DAHIJSKA VLADAVINA U SRBIJI

Zatim je Gaja išao Janku Katiću u Rogaču, pa Mladenu Milovanoviću u Botunju i potom Milanu Obrenoviću u Brusnicu. Janko je odmah pristao da posluša Đorđa.
Gaja je Mladenu rekao: „Gazda Mladene, pozdravio te brat naš Đorđe i pozvate u društvo da ustaneš na neprijatelje naše dahije; ti si trgovac, ideš po vilajetu, ti znaš pouzdane ljude i da se spremiš, kad bude vreme da si gotov“. Na to će reći Mladen: „Meni, dušu, nije nužda kako što je Đorđu, ali mi je nužda od našeg Ibraima, inadžije u Topoli. Ja imam buruntiju od vezira i od aga, al“™ moram, kad prođem sa svinjama, u Topoli dati Ibraimu jedan dukat na čikmedže. Kad udarim Ibraimu na Orašac, i tu mu valja dati jedan dukat; kad dođem na Rogaču, i tu jedan dukat; na Barajevo i tu jedan dukat, i gde god da dođem opet jedan dukat; na Moštanici opet jedan dukat; to je meni teško. Oću i ja poslušati Đorđa i s njim u to pristati. Pozdravi ga, ja ću mu veran biti, po vilajetu dosta braće znam, i oće me poslušati, i oću poslušati.“
Čitavu tu jesen 1803. godine išli su glasnici od pouzdanog druga drugu i javljali im da se spremaju za određeni dan kad ih Karađorđe pozove...