I PORED POTPISANOG SPORAZUMA SA NARODOM DEO
OPOZICIJE SE PREMIŠLjA OKO UČEŠĆA NA IZBORIMA
OPOZICIJE SE PREMIŠLjA OKO UČEŠĆA NA IZBORIMA
Mirne glave ne nasamariti narod
Utisak je, po ko zna koji put, da ovde nisu čista posla. Opozicione stranke koje učestvuju u građanskim protestima imaju i jednu obavezu kojoj su se pismeno zavetovali, a to je - Sporazum sa narodom
Iako možda nije ni vreme ni mesto, ali kao glavna politička tema u opoziciji se nametnula priča o bojkotu izbora. Bez obzira što se nalazimo u sred leta, velike vrućine kao da nisu dovoljne, pa je politička scena u Srbiji ovom dilemom još užarenija.
Nekako su se, spontano, nametnule dve teme oko bojkota. Prva se odnosi na to da bi već sada trebalo proglasiti bojkot predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji koji bi po redu vožnje trebalo da budu organizovani u martu ili aprilu sledeće godine. Druga tema je da bi trebalo mirne glave razmisliti i eventualno, ipak, učestvovati na tim izborima. Uporedo sa ovim pitanjem, pokrenuta je i rasprava unutar opozicionih krugova da li se treba vratiti u Skupštinu Srbije, ili nastaviti bojkot sednica sve dok se na njenom čelu nalazi Maja Gojković.
Utisak je, po ko zna koji put, da ovde nisu čista posla. Opozicione stranke koje učestvuju u građanskim protestima imaju i jednu obavezu kojoj su se pismeno zavetovali, a to je - Sporazum sa narodom. Sve one koji razmišljaju o tome da bi možda trebalo izaći na predstojeće izbore treba pitati šta se to u međuvremenu promenilo u odnosu na trenutak potpisivanja Sporazuma sa narodom. Da li je i za jotu situacija pomerena u odnosu na prošlost kada je reč o atmosferi u društvu koja je neophodna za organizovanje iole demokratskih izbora u Srbiji? Samo kada je reč o medijima, naprednjaci na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo da su zaoštrili kurs, nego su nabaždarili pojavljivanje u tim istim sredstvima informisanja do gornjih granica. Predsednik Srbije se tokom juna meseca pojavljivao premijerno na srpskim televizijama čak 38,8 minuta dnevno u proseku. Kompletnoj opoziciji i da se duplira minutaža i to na godišnjem nivou, nema razultat kakav Vučić ima na dnevnom nivou.
U tom Sporazumu jasno i glasno piše - ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati. I onda sledi poduži spisak stranaka koje su se obavezale na ovo. Među tim potpisima ima i onih koji su se već vratili u parlament i koji otvoreno razmišljaju o tome da izađu na izbore sledeće godine. Ono što je, međutim najvažnije, na tom Sporazumu ima 200.000 potpisa građana Srbije. Mnoge od tih stranaka koje su potpisale Sporazum ni u najlepšim snovima, samostalno, ne bi mogle da pomisle da dobiju toliko glasova na bilo kojim izborima.
Kada se ove činjenice uzmu u razmatranja, situacija je sasvim jasna. Što bio narod rekao, takvi smo mi Srbi, i to je možda najpribližniji opis stanja u kojem se nalazimo. Za razliku od vlasti koja je objedinjena i jedinstvena oko jednog čoveka, opozicija je daleko od toga i to neko obilato koristi. Možda, za početak, treba mirne glave stati i razmisliti o onome što je potpisano, i ne nasamariti narod, jer je barem na tom papiru sve jasno napisano..
Šta sa opozicionim sredinama?
