RAZGOVOR SA POVODOM: MASTER PEDAGOG DIJANA TOMASOVIĆ
Uvek postoji rešenje
Bilo kakve probleme da imaju u porodici, vršnjačkoj grupi, ili u sredini u kojoj rade, ne bi trebalo da ih potiskuju, nego da podele sa osobama u koje imaju poverenja. Na prvom mestu su roditelji, potom stručna služba škole, nastavnici, institucije koje mogu pružiti pomoć, poput Centra za socijalni rad. Postoje razni mehanizmi zaštite i postoji rešenje
Iako važi da „sve je lako kad si mlad“, mišljenja smo da mlad nikada nije bilo lako biti, posebno u periodu adolescenicje kada se postavljaju brojna pitanja o smislu svog postojanja i traženja sebe u ovom svetu koji oskudeva u odgovorima. A biti mlad u Srbiji, poseban je izazov.
Iako je ove godine akcenat na obrazovanju i učešću mladih u procesu transformacije obrazovanja, u razgovoru sa master pedagogom Dijanom Tomasović iz Centra za socijalni rad, osvrnuli smo se na probleme sa kojima se mladi susreću i zaštiti dece i omladine.
Služba za zaštitu dece i mladih podrazumeva rad sa osetljivim kategorijama?
- Naša služba podrazumeva rad sa decom bez roditeljskog staranja i onima koji su pod starateljstvom, bilo da su u hraniteljskim porodicama, ustanovama socijalne zaštite ili u srodničkim porodicama, zatim sa decom sa neadekvatnim roditeljskim staranjem, žrtvama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, decom čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, koja u sukobu sa zakonom i problemima u ponašanju, čije su porodice korisnici novčane pomoći, kao i decom koja su u različitim postupcima. Dakle, cilj rada je zaštita interesa maloletnih lica, kao i onih koji su kao maloletni bili u sistemu socijalne zaštite do 27. godine.
Koja je posebno osetljiva kategorija sa kojom radite?
- Mladi sa problemima u ponašanju. Dakle, maloletni učinioci krivičnih dela, učesnici u razbojništvu, tučama, nasilju u porodici i vršnjačkom nasilju. Te probleme naša služba realizuje u saradnji sa drugim ustanovama – školom, zdravstvom, predškolskom ustanovom, sudom. Takođe, posebno osetljivu kategoriju čine deca koja su žrtve nasilja, zlostavljanja i zanemarianja u porodici.
Koji su i gde su najdominatniji problemi?
- Deca koja su žrtve nasilja u porodici. Nasilje u porodici je u znatnom porastu, odnosno, broj prijavljenih slučajeva. U 2016. bilo je oko 250 prijava, 2017. oko 400, a 2018. oko 600 prijava nasilja. To možemo dovesti u vezu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine. Mere koje ovaj zakon podrazumeva donose se veoma brzo i preventivnog su karaktera. To znači da ne mora da postoji samo delo nasilja i da policijski službenik ima veća ovlašćenja. On vrši procenu rizika da li će do nasilja doći, ili će se ponoviti. Donose se hitne mere privremenog udaljenja mogućeg učinioca iz porodične kuće i zabrana kontakta sa potencijalnom žrtvom.
Da li vam se mladi direktno obraćaju za pomoć i podnese prijave zbog nasilja u porodici?
- Protekle godine imali smo 17 prijava zlostavljanja i zanemarivanja maloletnih lica. Nisu u pitanju samo direktne žrtve nasilja u porodici, nego i indirektne, koje prisustvuju nasilju koje jedan član prodice vrši nad drugim. S obzirom da je Centru za socijalni rad poverena funkcija organa starateljstva, moguće je privremeno suspendovati roditeljska prava, naravno, ukoliko je reč o nekom obliku zlostavljanja i zanemarivanja maloletnog lica, bilo da je u pitanju gruba zloupotreba roditeljskih prava, ili nasilje nad detetom. To se rešava kroz regulisanje privremenog starateljstva ili izmeštanjem deteta iz porodice, dok sud ne pokrene postupak potpunog ili delimičnog lišavanja roditeljskih prava, u zavisnosti od procene. Dominantan oblik rada naše službe su kontakti deteta sa roditeljem. Dete ima pravo na kontakt sa oba roditelja, ali to pravo ne sme da ugrožava bezbednost ni deteta, ni drugog roditelja, ukoliko se radi o nasilju u porodici. To postižemo kroz ograničenje kontakata u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad, privremenom obustavom kontakta, pokretanjem postupka pred sudom i slično.
Vršnjačko nasilje uzima sve više maha?
