Berza

  • aero 850 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.644 ▲ 5,34%
  • enhl 680 ⚫ 0,00%
  • fint 585 ▲ 1,39%
  • fito 2.909 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.000 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 44.524 ▲ 2,83%
  • jmbn 6.927 ▲ 3,39%
  • kmbn 3.300 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 1.241 ▲ 7,91%
  • lsta 532 ▲ 0,19%
  • niis 707 ▼ -0,14%
  • pdza 8.500 ⚫ 0,00%
  • stotn 180 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.400 ▲ 10,00%
  • ztpk 570 ▲ 3,64%
(5. septembar 2019.)
PORAŽAVAJUĆI PODATAK - U SRBIJI SE BACI 247.000 TONA HRANE GODIŠNjE

Nismo bogati, ali bahati jesmo

Problem sa bacanjem hrane postoji i u Šapcu, naročito kada je reč o restoranima i velikim kolektivnim potrošačima. Na sreću, u Šapcu se o ovom problemu ozbiljno i razmišlja. Humano srce Šapca, na čijem se čelu nalazi Ruža Popović i koje vodi računa o nekoliko stotina ljudi, na vreme je počelo sa aktivnom ulogom po ovom pitanju
Nismo bogati, ali bahati jesmo
Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.
Kada bi svu količinu hrane koja se u Srbiji baci u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.
- Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma) - navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da se hrana u Srbiji baca iz mnogo razloga - zato što se pokvari (67 procenata), zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto), ili zato što građani misle da nije bezbedna (11 odsto). Centar za unapređenje životne sredine upozorava da je bacanje hrane postalo globalna epidemija koja izaziva da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan, jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.
Problem sa bacanjem hrane postoji i u Šapcu, naročito kada je reč o restoranima i velikim kolektivnim potrošačima. Na sreću, u Šapcu se o ovom problem ozbiljno i razmišlja. “Humano srce Šapca”, na čijem se čelu nalazi Ruža Popović i koje vodi računa o nekoliko stotina ljudi, na vreme je počelo sa aktivnom ulogom po ovom pitanju.
- “Humano srce Šapca” dobija od pecivarskih radnji svo pecivo koje im ostane na kraju dana. Trenutno imamo saradnju sa desetak pekara. Sa četiri restorana imamo dogovor, takođe. Hrana je zaštićena u rashladnim uređajima i apsolutno je upotrebljiva i ispravna. Na ovaj način obezbedimo dvadesetak obroka za naše korisnike. Pekare i restorani nama doniraju tu hranu, a mi pakujemo u obroke i distribuiramo - kaže za “Glas Podrinja” Ruža Popović.
Ona apeluje i na ostale restorane i pekare u našem gradi da hranu ne bacaju, već da je na ovaj način doniraju Humanom srcu Šapca kako bi se obezbedilo što više obroka za one kojima je neophodno.
- Pored toga, ostatke hrane iz Bolnice, Predškolske ustanove, dnevnog boravka i pojedinih restorana dajemo našim korisnicima kojima smo obezbedili neki vid egzistencije i koji se bave uzgojem svinja, meso od tih svinja, kasnijom preradom, delimo korisnicima “Humanog srca Šapca” - dodaje predsednica Upravog odbora ove fondacije.
Segment na kojem, takođe, treba aktivno radite je svakako edukacija stanovništva kako bi se što manje hrane bacalo. Naša sagovornica naglašava da je podatak sa početka teksta veoma uznemirujući, jer Srbija nije bogata da bi bacala toliku hranu.
- Nismo bogati, ali bahati jesmo. Moramo da povedemo računa, svi zajedno, o ovom problemu. Apelujem na sve da se dobro zapitamo kako da iskoristimo svu tu hranu i da budemo odgovorniji prema sebi i svetu oko sebe - ističe Ruža Popović.
“Humano srce Šapca” nastavlja sa svojim akcijama bez prestanka. Tako su, u saradnji sa trgovinskim lancima, u pojedinim prodavnicama uveli korpu solidarnosti u koju građani mogu da stave, kao mali vid donacije, nešto što su kupili u radnji, a što će stići do korisnika ovakve pomoći. Te korpe su se pokazale kao pun pogodak i Šapčani su pokazali da imaju tu vrstu socijalne odgovornosti.
Ono što će svakako u mnogome da pojača rad ove fondacije je SMS broj koji bi “Humano srce Šapca” uskoro trebalo da dobije kako bi se omogućilo najširem broju sugrađana da podrži veliki broj akcija koje Humano srce Šapca organizuje.

Nepotpuni podaci
Ukazano je i da sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, jer uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.
Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati, i za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, kao i otpad iz ugostiteljskih objekata, navedeno je u saopštenju.
N. K.

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa