Berza

  • aero 1.055 ▼ -0,47%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • basb 746 ▲ 6,12%
  • dnos 3.998 ▼ -0,05%
  • enhl 600 ▼ -1,48%
  • fint 670 ▲ 2,29%
  • fito 2.800 ▼ -1,75%
  • gfom 400 ⚫ 0,00%
  • impl 3.582 ▲ 1,30%
  • jmbn 6.000 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.200 ▲ 4,76%
  • niis 739 ▼ -0,14%
  • puue 120 ▲ 3,45%
  • rso18171 106,56 ⚫ 0,00%
  • rso18174 121,49 ▲ 0,40%
  • rso19185 102,99 ▼ -1,79%
(25. jul 2019.)

Istina u daru bogova

Vinova loza spada u red najstarijih i najznačajnijih poljoprivrednih kultura. Sami počeci njenog gajenja dosežu u neolit u doba prvih ljudskih naselja kada je počela obrada zemljišta i kultivisanje divljih biljaka kulturi. Uzgoj vinove loze, istorija civilizacije su u tesnoj i neraskidivoj vezi. Drevni narodi su pozdravljali grožđe i vino kao „dar bogova“, te ono poprima mistični značaj. Egipćani su vino prihvatili kao dar Ozirisa, dok su Grci bili zahvalni Dionisu (bogu vina i igre), a Rimljani Bahusu. S vremenom vino postaje piće aristokratije. Organizuju se festivali, a stanje opijenosti se smatralo rezultatom posedovanja božanskih svojstava i sposobnosti proricanja budućnosti. S druge strane, postojalo je verovanje da vino približava ljude istini, odakle potiče stari rimski slogan „U VINU JE ISTINA“ – IN VINO VERITAS.
U hrišćanskoj religiji simbolizuje Hristovu krv. U prvoj knjizi Mojsijevoj zapisano je da posle potopa Noe zasniva vinograde i spravlja vino. Za podizanje prvih zasada vinograda kod nas su zaslužni Tračani. Oni su preneli vinovu lozu iz Male Azije na Balkansko polostrvo u predeo reke Marice. Dok su Rimljani podizali zasade vinove loze ne obroncima Fruške gore. Danas je selekcijom (oplemenjivanjem) stvoreno oko 11.000 sorti vinove loze. U komercijalnoj proizvodnji koristi se oko 150 sorti. Vinova loza se gaji na oko 10 miliona hektara površina, a od toga 70% površina se nalazi u Evropi. Španiji, Italiji i Francuskoj pripada 38,6% (2 983 000 hektara) od tih 70% površina, što ukazuje na povoljne agroekološke uslove zastupljenosti vinove loze u tim zemljama, kao i opšti privredni i kulturni razvoj tih zemalja. U svim većim vinogradarskim zemljama u ukupnoj površini pod vinogradima dominiraju domaće, tradicionalne sorte. Tako je u Španiji odnos domaćih i introdukovanih sorti 80:20%, Francuskoj 70:30%, Italiji 50:50%. Kod nas je situacija drugačija, u većini savremenih zasada zastupljene su samo introdukovane sorte, a tradicionalnih je najviše na manjim površinama.

Najnoviji broj

13. februar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa