine glasova koji se u Srbiji pretvorio u način opstanka Srpske napredne stranke na vlasti.
Građani Šapca moraju da znaju da su zaposleni u javnim preduzećima često prinuđeni da budu nosioci kapilarnih glasova koji obesmišljavaju politički život. I troše poslednje rezerve budućnosti Srbije.
Ali građani Šapca pre svega treba da odgovore na pitanje da li su spremni da im računi za komunalne usluge budu 20 odsto viši, kako bi radnici javnih preduzeća dobili 13. platu. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović nije im obećao takvu politiku. Poverenje građana stekao je upravo na suprotnom: najbolja usluga po najnižoj ceni.
U JKP „Stari grad” stalno je zaposleno 254 radnika, na određeno je njih sedmoro, šestoro ih je po ugovoru o privremno povremenim poslovima, a čak 54 angažovano je preko agencije. Da li to znači da ovo preduzeće nema mogućnost da sa svojim resursima obavlja posao od javnog interesa?
Odgovor je najpre u nepovoljnoj starosnoj strukturi - oko 40 odsto radnika je starosti između 50 i 60 godina, a 15 odsto njih ima više od 60 godina života. To naravno znači duga i česta bolovanja. Prosečno, 24 radnika mesečno otvori bolovanje, a četiri radnika, zbog bolovanja, na radnom mestu godišnje provedu manje od 25 radnih dana. Nije tajna da njih desetak ne zarađuje svoju platu. Neuhvatljivi na terenu, već godinama uspešno plivaju u moru neopravdanih bolovanja. A na radost građana, ni administracije ne manjka – 48 službenika čini oko 15 odsto zaposlenih, a standard je pet odsto!
Problem je takođe i odlazak radnika. Od 2014. godine iz ovog preduzeća otišlo je 78 radnika (penzija, smrt, otkaz radnika ili poslodavca), a u isto vreme obim posla je proširen i za službu iznošenja smeća i za službu zelenila. Posebna nevolja je zastarelost voznog parka i odlazak vozača, stalno zaposlenih i agencijskih, tako da je rukovodstvo prinuđeno da prepakuje zaposlene i često ih dokvalifikuje za ovaj posao.
Sve ovo su sistemski problemi čijem rešavanju ova država nije dorasla i koji crpe ovo malo društvene energije. Uz to, postaju i važna karika u sistemu Vučićeve vlasti: kupovina glasova, kapilarni glasovi...
Ali glavno pitanje je treba li 40.000 porodica u Šapcu da plaća manjkavosti sistema funkcionisanja javnih preduzeća, nezarađene plate pa još i trinaestu, i da li su Šapčani spremni da plate 20 odsto skuplje komunalne usluge da bi radnici javnih preduzeća imali 13. platu – bezobrazno nazvanu solidarna pomoć. Jer u zemlji u kojoj je laž glavni državni projekat, moguće je manipulisati čak i solidarnošću.
S. S.
Najnoviji broj
18. april 2024.
