KSENIJA OPANKOVIĆ, REPREZENTATIVKA SRBIJE
Treningom do sna
Ponikla je i stasava u Šapcu, na domaćoj sceni nastupa u dresu beogradskog PARTIZANA, oprema sa kojom je zamenila onu sa grbom Atletskog kluba CER, a sada već redovno, veći deo leta je zauzeta nastupima na međunarodnim borilištima, tamo gde uz ime takmaca ne stoji klupsko, već nacionalno obeležje. KSENIJA OPANKOVIĆ, bacačica koplja iz Šapca, reprezentativka Srbije, jedna je od onih na koju savez i nacionalni kapiten gledaju kao perspektivu koja će Srbiju pozicionirati visoko na najvažnijim međunarodnim takmičenjima u budućnosti. Sada je mlađa juniorka, bori se i protiv starijih, dok smelo sanja kako učestvuje u defileu na otvaranju nekih narednih Olimpijskih igara.
-Igre su san svakog sportiste. Ne želim da se u ovim godinama opterećujem tim, ali želim i verujem, što je preduslov ostvarivanja bilo kojeg sna. Sada je važno da posvećeno radim, treniram, zaslužim priliku, a onda je „ugrabim“. Trenutno sam fokusirana na Balkanijadu, gde ciljam medalju i Evropsko prvenstvo naredne godine – ističe Ksenija na početku naše priče.
Otac je bio atletičar, sestra Simona je takođe „podanik“ kraljice sportova, te i za nju drevni sport beše odabir.
-Tata je svojim sportskim iskustvima usadio u mene želju da pokušam. Ipak, nikada nije insistirao da radim nešto što ne želim. Otišla sam na trening, dopalo mi se i tu sam ostala.
Šta je draž atletike koja je izdvaja od drugih sportova?
- Individualni sport, uspesi i neuspesi su samo tvoji, rezultat je određen samo sopstvenim radom, ne može da se skriva iza drugih, niti drugi mogu da usporavaju. Najtačnija su merila uspeha, principi sporta onemogućavaju favorizovanje bilo koga ko to ne zaslužuje. Postoji norma za takmičenje, ko je ostvari, nastupa, nema procena, odluka bilo koga drugog. Izražena solidarnost, rivalke iskreno bodre jedna drugu. To je kao kodeks koji nigde nije zapisan, ali ga svako iskreno poštuje. Ko je u atletici razume koliko je neophodno ljubavi. Više od 300 treninga odradimo napolju, vremenski uslovi su nebitni, rekviziti su skupi i samo ogromna posećenosti i prvrženost omogućavaju da se istraje i uspe u našem sportu.
Karijeru je Ksenija započela kao trkačica, imala zapažene rezultate. Bacačke discipline je najpre osetila u bacanju vorteksa, a vremenom se iskristalisalo koplje kao idealno za njene karakteristike.
- Jedan iskunio trener iz Novog Sada je u pokretima, građi video da bih mogla bar da pokušam sa bacanjem koplja. U bacačkim disciplinama je, takođe, nešto manja konkurencija i već od prvih pokušaja sam sebe videla tu. Još uvek na domaćim takmičenjima nastupam u štafeti, nekada u višeboju, ali je svakako koplje primarni rekvizit.
Nedavno je u Bakuu, na Evropskom olimpijskom festivalu mladih Opankovićeva osvojila osmo mesto i po rezultatu bila treći atletski predstavnik Srbije.
- Vremenom sam naučila da pobedim tremu na domaćoj sceni, ali je EJOF jedno novo iskustvo gde mi nije bilo svejedno. Veliki stadion, solidna poseta, konkurencija jaka. Ipak, da nije bilo dobrog rezultata, možda sada ne bih govorila o Azerbejdžanu, ovako je to sjajna uspomena gde svaki detalj ima vrednost.
Koja je, za tebe, primarna determinanta uspeha na takmičenjima?
- U bacanju koplja, svaki pokušaj objedinjuje snagu, tehniku, brzinu, u bilo kojem od tih delova da podbaciš, hitac je neuspešan. Ipak, najvažnija je psihička priprema. Otac me je naučio da uvek budem zadovoljna ako znam da sam pružila maksimum i da uvek postoji druga šansa Kada uzmem koplje, ne čujem druge zvukove, ne vidim okolinu, samo zaletište i teren. Mnogo toga odredi prvi pokušaj, kada je on dobar, sve je kasnije lakše.
Postoji li posebna priprema, van treninga, za takmičenja.
-U ovom uzrastu, samo više odmora. Kasnije postoje drugačiji režimi ishrane, ali to na profesionalnom nivou. Stav, kako roditelja, tako i trenera je da u periodu rasta i razvoja nema potrebe za ma kakvim restrikcijama i jedino je bitan kvalitetan san i odmor, naravno, uz trening.
Važna odrednica uspeha kod Ksenija Opanković, kako ističe je i organizacija vremena za učenje i trening.
-Tu je majka najzaslužnija. Zadovoljna sam kako napredujem, ocene su dobre, treninge ne propuštam i nema potreba da nečemu dajem prioritet.
Najbitniji rezultati
Najznačajniji rezultati Ksenije Opanković su dve titule šampiona na Zimskom prvenstvu u bacačkim disciplinama za juniorke, drugo mesto u konkurenciji mlađih juniorki i juniorsko srebro nedavno u Mitrovici. Uz to, sa takmičenja u Majanu je donela dve medalje, drugo mesto u bacanju vorteksa i bronzu među bacačicama koplja.
