IZAŽANjAC, KOD KOLEBE ŽIĆE PUZIĆA U BOGATIĆU
U slavu završetka žetve
Vršaj parnom mašinom i drešom. Nastup folklora i pevačkih grupa. “Mačvani se rađaju sa dva pupka. Jednim, kad se rode, a drugim ostaju vezani za zemlju, dok su živi”, kaže Obrad Ulardžić, predsednik Društva za očuvanje običaja stare Mačve
Veliki zaljubljenik u Mačvu, doktor Obrad Ulardžić iz Bogatića, predsednik Društva za očuvanje običaja stare Mačve, na inicijativu direktora Kulturno obrazovnog centra Bogatić Miloša Simića, uz pomoć Opštine Bogatić, više sponzora i prijatelja, organizovao je protekle nedelje, kod kolebe Žiće Puzića (počivši), nedaleko od starog puta Bogatić-Banovo Polje, proslavu "Izažanjac" u slavu završetka ovogodišnje žetve pšenice u Mačvi.
Na početku recimo da su ovaj značajan posao, znatno ranije obavili kombajni ali Društvo za očuvanje običaja stare Mačve, pomenutom manifestacijom, podsetilo je kako je to nekad rađeno, parnom mašinom i drešom, a na kraju bogatom gozbom.
Sve to nije izostalo ni ovoga puta, kako u stihu zaljubljenici u starine kažu: “Veselite se i slavite žetvu, dar Božji to je. Vitezovi poderanih opanaka, srcem zovu na veselje svoje. Veselite se i slavite njivu koja nam dade leba. Putnici obični smo samo u polasku od zemlje do neba.”
Naglašeno je i da se Mačvani rađaju sa dva pupka. Jedan, kad se rode, a drugim ostaju večno vezani za zemlju, dok su živi. Jedan od oblika tog življenja, majka i maćeha je kolebarenje. Zato je “Izažanjac”, koji je pre 40. godina pokrenuo kombajner Lole Martinović i održan kod kolebe Žiće Puzića, stare 200 godina u Lugu, gde je srce moje, podseća Puzić, ističući da je ovde nekada čuvao ovce i vodio život. Slična su bila i razmišljanja drugih gostiju Luga, dok su razgledali parnu mašinu i dreš, dok su radili uz povremeni pisak prethodno naložene parnjače, čime je oslobađala deo pare. Pričaju da u njenom rezervoaru ima 500 litara vode. Glavni majstor je Obrad Drmanović, a pomažu mu Suniša i Ljubiša Berić. Skupa podmazuju neke delove stare mašine, nameštaju čvršće pogonski kaiš, dok hlebno zrno puni već pripremljene džakove na drešu, a na njegovom kraju izlazi pleva i slama.
Tomislav Nešić iz Bogatića se priseća da je šezdesetih godina kupio kombajn( Englez, koji i danas radi) u Sremu, a 1965. godine njime ovro 130 hektara pšenice. Od tada ove mašine preuzimaju primat u žetvi mačvanske pšenice.
U jednom delu dvorišta starog zdanja, organizovana je izložba slika.
Potom je sa improvizovane bine izveden bogat kulturno-zabavni program. Devojke i mladići u narodnim nošnjama, plenili su pažnju prisutnih. Nisu izostale ni izvorne pevačke grupe, pevači solisti i instrumentalisti iz Mačve i okoline. Ovaj deo programa uveličali su svojim igrama i pesmama gosti iz Republike Srpske. Na kraju se čula zajednička pesma, uz bogatu trpezu.
Na početku recimo da su ovaj značajan posao, znatno ranije obavili kombajni ali Društvo za očuvanje običaja stare Mačve, pomenutom manifestacijom, podsetilo je kako je to nekad rađeno, parnom mašinom i drešom, a na kraju bogatom gozbom.
Sve to nije izostalo ni ovoga puta, kako u stihu zaljubljenici u starine kažu: “Veselite se i slavite žetvu, dar Božji to je. Vitezovi poderanih opanaka, srcem zovu na veselje svoje. Veselite se i slavite njivu koja nam dade leba. Putnici obični smo samo u polasku od zemlje do neba.”
Naglašeno je i da se Mačvani rađaju sa dva pupka. Jedan, kad se rode, a drugim ostaju večno vezani za zemlju, dok su živi. Jedan od oblika tog življenja, majka i maćeha je kolebarenje. Zato je “Izažanjac”, koji je pre 40. godina pokrenuo kombajner Lole Martinović i održan kod kolebe Žiće Puzića, stare 200 godina u Lugu, gde je srce moje, podseća Puzić, ističući da je ovde nekada čuvao ovce i vodio život. Slična su bila i razmišljanja drugih gostiju Luga, dok su razgledali parnu mašinu i dreš, dok su radili uz povremeni pisak prethodno naložene parnjače, čime je oslobađala deo pare. Pričaju da u njenom rezervoaru ima 500 litara vode. Glavni majstor je Obrad Drmanović, a pomažu mu Suniša i Ljubiša Berić. Skupa podmazuju neke delove stare mašine, nameštaju čvršće pogonski kaiš, dok hlebno zrno puni već pripremljene džakove na drešu, a na njegovom kraju izlazi pleva i slama.
Tomislav Nešić iz Bogatića se priseća da je šezdesetih godina kupio kombajn( Englez, koji i danas radi) u Sremu, a 1965. godine njime ovro 130 hektara pšenice. Od tada ove mašine preuzimaju primat u žetvi mačvanske pšenice.
U jednom delu dvorišta starog zdanja, organizovana je izložba slika.
Potom je sa improvizovane bine izveden bogat kulturno-zabavni program. Devojke i mladići u narodnim nošnjama, plenili su pažnju prisutnih. Nisu izostale ni izvorne pevačke grupe, pevači solisti i instrumentalisti iz Mačve i okoline. Ovaj deo programa uveličali su svojim igrama i pesmama gosti iz Republike Srpske. Na kraju se čula zajednička pesma, uz bogatu trpezu.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