Bilo da je reč o žrtvi, ili počiniocu vršnjačkog nasilja, radimo procenu celokupnog porodičnog sistema. Dakle, procenjujemo porodične relacije i položaj deteta u porodici, postojanje izvesne disfunkcionalnosti u partnerskim relacijama, razne sklonosti roditelja, odnosno, članova porodice, asocijalna ponašanja, konzumiranje narkotika ili alkohola... Vršimo procenu i planiranje u saradnji sa svim relevantnim institucijama - školom, zdravstvom, policijom, tužilaštvom...
U okviru Centra postoji i Savetovalište za porodicu i mlade?
- U Savetovalištu rade porodični psihoterapeut i savetnik, ponedeljkom i sredom posle 15 časova. Uključuje se porodica, pruža se pomoć u bračnim krizama, poremećenim porodičnim odnosima, kao i postrazvodnim krizama, koje su veoma česte. Takođe, radi se sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i razvojnim problemima. U Savetovalište mogu da se uključe i deca koja su žrtve vršnjakog nasilja, zajedno sa roditeljima. Radi se na nenasalinoj komunikaciji. Značajan faktor izloženosti vršnjačkom nasilju je upravo nedostatak socijalnih veština.
Ukoliko neko trpi nasilje u porodici, fizičko, ili psihološko, projektovaće ga na svoju okolinu. Ipak, mogli bismo nešto reći o negovanju nenasilne komunikacije?
- Ta veština je nedovoljno razvijena i kod odraslih, a kamoli kod dece, a posebno kod osetljive kategorije. Kada dođe do vršnjačkog konflikta, mladi najčešće vide samo dva rešenja, ili da budu pasivni i povuku se, ili da odreaguju nasiljem na nasilje. A postoji čitav niz načina na koji mogu da odreaguju. Na veštinama asertivne komunikacije trebalo bi raditi u cilju prevencije vršnjakog nasilja.
Šta biste poručili mladim ljudima?
- Bilo kakve probleme da imaju u porodici, vršnjačkoj grupi, ili u sredini u kojoj rade, ne bi trebalo da ih potiskuju, nego da podele sa osobama u koje imaju poverenja. Na prvom mestu su roditelji, potom stručna služba škole, nastavnici, institucije koje mogu pružiti pomoć, poput Centra za socijalni rad. Postoje razni mehanizmi zaštite i postoji rešenje. Nasilje ne treba trpeti, niti probleme potiskivati.
Služba za zaštitu dece i mladih bavi se zaštitom interesa i prava dece i omladine sa različitim oblicima društveno neprihvatljivog i zakonski sankcionisanog ponašanja, zaštitom prava dece i omladine sa posebnim potrebama, zaštitom interesa i prava deteta u porodicama sa narušenim porodičnim odnosima, kao i zaštitom dece koja ne mogu da odrastaju sa svojim roditeljima. Službu za zaštitu dece i mladih čini osam stručnih radnika-voditelja slučaja, dva supervizora i jedan rukovodilac.
Iako je ove godine akcenat na obrazovanju i učešću mladih u procesu transformacije obrazovanja, u razgovoru sa master pedagogom Dijanom Tomasović iz Centra za socijalni rad, osvrnuli smo se na probleme sa kojima se mladi susreću i zaštiti dece i omladine.
Služba za zaštitu dece i mladih podrazumeva rad sa osetljivim kategorijama?
- Naša služba podrazumeva rad sa decom bez roditeljskog staranja i onima koji su pod starateljstvom, bilo da su u hraniteljskim porodicama, ustanovama socijalne zaštite ili u srodničkim porodicama, zatim sa decom sa neadekvatnim roditeljskim staranjem, žrtvama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, decom čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, koja u sukobu sa zakonom i problemima u ponašanju, čije su porodice korisnici novčane pomoći, kao i decom koja su u različitim postupcima. Dakle, cilj rada je zaštita interesa maloletnih lica, kao i onih koji su kao maloletni bili u sistemu socijalne zaštite do 27. godine.
Koja je posebno osetljiva kategorija sa kojom radite?
- Mladi sa problemima u ponašanju. Dakle, maloletni učinioci krivičnih dela, učesnici u razbojništvu, tučama, nasilju u porodici i vršnjačkom nasilju. Te probleme naša služba realizuje u saradnji sa drugim ustanovama – školom, zdravstvom, predškolskom ustanovom, sudom. Takođe, posebno osetljivu kategoriju čine deca koja su žrtve nasilja, zlostavljanja i zanemarianja u porodici.
Koji su i gde su najdominatniji problemi?
- Deca koja su žrtve nasilja u porodici. Nasilje u porodici je u znatnom porastu, odnosno, broj prijavljenih slučajeva. U 2016. bilo je oko 250 prijava, 2017. oko 400, a 2018. oko 600 prijava nasilja. To možemo dovesti u vezu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine. Mere koje ovaj zakon podrazumeva donose se veoma brzo i preventivnog su karaktera. To znači da ne mora da postoji samo delo nasilja i da policijski službenik ima veća ovlašćenja. On vrši procenu rizika da li će do nasilja doći, ili će se ponoviti. Donose se hitne mere privremenog udaljenja mogućeg učinioca iz porodične kuće i zabrana kontakta sa potencijalnom žrtvom.
Da li vam se mladi direktno obraćaju za pomoć i podnese prijave zbog nasilja u porodici?
- Protekle godine imali smo 17 prijava zlostavljanja i zanemarivanja maloletnih lica. Nisu u pitanju samo direktne žrtve nasilja u porodici, nego i indirektne, koje prisustvuju nasilju koje jedan član prodice vrši nad drugim. S obzirom da je Centru za socijalni rad poverena funkcija organa starateljstva, moguće je privremeno suspendovati roditeljska prava, naravno, ukoliko je reč o nekom obliku zlostavljanja i zanemarivanja maloletnog lica, bilo da je u pitanju gruba zloupotreba roditeljskih prava, ili nasilje nad detetom. To se rešava kroz regulisanje privremenog starateljstva ili izmeštanjem deteta iz porodice, dok sud ne pokrene postupak potpunog ili delimičnog lišavanja roditeljskih prava, u zavisnosti od procene. Dominantan oblik rada naše službe su kontakti deteta sa roditeljem. Dete ima pravo na kontakt sa oba roditelja, ali to pravo ne sme da ugrožava bezbednost ni deteta, ni drugog roditelja, ukoliko se radi o nasilju u porodici. To postižemo kroz ograničenje kontakata u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad, privremenom obustavom kontakta, pokretanjem postupka pred sudom i slično.
Vršnjačko nasilje uzima sve više maha?
Bilo da je reč o žrtvi, ili počiniocu vršnjačkog nasilja, radimo procenu celokupnog porodičnog sistema. Dakle, procenjujemo porodične relacije i položaj deteta u porodici, postojanje izvesne disfunkcionalnosti u partnerskim relacijama, razne sklonosti roditelja, odnosno, članova porodice, asocijalna ponašanja, konzumiranje narkotika ili alkohola... Vršimo procenu i planiranje u saradnji sa svim relevantnim institucijama - školom, zdravstvom, policijom, tužilaštvom...
U okviru Centra postoji i Savetovalište za porodicu i mlade?
- U Savetovalištu rade porodični psihoterapeut i savetnik, ponedeljkom i sredom posle 15 časova. Uključuje se porodica, pruža se pomoć u bračnim krizama, poremećenim porodičnim odnosima, kao i postrazvodnim krizama, koje su veoma česte. Takođe, radi se sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i razvojnim problemima. U Savetovalište mogu da se uključe i deca koja su žrtve vršnjakog nasilja, zajedno sa roditeljima. Radi se na nenasalinoj komunikaciji. Značajan faktor izloženosti vršnjačkom nasilju je upravo nedostatak socijalnih veština.
Ukoliko neko trpi nasilje u porodici, fizičko, ili psihološko, projektovaće ga na svoju okolinu. Ipak, mogli bismo nešto reći o negovanju nenasilne komunikacije?
- Ta veština je nedovoljno razvijena i kod odraslih, a kamoli kod dece, a posebno kod osetljive kategorije. Kada dođe do vršnjačkog konflikta, mladi najčešće vide samo dva rešenja, ili da budu pasivni i povuku se, ili da odreaguju nasiljem na nasilje. A postoji čitav niz načina na koji mogu da odreaguju. Na veštinama asertivne komunikacije trebalo bi raditi u cilju prevencije vršnjakog nasilja.
Šta biste poručili mladim ljudima?
- Bilo kakve probleme da imaju u porodici, vršnjačkoj grupi, ili u sredini u kojoj rade, ne bi trebalo da ih potiskuju, nego da podele sa osobama u koje imaju poverenja. Na prvom mestu su roditelji, potom stručna služba škole, nastavnici, institucije koje mogu pružiti pomoć, poput Centra za socijalni rad. Postoje razni mehanizmi zaštite i postoji rešenje. Nasilje ne treba trpeti, niti probleme potiskivati.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
