RAZGOVOR SA POVODOM: DR MARIJA MIŠIĆ
Više od hrane
Mamino mleko obezbeđuje pravilan razvoj dece, ima pozitivan uticaj kako na zdravlje deteta, tako i na zdravlje majke. To je živa supstanca sposobna da se menja, podržava i usmerava svaki trenutak razvoja novorođenčeta. Sisanje novorođenog deteta je najstarija biološka potreba proistekla iz urođenog nagona. Dojka je već od šesnaeste nedelje trudnoće spremna da stvara mleko, po principu „ponude i potražnje“ (češće stavljanje na dojku dovodi do stvaranja više mleka). Mleko „ide“ iz glave preko grudi. Zato je samopouzdanje majke najvažnije, kao i smiren i vedar duh.
Od 1. do 7. avgusta obeležena je Svetska nedelja dojenja 2019. godine pod sloganom "Osnažimo roditelje, omogućimo dojenje". Uobičajeno je mišljenje da je dojenje isključivo majčinski svet, ali da bi bilo uspešno uloga oca je veoma značajna. Podrška oba roditelja i osnaživanje je od vitalnog značaja kako bi se uspostavilo i održalo dojenje.
Brojne aktivnosti u cilju promocije i podrške dojenja trebalo bi da omoguće ostvarivanje cilja Svetske zdravstvene skupštine – najmanje 50 % isključivo dojene dece do 2025. Iako je do sada učinjen značajan pomak, potrebni su dodatni napori kako bi se programi i politike dojenja i ostvarili u praksi.
Tim povodom, razgovarali smo sa dr Marijom Mišić, pedijatrom iz Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“.
Dojenje je prirodni i najzdraviji način ishrane novorođenog deteta?
- Ono je mnogo više od „hrane“, obezbeđuje pravilan razvoj dece, ima pozitivan uticaj kako na zdravlje deteta, tako i na zdravlje majke. Mamino mleko je živa supstanca sposobna da se menja, podržava i usmerava svaki trenutak razvoja novorođenčeta. Priroda je sastav mleka optimalno prilagodila potrebama novorođenog deteta. To je sekret mlečnih žlezda koji se sastoji od vode, belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala i oligoelemenata. Od belančevina su zastupljeni proteini surutke (60-70%) koji se lako vare i imaju antiinfektivna svojstva, sadrže esencijalne i semiesencijalne masne kiseline, koje su izuzetno važne za razvoj mozga, retine.... Osnovni mlečni šećer je laktoza, koja je bitna za razvoj crevne flore deteta. Optimalan je sastav masti, kao i mikroelemenata.
Dakle, mamino mleko nema adekvatnu alternativu?
- Kravlje mleko sadrži drugačiju vrstu belančevina (kazein), teže se vari (veća je mogućnost grčeva), više opterećuje bubrege i podstiče mogućnost razvoja alergije. Sastav maminog mleka se menja u zavisnosti od stadijuma laktacije. Prva tri dana se stvaraju male količine mleka – kolostrum (količina je od 10 do 100ml po danu), ali, s obzirom na to da je u tom trenutku bebin želudac veličine trešnje, to je sasvim dovoljno. Bogat je belančevinama, a glavna vrednost je zaštitna. Zatim ide prelazno mleko (10-15 dana, oko 500ml na 24 sata), ima manje belančevina, ređe je i vodenije, a od treće nedelje kreće stvaranje zrelog mleka, bogatog mastima.
Činjenica je da mnoge majke, iz raznih razloga, lako odustanu od dojenja?
- Dešava se da je mleko bilo vodeno pa je ponuđena dohrana, majka je porođena na carski pa nije imala mleka, beba je imala žuticu pa je morala da joj daje vodu, ili adaptirano mleko, dojke su mekane, neće biti mleka dovoljno, imala je temperaturu i morala je da prestane da doji, neće da upropasti grudi zbog dojenja, udebljala se jer mora da jede masnu hranu... Sve su to pogrešna uverenja. Sisanje novorođenog deteta je najstarija biološka potreba proistekla iz urođenog nagona. Dojka je već od šesnaeste nedelje trudnoće spremna da stvara mleko, po principu „ponude i potražnje“ (češće stavljanje na dojku dovodi do stvaranja više mleka). Mleko „ide“ iz glave preko grudi. Zato je samopouzdanje majke najvažnije, kao i smiren i vedar duh.
Da li bi dojilja trebalo da „jede za dvoje“?
- Majka koja doji ne bi trebalo da jede više nego bilo koja druga zdrava, odrasla žena. Nikako nije potrebno „jesti za dvoje“. Postoji dodatna potreba za belančevinama, potreban je kalcijum i svi vitamini. Osećaj žeđi dojilje je pojačan i trebalo bi da pije tečnost – vodu, voćni sok, mleko, sok, supu... Neke od namirnica mogu pojačati grčeve, ili dovesti do poremećaja pražnjenja creva, ali, ništa sa jelovnika ne bi smelo biti uklonjeno majci dok se ne pokaže da smeta njenom detetu dok sisa. Majku treba ohrabriti da doji dete, obezbediti joj mir, dovoljno odmora, ugodan položaj pri dojenju, naučiti je da prepozna rane znake gladi kod odojčeta... Sam početak dojenja nekada zna da bude težak, treba negovati bradavice (najbolje je mlekom nakon podoja premazati dojku), naučiti pravilnu tehniku podoja. Dojenjem neće “upropastiti“svoje grudi, naprotiv, samo će ih zaštititi od mogućeg razvoja karcinoma dojke.
Jedno od pitanja novopečenih i, samim tim, zbunjenih majki je koliko često bi trebalo odobriti odojčetu „sisanje na zahtev“?
- Novorođenčetu treba dozvoliti sisanje onoliko često koliko beba želi da sisa. U početku , prvih sedam dana, to je na svakih sat, dva, čak i tokom noći, potom ne više od osam do dvanaest podoja tokom 24 sata. Pravilno dojena beba počinje da napreduje (u početku, nakon rođenja, normalan je gubitak telesne mase 10%), raspoložena je, vlaži šest i više pelena na dan, dobro formira stolice. Savetuje se isključivo dojenje do šestog meseca. Obavezno je dojenje do prve, a preporučuje se do druge godine, po želji majke i deteta i duže. Sa nemlečnom ishranom trebalo bi početi postepeno, od četvrtog do šestog meseca.
U kojim slučajevima dojenje nije moguće?
- Ukoliko je neonatus rođen pre 34. nedelje, ne postoji usklađenost refleksa sisanja i gutanja (što ne znači da majka, ukoliko održava laktaciju, ne može po postizanju određenog stepena zrelosti deteta da doji), kada je novorođeno dete na mehaničkoj ventilaciji, retke bolesti metabolizma. Takođe, maligno oboljenje majke je apsolutna kontraindikacija, kao i primena citostatika. Privremeno može biti odloženo zbog primene neke od radiokatvnih supstanci u terapijske, ili dijagnostičke procedure majke, ili kada je u pitanju herpes simplex infekcija. Tvrde dojke, prepunjene, začepljen kanalić, ili mastitis - nisu kontraindikovani za dojenje. Ukoliko je majka na kratko odsutna od kuće, mleko se može izmlazati i na sobnoj temperaturi čuvati do četiri, a u frižideru do sedamdeset dva sata (u dubini, ne u vratima). U zamrzivaču sa dubokim zamrzavanjem može da se čuva do šest meseci.
Poruka za čitateljke?
- Mamino mleko je hrana, uteha, zdravlje i ljubav. Dojenje stvara vezu majke i deteta koja se ničim ne može raskinuti i zameniti. Dojenje ne možemo nametnuti, možemo ga samo potaknuti, pokazati i poučiti.