-Uz EJOF, uvek izdvajam jedan Miting prijateljstva u Mitrovici kada sam koplje bacila prvi put preko 50 metara, kao i Ekipno u Novom sadu u aprilu kada sam ispunila normu za Azerbejdžan.
Zajedno sa ocem Žikom, Ksenija je u klubu i sa sestrom Simonom koja je posvećena trčanju, disciplinama 400 metara, 400 prepone, takođe je reprezentativka i rekorderka Srbije.
-Igre su san svakog sportiste. Ne želim da se u ovim godinama opterećujem tim, ali želim i verujem, što je preduslov ostvarivanja bilo kojeg sna. Sada je važno da posvećeno radim, treniram, zaslužim priliku, a onda je „ugrabim“. Trenutno sam fokusirana na Balkanijadu, gde ciljam medalju i Evropsko prvenstvo naredne godine – ističe Ksenija na početku naše priče.
Otac je bio atletičar, sestra Simona je takođe „podanik“ kraljice sportova, te i za nju drevni sport beše odabir.
-Tata je svojim sportskim iskustvima usadio u mene želju da pokušam. Ipak, nikada nije insistirao da radim nešto što ne želim. Otišla sam na trening, dopalo mi se i tu sam ostala.
Šta je draž atletike koja je izdvaja od drugih sportova?
- Individualni sport, uspesi i neuspesi su samo tvoji, rezultat je određen samo sopstvenim radom, ne može da se skriva iza drugih, niti drugi mogu da usporavaju. Najtačnija su merila uspeha, principi sporta onemogućavaju favorizovanje bilo koga ko to ne zaslužuje. Postoji norma za takmičenje, ko je ostvari, nastupa, nema procena, odluka bilo koga drugog. Izražena solidarnost, rivalke iskreno bodre jedna drugu. To je kao kodeks koji nigde nije zapisan, ali ga svako iskreno poštuje. Ko je u atletici razume koliko je neophodno ljubavi. Više od 300 treninga odradimo napolju, vremenski uslovi su nebitni, rekviziti su skupi i samo ogromna posećenosti i prvrženost omogućavaju da se istraje i uspe u našem sportu.
Karijeru je Ksenija započela kao trkačica, imala zapažene rezultate. Bacačke discipline je najpre osetila u bacanju vorteksa, a vremenom se iskristalisalo koplje kao idealno za njene karakteristike.
- Jedan iskunio trener iz Novog Sada je u pokretima, građi video da bih mogla bar da pokušam sa bacanjem koplja. U bacačkim disciplinama je, takođe, nešto manja konkurencija i već od prvih pokušaja sam sebe videla tu. Još uvek na domaćim takmičenjima nastupam u štafeti, nekada u višeboju, ali je svakako koplje primarni rekvizit.
Nedavno je u Bakuu, na Evropskom olimpijskom festivalu mladih Opankovićeva osvojila osmo mesto i po rezultatu bila treći atletski predstavnik Srbije.
- Vremenom sam naučila da pobedim tremu na domaćoj sceni, ali je EJOF jedno novo iskustvo gde mi nije bilo svejedno. Veliki stadion, solidna poseta, konkurencija jaka. Ipak, da nije bilo dobrog rezultata, možda sada ne bih govorila o Azerbejdžanu, ovako je to sjajna uspomena gde svaki detalj ima vrednost.
Koja je, za tebe, primarna determinanta uspeha na takmičenjima?
- U bacanju koplja, svaki pokušaj objedinjuje snagu, tehniku, brzinu, u bilo kojem od tih delova da podbaciš, hitac je neuspešan. Ipak, najvažnija je psihička priprema. Otac me je naučio da uvek budem zadovoljna ako znam da sam pružila maksimum i da uvek postoji druga šansa Kada uzmem koplje, ne čujem druge zvukove, ne vidim okolinu, samo zaletište i teren. Mnogo toga odredi prvi pokušaj, kada je on dobar, sve je kasnije lakše.
Postoji li posebna priprema, van treninga, za takmičenja.
-U ovom uzrastu, samo više odmora. Kasnije postoje drugačiji režimi ishrane, ali to na profesionalnom nivou. Stav, kako roditelja, tako i trenera je da u periodu rasta i razvoja nema potrebe za ma kakvim restrikcijama i jedino je bitan kvalitetan san i odmor, naravno, uz trening.
Važna odrednica uspeha kod Ksenija Opanković, kako ističe je i organizacija vremena za učenje i trening.
-Tu je majka najzaslužnija. Zadovoljna sam kako napredujem, ocene su dobre, treninge ne propuštam i nema potreba da nečemu dajem prioritet.
Najznačajniji rezultati Ksenije Opanković su dve titule šampiona na Zimskom prvenstvu u bacačkim disciplinama za juniorke, drugo mesto u konkurenciji mlađih juniorki i juniorsko srebro nedavno u Mitrovici. Uz to, sa takmičenja u Majanu je donela dve medalje, drugo mesto u bacanju vorteksa i bronzu među bacačicama koplja.
-Uz EJOF, uvek izdvajam jedan Miting prijateljstva u Mitrovici kada sam koplje bacila prvi put preko 50 metara, kao i Ekipno u Novom sadu u aprilu kada sam ispunila normu za Azerbejdžan.
Zajedno sa ocem Žikom, Ksenija je u klubu i sa sestrom Simonom koja je posvećena trčanju, disciplinama 400 metara, 400 prepone, takođe je reprezentativka i rekorderka Srbije.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