Kada je reč o bojkotu, najteža je situacija za one malobrojne opštine i naš grad gde SNS nije na vlasti. Kako, sa jedne strane, prepustiti tih nekoliko sredina bez borbe, a sa druge strane je prosto nemoguća misija u istom danu bojkotovati parlamentarne izbore, a na pojedine lokalne izbore izaći. Nekadašnji predsednik Vlade Vojvodine i lider DS Bojan Pajtić je podsetio da je stvarna opozicija bojkotovala parlamentarne izbore 1997. godine i da je taj bojkot, tri godine kasnije, doveo do rušenja režima Slobodana Miloševića. Pitanje je koliko mi imamo vremena, ali i strpljenja za maraton koji je pred nama.
Nekako su se, spontano, nametnule dve teme oko bojkota. Prva se odnosi na to da bi već sada trebalo proglasiti bojkot predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji koji bi po redu vožnje trebalo da budu organizovani u martu ili aprilu sledeće godine. Druga tema je da bi trebalo mirne glave razmisliti i eventualno, ipak, učestvovati na tim izborima. Uporedo sa ovim pitanjem, pokrenuta je i rasprava unutar opozicionih krugova da li se treba vratiti u Skupštinu Srbije, ili nastaviti bojkot sednica sve dok se na njenom čelu nalazi Maja Gojković.
Utisak je, po ko zna koji put, da ovde nisu čista posla. Opozicione stranke koje učestvuju u građanskim protestima imaju i jednu obavezu kojoj su se pismeno zavetovali, a to je - Sporazum sa narodom. Sve one koji razmišljaju o tome da bi možda trebalo izaći na predstojeće izbore treba pitati šta se to u međuvremenu promenilo u odnosu na trenutak potpisivanja Sporazuma sa narodom. Da li je i za jotu situacija pomerena u odnosu na prošlost kada je reč o atmosferi u društvu koja je neophodna za organizovanje iole demokratskih izbora u Srbiji? Samo kada je reč o medijima, naprednjaci na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo da su zaoštrili kurs, nego su nabaždarili pojavljivanje u tim istim sredstvima informisanja do gornjih granica. Predsednik Srbije se tokom juna meseca pojavljivao premijerno na srpskim televizijama čak 38,8 minuta dnevno u proseku. Kompletnoj opoziciji i da se duplira minutaža i to na godišnjem nivou, nema razultat kakav Vučić ima na dnevnom nivou.
U tom Sporazumu jasno i glasno piše - ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati. I onda sledi poduži spisak stranaka koje su se obavezale na ovo. Među tim potpisima ima i onih koji su se već vratili u parlament i koji otvoreno razmišljaju o tome da izađu na izbore sledeće godine. Ono što je, međutim najvažnije, na tom Sporazumu ima 200.000 potpisa građana Srbije. Mnoge od tih stranaka koje su potpisale Sporazum ni u najlepšim snovima, samostalno, ne bi mogle da pomisle da dobiju toliko glasova na bilo kojim izborima.
Kada se ove činjenice uzmu u razmatranja, situacija je sasvim jasna. Što bio narod rekao, takvi smo mi Srbi, i to je možda najpribližniji opis stanja u kojem se nalazimo. Za razliku od vlasti koja je objedinjena i jedinstvena oko jednog čoveka, opozicija je daleko od toga i to neko obilato koristi. Možda, za početak, treba mirne glave stati i razmisliti o onome što je potpisano, i ne nasamariti narod, jer je barem na tom papiru sve jasno napisano..
Kada je reč o bojkotu, najteža je situacija za one malobrojne opštine i naš grad gde SNS nije na vlasti. Kako, sa jedne strane, prepustiti tih nekoliko sredina bez borbe, a sa druge strane je prosto nemoguća misija u istom danu bojkotovati parlamentarne izbore, a na pojedine lokalne izbore izaći. Nekadašnji predsednik Vlade Vojvodine i lider DS Bojan Pajtić je podsetio da je stvarna opozicija bojkotovala parlamentarne izbore 1997. godine i da je taj bojkot, tri godine kasnije, doveo do rušenja režima Slobodana Miloševića. Pitanje je koliko mi imamo vremena, ali i strpljenja za maraton koji je pred nama.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