KADA JE DOJKA BOLESNA
U slučaju mastitisa, loše je i opšte stanje žene, pa se osim izmlazanja, savetuje i antibiotska terapija i primena lekova za snižavanje telesne temperature (antipiretici). Dojenje se nastavlja, čak i na bolesnoj dojci. Apsces je još teži stepen upale, gde postoji visoka temperatura, gnojna kolekcija u jednom delu dojke, bol, crvenilo.Tada se savetuje dreniranje apscesa hirurškim putem, a nakon drenaže dojenje može da se nastavi.
Brojne aktivnosti u cilju promocije i podrške dojenja trebalo bi da omoguće ostvarivanje cilja Svetske zdravstvene skupštine – najmanje 50 % isključivo dojene dece do 2025. Iako je do sada učinjen značajan pomak, potrebni su dodatni napori kako bi se programi i politike dojenja i ostvarili u praksi.
Tim povodom, razgovarali smo sa dr Marijom Mišić, pedijatrom iz Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“.
Dojenje je prirodni i najzdraviji način ishrane novorođenog deteta?
- Ono je mnogo više od „hrane“, obezbeđuje pravilan razvoj dece, ima pozitivan uticaj kako na zdravlje deteta, tako i na zdravlje majke. Mamino mleko je živa supstanca sposobna da se menja, podržava i usmerava svaki trenutak razvoja novorođenčeta. Priroda je sastav mleka optimalno prilagodila potrebama novorođenog deteta. To je sekret mlečnih žlezda koji se sastoji od vode, belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala i oligoelemenata. Od belančevina su zastupljeni proteini surutke (60-70%) koji se lako vare i imaju antiinfektivna svojstva, sadrže esencijalne i semiesencijalne masne kiseline, koje su izuzetno važne za razvoj mozga, retine.... Osnovni mlečni šećer je laktoza, koja je bitna za razvoj crevne flore deteta. Optimalan je sastav masti, kao i mikroelemenata.
Dakle, mamino mleko nema adekvatnu alternativu?
- Kravlje mleko sadrži drugačiju vrstu belančevina (kazein), teže se vari (veća je mogućnost grčeva), više opterećuje bubrege i podstiče mogućnost razvoja alergije. Sastav maminog mleka se menja u zavisnosti od stadijuma laktacije. Prva tri dana se stvaraju male količine mleka – kolostrum (količina je od 10 do 100ml po danu), ali, s obzirom na to da je u tom trenutku bebin želudac veličine trešnje, to je sasvim dovoljno. Bogat je belančevinama, a glavna vrednost je zaštitna. Zatim ide prelazno mleko (10-15 dana, oko 500ml na 24 sata), ima manje belančevina, ređe je i vodenije, a od treće nedelje kreće stvaranje zrelog mleka, bogatog mastima.
Činjenica je da mnoge majke, iz raznih razloga, lako odustanu od dojenja?
- Dešava se da je mleko bilo vodeno pa je ponuđena dohrana, majka je porođena na carski pa nije imala mleka, beba je imala žuticu pa je morala da joj daje vodu, ili adaptirano mleko, dojke su mekane, neće biti mleka dovoljno, imala je temperaturu i morala je da prestane da doji, neće da upropasti grudi zbog dojenja, udebljala se jer mora da jede masnu hranu... Sve su to pogrešna uverenja. Sisanje novorođenog deteta je najstarija biološka potreba proistekla iz urođenog nagona. Dojka je već od šesnaeste nedelje trudnoće spremna da stvara mleko, po principu „ponude i potražnje“ (češće stavljanje na dojku dovodi do stvaranja više mleka). Mleko „ide“ iz glave preko grudi. Zato je samopouzdanje majke najvažnije, kao i smiren i vedar duh.
Da li bi dojilja trebalo da „jede za dvoje“?
