Kad sindikalci postanu naprednjačka scenografija

U reagovanju na tekst u kom se objašnjava kako su zahtevi dela radnika JKP „Stari grad“ doveli u opasnost zdravlje građana Šapca, objavljenom u prošlom broju „Glasa Podrinja“, sindikalci su zaboravili jedno – građane. Niko ne može osporiti da su zahtevi za većim platama i boljim uslovima rada elementarno pravo radnika, ali način na koji se to pravo pokušava ostvariti – neodnošenje smeća usred najvećih vrućina, jeste odsustvo elementarne ljudske svesti i društvene odgovornosti.
Radnike JKP “Stari grad” niko i nigde nije politički svrstao, osim njih samih – otvoreno i na štetu javnog interesa. Kada sindikalci koji su potpisali reagovanje pominju političko zapošljavanje, onda najpre treba da imaju u vidu bivšeg direktora Dragana Ninkovića. U decembru 2013. godine, u poslednjem trenutku pred stupanje na snagu zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, zaposlio je 18 ljudi. Ninković je inače radio kampanju za Srpsku naprednu stranku 2016. godine i svoje ljude pretvorio u kapilarne glasove. I danas je satelit u kampanji SNS-a, a za nagradu su mu dali posao u Vršcu. I vi to vrlo dobro znate gospodo sindikalci. E to je vrhunac cinizma.
I kada kažete da vam je Grad uzeo zgradu, treba da znate da je to zgrada građana Šapca. Kada kažete da vam Grad duguje zgradu, imate na umu zgradu od milion evra. Tražili ste da vam se izgradi zgrada od milion evra! Koliko je to „solidarnih pomoći”?! Toliko o legitimnosti sindikalaca da se staraju o javnom interesu.
Gospodo sindikalci, nije vama niko uzeo nikakvu imovinu, nije to vaše, zgrada je svojina građana Šapca. Građani Šapca institucionalno postoje kao Grad Šabac i građani Šapca na izborima donose odluku ko će u njihovo ime da ih predstavlja. A to je sada gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Dok ste bili na lokaciji na kojoj je sada „Lidl”, samo su troškovi vode bili tri miliona dinara godišnje. Pošto je Grad doneo odluku da se plaća zakup, danas je niža cena vašeg poslovanja koja se iskazuje kroz zakup nego u vreme dok je vaše preduzeće bilo na staroj poziciji. Toliko o činjenicama, o vlasništvu i troškovima.
Ne treba zaboraviti ni da ste tada ulice prali pijaćom vodom, a na novoj lokaciji gde se zakup plaća 2,4 miliona dinara godišnje, koristi se tehnička voda jer postoji crpna stanica i bunar. Dakle JKP „Stari grad” ne plaća više tri miliona dinara godišnje Vodovodu jer sada koristi tehničku vodu za koju ne plaća ništa. A od trenutka od kada je zgrada prodata, u opremu je uloženo 90 miliona dinara.
Rešenje svih problema je tržište radne snage u Šapcu. Jazaki je morao da dovede 300 ljudi iz Ukrajne, Rumunije, Turske i Portugala jer ne može da se nađe dovoljno radnika u Šapcu. Počevši od minimalnih 300 evra, sa trećom smenom ili prekovremenim radom, zarada je oko 50.000 dinara. Konkurs u „Hemofarmu” je takođe otvoren. Za razliku od ostatka Srbije, danas u Šapcu svako ko hoće da radi, u roku od 15 dana može da nađe posao koji nije plaćen ispod 300 evra. I zašto onda neko radi za 28.000 dinara kad može da zaradi 50.000?!
Istina je da obećanja gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića nemaju veze za zahtevima radnika ali imaju veze sa građanima. A sindikalci građane ne uzimaju u obzir. Kao da im ovi nisu poslodavci. A jesu! I predstavlja ih gradonačelnik. Nerazumevanje ove veze koja održava svaki moderan demokratski sistem je razumljivo jer ni predsednik Srbije ne razume funkciju građana u društvu.
Istina je da su građani Šapca glasali za ono što im je Nebojša Zelenović obećao – da će dobiti najbolju uslugu po najnižoj ceni. Mandat da zastupa interes skoro 120.000 građana Šapca dobio je za vrlo jasna i konkretna obećanja i odgovoran je za njihovo ispunjavanje.
Ovako izvitoperen pogled na društveni i politički život najbolje pokazuje koliko sindikalcima JKP “Stari grad” nije važno šta misle građani od kojih primaju platu i koji su njihovi poslodavci i koliko je realnost u Srbiji dovedena do apsurda.