- Majka koja doji ne bi trebalo da jede više nego bilo koja druga zdrava, odrasla žena. Nikako nije potrebno „jesti za dvoje“. Postoji dodatna potreba za belančevinama, potreban je kalcijum i svi vitamini. Osećaj žeđi dojilje je pojačan i trebalo bi da pije tečnost – vodu, voćni sok, mleko, sok, supu... Neke od namirnica mogu pojačati grčeve, ili dovesti do poremećaja pražnjenja creva, ali, ništa sa jelovnika ne bi smelo biti uklonjeno majci dok se ne pokaže da smeta njenom detetu dok sisa. Majku treba ohrabriti da doji dete, obezbediti joj mir, dovoljno odmora, ugodan položaj pri dojenju, naučiti je da prepozna rane znake gladi kod odojčeta... Sam početak dojenja nekada zna da bude težak, treba negovati bradavice (najbolje je mlekom nakon podoja premazati dojku), naučiti pravilnu tehniku podoja. Dojenjem neće “upropastiti“svoje grudi, naprotiv, samo će ih zaštititi od mogućeg razvoja karcinoma dojke.
Jedno od pitanja novopečenih i, samim tim, zbunjenih majki je koliko često bi trebalo odobriti odojčetu „sisanje na zahtev“?
- Novorođenčetu treba dozvoliti sisanje onoliko često koliko beba želi da sisa. U početku , prvih sedam dana, to je na svakih sat, dva, čak i tokom noći, potom ne više od osam do dvanaest podoja tokom 24 sata. Pravilno dojena beba počinje da napreduje (u početku, nakon rođenja, normalan je gubitak telesne mase 10%), raspoložena je, vlaži šest i više pelena na dan, dobro formira stolice. Savetuje se isključivo dojenje do šestog meseca. Obavezno je dojenje do prve, a preporučuje se do druge godine, po želji majke i deteta i duže. Sa nemlečnom ishranom trebalo bi početi postepeno, od četvrtog do šestog meseca.
U kojim slučajevima dojenje nije moguće?
- Ukoliko je neonatus rođen pre 34. nedelje, ne postoji usklađenost refleksa sisanja i gutanja (što ne znači da majka, ukoliko održava laktaciju, ne može po postizanju određenog stepena zrelosti deteta da doji), kada je novorođeno dete na mehaničkoj ventilaciji, retke bolesti metabolizma. Takođe, maligno oboljenje majke je apsolutna kontraindikacija, kao i primena citostatika. Privremeno može biti odloženo zbog primene neke od radiokatvnih supstanci u terapijske, ili dijagnostičke procedure majke, ili kada je u pitanju herpes simplex infekcija. Tvrde dojke, prepunjene, začepljen kanalić, ili mastitis - nisu kontraindikovani za dojenje. Ukoliko je majka na kratko odsutna od kuće, mleko se može izmlazati i na sobnoj temperaturi čuvati do četiri, a u frižideru do sedamdeset dva sata (u dubini, ne u vratima). U zamrzivaču sa dubokim zamrzavanjem može da se čuva do šest meseci.
Poruka za čitateljke?
- Mamino mleko je hrana, uteha, zdravlje i ljubav. Dojenje stvara vezu majke i deteta koja se ničim ne može raskinuti i zameniti. Dojenje ne možemo nametnuti, možemo ga samo potaknuti, pokazati i poučiti.
U slučaju mastitisa, loše je i opšte stanje žene, pa se osim izmlazanja, savetuje i antibiotska terapija i primena lekova za snižavanje telesne temperature (antipiretici). Dojenje se nastavlja, čak i na bolesnoj dojci. Apsces je još teži stepen upale, gde postoji visoka temperatura, gnojna kolekcija u jednom delu dojke, bol, crvenilo.Tada se savetuje dreniranje apscesa hirurškim putem, a nakon drenaže dojenje može da se nastavi.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
